Vek Česlava Miloša

Već treći dan traje međunarodna konferencija, posvećena stvaralaštvu poljskog nobelovca, „Miloš i Miloš„, koju organizuje Jagelonski univerzitet. Cilj konferencije je predstavljanje složene ličnosti Česlava Miloša: umetnika – pesnika i esejiste; mislioca, čoveka koji je izazivao divljenje i poštovanje, ali istovremeno provocirao bunt i protivljenje.

U 18 h u tzv. Miloševom paviljonu (belom šatoru velikih razmera, na trgu Ščepanjski, u srcu Krakova) o sećanjima na Česlava Miloša govore njegovi prijatelji. Iz priče Adama Mihnjika o susretu s Milošem, sedamdesetih godina, u maloj kafani u Parizu, saznajemo nešto sasvim novo o pesniku, da je bilo trenutaka kad je nameravao da izvrši samoubistvo. „U Americi se osećao usamljen i nedovoljno cenjen, imao je utisak da su njegova dela beznačajna“ – rekao je profesor, Aleksander Fjut. Miloš je imao 70 godina kad ga je upoznao, a izgledao je kao četrdesetogodišnjak – seća se njegov litvanski pesnik Tomas Venclova. – Imao je 90 godina i neiscrpnu životnu energiju i stvaralačku snagu – istakao je Adam Zagajevski. Miloševi prijatelji govorili su o ličnim uspomenama na njega, a takođe kazivali stihove koji su nadovezivali na neke od tih trenutaka.

Četvrtak, 12. maj

Čitava današnja konferencija nosi naziv „Teme za ustupanje“, po poglavlju iz knjige Pas krajputaš u kome autor sâm poziva čitaoca da zajedno s njim stvara. Referati su interesantni, ali neki od njih izlagani su brzo, jednoličnim monotonim glasom. Dok ih slušam, slabi mi koncentracija i nisam u stanju da ih pratim više od desetak minuta. Ova pojava veoma je rasprostranjena i kod nas. Velika ambicija da se kaže sve i malo samopouzdanje. Efekat suprotan namerama. Na sreću, neki od današnjih referenata ne spadaju u ovu grupu i sa zadovoljstvom sam slušala njihove veoma interesantana izlaganja. Posebno je inspirativan bio referat Tamo je moja kuća. Miloš i Dante Luiđi Marinelija iz Rima. Ovog popodneva su još dva referata privukla moju pažnju: Henrika Sjevjerskog (Poljaka koji radi u Braziliji) – Česlav Miloš i Karlos Drumond de Andrade, kao i profesora Univerziteta iz Katovica, Juzefa Olejnjičaka – Miloš versus Vat.

Posle završene današnje konferencije sa Magdom i Ježijem šetam Krakovom: ulazimo u katedralnu crkvu sv. Marije, u samom centru, da bismo samo za trenutak bacili pogled na prelepi oltar Vita Stvoža. Sukienjice (gotsko-renesansna tržnica iz XIV v.), kao i obično, pune su stranih turista. U osam sati počinje prikazivanje filmova o Milošu. Nisam očekivala da će biti toliko zainteresovanih. Mnogi nisu mogli da uđu u bioskopsku salu. Zahvaljujući propusnici dobila sam odlično mesto. Sala je puna mladih. Prvi film Čarobni breg. Američki portret Česlava Miloša predstavlja Milošev susret sa Amerikom (ne prvi), prihvatanje nove zemlje, u kojoj su drugačiji ljudi, navike, priroda, drveće, miris cveća i lišća… Saznanje da se možda nikada neće vratiti u daleku otadžbinu vodi u tugu i depresiju, a potom i alkohol, da bi zaboravio stanje u kome se nalazi. I o svemu tome Miloš otvoreno govori. Takođe o studentskoj pobuni 1968. godine, koju nije odobrio, jer ju je video kao pobunu buržujske dece. Takav Miloš koji se glasno smeje, otvoreno govori o svojim manama, izaziva glasan smeh u sali, sasvim je drugačiji od onoga koji je mladima predstavljan. Ništa od arogancije, nadmenosti o kojima su mogli ponekad da čuju od starijih. Ako i nisu dosad čitali njegova dela, to će biti pravi podsticaj. Uz ovaj film prikazana su još dva manja: u jednom (Česlav Miloš in memoriam) – sećanje njegovih prijetalja – Suzan Zontag, Helen Vondler, Džejn Hirshfield…, kao i njegovih nekadašnjih američkih studenata. Treći najkraći je o sahrani poljskog nobelovca. Trebalo je da bude sahranjen na Skalki, u kripti paulinskog manastira, zajedno sa zaslužnim Poljacima. Međutim, tome su se usprotivili mnogi, posebno Patriotsko društvo i katolički Radio-Marija. Tako se sahrana najvećeg poljskog pesnika XX v. odlagala skoro dve nedelje. Najzad, uz blagoslov pape Pavla II, trinaestog dana od smrti, Miloševi posmrtni ostaci položeni su na Skalki.

