Vek i po od preseljenja Matice srpske u Novi Sad

U prisustvu patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Irineja, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković, ministra za kulturu i informisanje Ivana Tasovca, gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića, brojnih članova i poštovaoca Matice srpske, u ime Vlade AP Vojvodine i u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje prisutne je pozdravio potpredsednik Vlade AP Vojvodine i resorni sekretar Slaviša Grujić.

„Danas je veliki dan i važnost ovoga trenutka je velika, jer nije malo kada se obeležava 150 godina ne od osnivanja, već od preseljenja najvažnije prosvetiteljske institucije u Novi Sad,“ rekao je u uvodnom izlaganju sekretar Grujić. „Da je neko tada rekao da Matica mora da postoji i opstane, a važnost toga vidimo danas, kroz njen rad, delovanje, značaj i samo postojanje. To je bio trenutak kada se odlučilo da košnica bude bliže narodu, a tu su odluku doneli hrabri ljudi, koji su tada učinili ono što je najbolje za svoj narod. Tada su preneli košnicu i najbolji simbol u istoriji je ovde, simbol koji nosi rad, disciplinu, okupljanje, zajedništvo i na kraju plod jeste simbol Matice srpske, koja je opet nastavila da nosi taj simbol na polzu narodu. Zbog svega toga, čestitam vam i želim i nadalje da čuvate svoje simbole i negujete ono zbog čega vek i po postojite u Novom Sadu“, rekao je na kraju izlaganja potpredsednik Grujić.

U ime Srpske pravoslavne crkve obratio se episkop novosadski i bački, somborski i segedinski dr Irinej Bulović, koji je ovom prilikom rekao da je veliki blagoslov Gospoda obratiti se danas na ovom mestu u ovom svetom trenutku u ime svojih prethodnika, koji su podržali i inicirali preseljenje najznačajnije institucije obrazovanja, kulture i nauke u Srba u Bačku, koja i dalje neguje tu saradnju. Matica srpska je duhovna smernica našeg naroda i prosvetiteljska uloga je odavno opredelila njenu posebnost.

U ime predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića jubilej je čestitala savetnica predsednika Jasmina Mitrović Marić, koja je čestitajući vek i po od preseljenja citirala starogrčku izreku da „budućnost jednog naroda zavisi od negovanja njegove kulture i obrazovanja“. Sa tim u vezi ona je istakla da naš narod ima budućnost, jer Matica srpska je upravo ta koja je zajednički imenitelj i kulture i nauke i obrazovanja i primer je viševekovnog opstajanja i ona je imenitelj svekolikog srpskog i duhovnog prostora.

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić je u ime članova Matice srpske i u svoje lično ime rekao da je „u istoriji modernih društava teško naći važnijih tema od pitanja funkcionisanja ustanova. U sistemu srpske kulture pak osim Srpske pravoslavne crkve nema ustanova koje toliko suštastvenih stvari govore o prirodi srpskoga naroda i njegovoj istorijskoj sudbini, kao što to govori Matica srpska. Udubiti se, stoga, u istoriju ove ustanove, to znači biti spreman na suočenje sa mnogo širim krugom pitanja i biti spreman na izvođenje mnogo kompleksnijih zaključaka o prirodi nacionalne kulture i o njenom mestu u širem, evropskom i svetskom kontekstu“. U daljem izlaganju predsednik Stanić je podsetio na istorijsko-hronološki sled dešavanja, koji su prethodili preseljenju Matice u Novi Sad.

Vojvođanski mešoviti hor pod rukovodstvom maestra Andreja Bursaća izveo je na svečanoj akademiji kompozicije Kornelija Stankovića, Isidora Bajića, Roberta Tolingera, a u čast Stevana Stojanovića Mokranjca, čija se 100-godišnjica smrti obeležava ove godine, hor je izveo tri njegove kompozicije: Sedmu rukovet, Njest Svjat iz Opela u fis molu, kao i horski skerco „Kozar“.

Imovina stala u 61 sanduk

Matica srpska je najstarija nacionalna ustanova u oblasti književnosti, kulture i nauke. Nju su osnovali srpski intelektualci i privrednici 16. februara 1826. godine u Pešti sa prvobitnim ciljem da pomaže književni list Serbske letopisi, današnji Letopis Matice srpske. Matica je predanim radom na prosvećivanju srpskog naroda, očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta i razvoju izdavačke delatnosti doživela punu afirmaciju na čitavom srpskom kulturnom i duhovnom prostoru. Posle višegodišnjeg nastojanja da, radi uspešnijeg i plodotvornijeg rada, dođe do preseljenja Matice srpske iz Pešte u Novi Sad, ono je najzad započelo 28. aprila 1864. godine. Na parobrod Napredak ukrcan je 61 sanduk sa Matičinom imovinom koja je bila od neprocenjivog značaja za srpsku kulturu. U pratnji ovih materijalnih i duhovnih dragocenosti ka Platoneumu, dvoru vladike Platona Atanackovića i prvom novosadskom sedištu Matice, nalazili su se predsednik Pavle Kojić, sekretar Antonije Hadžić i drugi članovi uprave. Matica je dočekana uz oduševljenje, a njena prva skupština u Novom Sadu svečano je održana 12. maja 1864.