Velibor Bora Milutinović: Misionar fudbala

Uz selektore košarkaške reprezentacije Svetislava Pešića i fudbalskog nacionalnog tima Dragan Stojković na spisku laureata Ordena Karađorđeve zvezde drugog stepena našao se i čovek kome se zbog trenerske karijere već decenijama pripisuje i epitet „legendarni“.

Iako nije na spisku najtrofejnijih, Milutinović je jedan od najuticajnijih fudbalskih stručnjaka na svetu. Njegov doprinos ovom sportu na globalnom nivou je fascinantan. Iako se već dugo ne bavi poslom trenera, od selektorovanja Iraka 2009. godine, domaćin narednog Mundijala u Kataru odlučio je da ga uvrsti među promotere, koji predstavljaju ovu zemlju i takmičenje gostima iz celog sveta.

Jedan je od dvojice trenera koji su kao selektori pet puta učestvovali na prvenstvima sveta, ali je za razliku od svog brazilskog kolege, takođe legendarnog Karlosa Alberta Pereire, on na Mundijalima vodio pet različitih nacionalnih timova. I to na pet šampionata zaredom.

Prvi put mu je to pošlo za rukom sa Meksikom 1986. kada je čak stigao do četvrtfinala u kojem je njegov tim izgubio od Zapadnih Nemaca posle izvođenja penala. Na Mundijalu u Italiji četiri godine kasnije sa Kostarikom se plasirao u osminu finala, a potom isti podvig napravio i sa SAD 1994. godine. Na svetskom prvenstvu 1998. odveo je u drugu rundu i Nigeriju, da bi potom, kao selektor Kine, prvi put u istoriji kineskog fudbala, nacionalni tim odveo do Svetskog prvenstva 2002. u Južnoj Koreji i Japanu.

Bora Milutinović rođen je u Bajinoj Bašti 1944. godine i potiče iz fudbalske porodice, jer su i on i njegova dva brata bili veoma uspešni igrači, a najstariji Miloš je po mnogima bio jedan od najboljih u istoriji našeg loptanja. Karijeru je počeo u Partizanu, a nastupao je između ostalih i za OFK Beograd, Monako, Nicu i meksički UNAM, u kojem je 1977. započeo trenersku karijeru.

Iako je vodio ekipe poput argentinskog San Lorenca ili Udinezea, najveće uspehe doživeo je kao selektor. To se pre svega odnosi na SAD i Kinu, ekonomske i političke gigante, u kojima fudbal može da se deli na vreme pre i posle njega. Uostalom, nije slučajno da je osoba poput Henrija Kisindžera presudno uticala na to da Milutinović preuzme funkciju selektora SAD kada je ova zemlja od FIFA dobila organizaciju Mundijala 1994. Od tog takmičenja njegov nadimak u svetskoj fudbalskoj javnosti je Čudotvorac, a dugo godina kasnije se pričalo da je Kolumbo svetu otkrio Ameriku, a Milutinović Americi otkrio fudbal, da ne kažemo soker.

Uprkos svemu, nikada nije vodio reprezentaciju zemlje u kojoj je rođen.

– Jednostavno rečeno, takva je moja sudbina. Nisam imao tu sreću da budem i trener srpske reprezentacije – izjavio je prošle godine Milutinović u intervjuu za Danas.