Petak, 13. maj

Danas ja čitam moj referat Metafizika kao temelj i srž pisca-moraliste. Kada živite stalno u jednom gradu, za dvadesetak godina promenite tri države, a jezik kojim govorite „razmeni se“ u četiri, onda osećate dužnost da to objasnite strancima. Jer, kako inače da razumeju da su prevodi Petra Vujičića čitani u četiri republike naše negdašnje države, da je najteže Miloševo delo Zemlja Ulro (za koje je on sâm govorio da je pisano „za nekoliko inteligentnih Poljaka“) imalo dva tiraža od po 5 000 primeraka. Pošto je već dosta rečeno o Miloševoj popularnosti osamdesetih godina u SAD, podsetila sam učesnike konferencije da je u Jugoslaviji tih godina bio više čitan nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Njegovi razgovori s Aleksanderom Fjutom i Evom Čarneckom (koje sam prevodila iz rukopisa) „Dečje novine“ objavile su 1985. godine, dve godine pre francuskog „Fajara“, verovatno prve u Evropi. I sâm Miloš govorio je da ga u Jugoslaviji „razumeju“, a u Godini lovca s ponosom isticao kako mu je jugoslovenska novinarka rekla da njegov Zarobljeni um predstavlja „Bibliju jugoslovenskih intelektualaca“. To i još ponešto prethodilo je mom referatu.

Subota, 14. maj

Konferencija je završena. Agnješki Kosinjskoj, bivšoj Miloševoj sekretarici i sadašnjoj direktorki „Miloševog instituta“ obećala sam da ću doći u „Institut“, u ulici Boguslavskog. Prevodioci, pod vođstvom Agnješke Kosinjske i Nikite Kuznjecova bave se prevođenjem Doline Ise. Oseća se Milošev duh koji živi u poljskim, ruskim, beloruskim, ukrajinskim, ali i kineskim i hebrejskim rečima koje oni ponavljaju. Razmišljaju o tome kako da prevedu jedan stih. Ta privrženost detalju, podsetila me je na Milošev imperativ obraćanja pažnje na detalj.

Posle ručka otišla sam se u crkvu Božje telo, u kojoj su svoje stihove govorili: Lars Gustafson, Julia Hartvig, Vislava Šimborska i indijski pesnik Ašok Vađpeji. Ogromna gotska crkva bila je prepuna. Ljudi su uglavnom stajali. Neki su došli mnogo ranije da bi zauzeli mesto. To nije bio slučaj sa mnom i zato nisam videla nikoga od pesnika. Veče se završilo oko pola deset.

Nedelja, 15. maj

Kišovit i tmuran dan. Doručak je potrajao duže nego obično. Razgovarala sam s kolegama prevodiocima. Potom sam otišla na Skalku. Na ulazu, s leve strane, crni mermerni sarkofag s jednostavnim natpisom:

Česlav Miloš

Pesnik

Bene quiescas

A briga o nauci je ljubav.

Važan događaj II Miloševog festivala bila je diskusija „O raznim religijama“, održan posle podne.

Ponedeljak, 16. maj

Moj boravak u Krakovu brzo je prošao. Tačno u 6,30h bila sam ispred festivalskog mini-busa. Vozač mi je rekao da čeka još tri osobe. Dvoje su iz Letonije. Kasnili su više od pola sata. Treća osoba nije se ni pojavila. Od Krakova do Varšave putovala sam s mladim Letoncima. U LOT-ovom avionu za Beograd čitala sam članak o Novaku Đokoviću. Sve poljske novine, skoro svakodnevno, pišu u „genijalnom Srbinu“. Divim se Đokoviću. Pored mene sedi Saša. Otac mu je Amerikanac, a majka je iz Beograda. Pošto je napunio 18 godina, Saša prvi put putuje kod babe Vere. Ne zna srpski, sporazumevamo se francusko-engleskim. Hteo bi da svojoj babi Veri kaže nešto lepo. Kažem mu da sam ja iskusni teacher i vežbamo. Moje osmogodišnje lektorsko iskustvo u Krakovu i Poznanju pomoći će mi da naučim Sašu kako da pozdravi babu. Ponavljamo: „Draga baba, uzbuđen sam i veoma srećan što te vidim.“ Posle pauze: „Kako si? Lepo izgledaš.“ Saša je ponavljao i ponavljao, ispravljala sam ga, bilo je sve bolje. Smejali smo se. Želeći da obraduje babu, zapisao je na salveti sve reči. Dok smo izlazili iz aviona, ponavljao je glasno: „Draga baba…“- „Saša, prestanite, uvredićte stjuardese!“

Na aerodromu mnogo ljudi. Pada kiša i vozači „Beo-taxi“-ja koriste priliku da podignu cene. Traže 2000-3000 din. za vožnju do grada. Nigde nikakva kontrola. Autobus koji je godinama prevozio putnike od Aerodroma do Slavije ne saobraća više. Ljudi iz Skupštine Grada zidaju najviši most na svetu, i zaboravljaju da se bave potrebama svojih građana, ali i turiste. Zašto im je smetao autobus koji je prevozio putnike do Slavije za pristojan novac?

Autorka je prevodilac sa poljskog jezika