Vedran Džihić: Vučić rekao da pristaje na evropski predlog, ali se na terenu nije ništa promenilo

Posle komentara „Diktati ne funkcionišu“ o dijalogu Kosova i Srbije novinara lista Noje cirher cajtung Andreasa Ernsta, taj švajcarski dnevnik sada objavljuje i gostujući komentar Vedrana Džihića sa bečkog Instituta za međunarodnu politiku pod naslovom: „Srbija protiv Kosova – neprijateljstvo iz principa“, prenosi Dojče vele.

Autor tekst počinje sledećom ocenom: „Srpski predsednik Aleksandar Vučić je veliki majstor javno priređene melodrame. Jedva da prođe jedan dan, a da on ne docira pred kamerama, s patosom gleda prema nebu i tihim glasom, ali s vidljivom agresivnošću, sebe prikazuje malo kao žrtvu, malo kao junaka. U njegovim nastupima se ne radi o jasnoj političkoj liniji, predvidljivosti njegovih političkih šahovskih poteza ili o istini. Ne, stalno se radi o emocijama, o veoma snažnim osećanjima nacionalnog ponosa i časti, o izdaji koju priređuju politički protivnici i o političkoj uzvišenosti spasioca Srbije, Aleksandra Vučića.“

Džihić potom citira feministkinju Adrijanu Zaharijević koja za „Mond diplomatik“ kaže da u Srbiji ništa nije onako kako se čini da jeste – a posebno nije tako kako bi trebalo da bude. Autor Vučićeve nastupe u vezi s Kosovom naziva „sumornom burleskom“. Potom se analiza posvećuje poznatim stvarima – predsednikovim porukama na Tviteru u kojima se žali na pritisak Zapada u vezi s Kosovom i uvođenjem sankcija Rusiji ili njegove prkosne poruke u kojima su Zapad, a pre svih Nemačka, postali „meta njegove retorike“.

„Melodramatičan preokret“

Početkom prošle nedelje se, kako ocenjuje autor, desio melodramatičan preokret: Vučić je rekao da pristaje na francusko-nemački predlog kako Srbija ne bi izgubila perspektivu pridruživanja Evropskoj uniji i – investitore. Džihić potom objašnjava suštinu francusko-nemačkog predloga i navodi diplomatske aktivnosti Evropljana i Amerikanaca u Beogradu i Prištini.

„Ali, na terenu se baš ništa nije promenilo. Situacija na severu Kosova još uvek je krajnje napeta. Upravo u nekoliko poslednjih dana desilo se nekoliko izgreda s povređenima. Ratni pokliči u srpskim bulevarskim listovima poslednjih dana i nedelja nisu se mogli prečuti. Kosovski premijer Aljbin Kurti, kojeg je Vučić nedavno označio kao ’teroristički šljam’, za Srbe je glavni negativac.“

Džihić navodi optužbe koje na račun Srbije iznosi Aljbin Kurti, uključujući i onu da je Srbija „ruska gubernija“, a da je Vučić „mali Putin“. I potom piše:

„Bliskost Srbije sa Rusijom – uostalom i sa Kinom – zaista je vidljiva. Rusija se od početka napetosti na severu Kosova u avgustu prošle godine nedvosmisleno stavila na stranu Srbije. Ruski mediji su u nedeljama i mesecima od početka eskalacije između Srbije i Kosova unisono proizvodili narativ o ugroženom bratskom srpskom narodu i zlom Zapadu, koji sada i na Balkanu provocira Rusiju i ugrožava ruske interese.“

Vučić će pokušati da dobije na vremenu

Džihić zatim navodi anketu sprovedenu prošlog leta prema kojoj značajan broj Srba podržava Putina i protivi se članstvu u Evropskoj uniji. Zatim dodaje: „Sada Vučić ima principijelnu dilemu: čini se da su izgledi za članstvo u EU slabi, podrška Rusiji dominantna. Evropska unija i Zapad su glavni ekonomski partneri. Vučić koji godinama vodi politiku klackanja između Rusije, Kine i Zapada, navodno je uveravao zapadne diplomate u direktnim razgovorima da bi se rado učinio nezavisnijim od Rusije, ali da to za njega nije moguće tako brzo zbog izrazite proruske javnosti i pritiska desničarskih grupacija. Hoće li se on sada pomeriti? Ako ne želi totalnu izolaciju Srbije, moraće to da uradi pre ili kasnije. Vučić će najpre i dalje pokušavati da dobije na vremenu i da poveća pritisak na svog kontrahenta Kurtija.“

Džihić ujedno smatra da je i za Zapad mnogo toga na kocki, jer zapadne zemlje žele da potisnu ruski uticaj u regionu, a ne žele ni u kom slučaju da rizikuju stvaranje još jednog ratnog područja usred Evrope: „Na zapadnom Balkanu će Briselu biti neophodno da stvori verodostojnu, dugoročnu političku viziju za region, koja prevazilazi upravljanje krizama koje se ponavljaju“, beleži autor i dodaje da je proces proširivanja EU na Balkanu bio „tragedija sačinjena od blokada, praznih obećanja i odlaganja.“

Autor komentara Vedran Džihić na kraju opominje da je srednjoročno i dugoročno pridruživanje Evropskoj uniji neizostavna poluga i za Srbiju i za Kosovo, napominjući da pet članica EU „odbijaju priznanje Republike“.