Večna vatra, sudbina Bosne i Hercegovine?

Bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Željko Komšić preksinoć su organizovali svečani prijem, na kome niko od predstavnika RS nije prisustvovao. Izetbegović, Komšić i sarajevski gradonačelnik Alija Behmen, kao i predstavnici nekih nevladinih organizacija, položili su juče vence ispred Večne vatre u Sarajevu.

Izetbegović je rekao da se stanje u zemlji oporavlja, pošto je država 1995. krenula iz teškog minusa: „Dakle, ne onako brzo kako bi hteli, ali ipak stvari idu u pravom smeru, s povremenim krizama, ali posle onakve planetarne nesreće kakvu smo mi doživeli ne može to verovatno puno brže“.

Izetbegović je istakao da ekonomska situacija u BiH, u poređenju sa pojedinim zemljama jugoistočne Evrope, nije lošija. „Dejtonski sporazum je takav da nudi niz blokada. Nije mu bio cilj da ubrza proces nego upravo da da mogućnost da se stvari blokiraju, da se spreči dominacija pojedinih etničkih grupa nad drugima. Tako da u toj situaciji možemo reći da ne možemo biti zadovoljni, ali ipak stvari idu napred“, naveo je Izetbegović.

S druge strane, predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da 1. mart ne može biti obeležen kao Dan nezavisnosti, „jer BiH nema Zakon o državnim praznicima“. „Za Srbe u RS i BiH ovaj datum je simbol majorizacije i početka terora nad pripadnicima srpskog naroda i nelegitimnog referenduma o nezavisnosti, na kojem srpski narod nije učestvovao“, rekao je Dodik. On je dodao da je taj datum bio „uvod u krvavi građanski rat i ogromna stradanja ljudi svih nacionalnosti na ovim prostorima“.

Neprihvatljivi su uporni pokušaji da se 1. mart nametne kao datum koji treba da obeležavaju svi u BiH, i govore samo o tome da bošnjačke političke i intelektualne elite nikada nisu odustale od prakse nametanja rešenja i namere da dominiraju nad drugim narodima i da BiH smatraju, pre svega, državom bošnjačkog naroda, ocenio je Dodik.

Takva politika je, prema njegovim rečima, suprotna važećem ustavnom i teritorijalnom uređenju BiH, savremenim demokratskim standardima i političkoj realnosti. „Zbog toga nikada nećemo dozvoliti da ovaj crni istorijski datum bude obeležen u Republici Srpskoj“, poručio je Dodik.

Referendum o nezavisnosti BiH održan je 1. marta 1992. godine i na njemu se većina onih koji su glasali izjasnila za nezavisnost BiH i njen izlazak iz tadašnje Jugoslavije. Srbi u BiH su uglavnom bojkotovali referendum, ali su potom održali plebiscit na kojem su se opredelili za ostanak u tadašnjoj Jugoslaviji. RS i Federacija BiH zajednički proslavljaju samo međunarodne praznike.

Pod naslovom „Domovino, sretan ti Dan nezavisnosti“, popularni bosanski portal klix.ba, podseća da je referendum za nezavisnost BiH održan na preporuku Arbitražne komisije međunarodne konferencije o Jugoslaviji, u završnoj fazi disolucije bivše SFRJ. Nekoliko godina nakon rata, podseća klix.ba, prvi predsednik BiH Alija Izetbegović izjavio je da je 1. mart „bio naša sudbina i neumesno je, pa i grešno, pitanje da li je išta moglo biti drugačije“.

O „antibosanskoj politici”

Dnevni avaz piše da se na referendumu više od 64 odsto građana odlučilo za nezavisnost BiH. Značaj ovog datuma, kako se dodaje, „svi relevantni faktori se slažu, daleko prevazilazi dnevnu politiku zbog koje u RS negiraju činjenicu da je apsolutna većina građana, među kojima su bili pripadnici svih konstitutivnih naroda Bošnjaka, Srba i Hrvata i ostali, pre 21 godine odlučila da želi obnoviti nezavisnost BiH“. Esad Zgodić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, istakao je za ovaj list da je „snažna i neuništiva činjenica da smo tim danom postali članica međunarodne zajednice“. „Zapravo, svaka antibosanska politika potcjenjuje tu činjenicu da je BiH međunarodno i pravno priznata i ta se stvarnost ne može tako lako dovesti u pitanje“, naglasio je Zgodić.