Veličanje Ratka Mladića je veličanje gubitnika Drugog svetskog rata

U ovom incidentu, oni vide kontinuitet politike ove vlasti, još od devedesetih, pa sve do aktuelne situacije u kojoj policija čuva mural osuđenog ratnog zločinca.

Istoričarka Branka Prpa se pita šta uopšte da komentariše kada je predsednik države poznat kao nosač vampirskog kolca, kojim je svojevremeno želeo da proburazi srce Josipa Broza.

– Šta da komentarišem kad smo predsednika države na političkoj sceni ove zemlje videli prvi put kad je zajedno sa Šešeljem nosio glogov kolac da proburazi srce Josipa Broza? Bio je poznat nosač kolca da bi se vampir od Josipa Broza konačno eliminisao. Dakle, ako počnemo od te ideje koja je morbidna do neslućenih dimenzija, pa do sadašnje prakse u kojem imate situaciju u kojoj policija čuva mural jednog zločinca par ekselans, onda tu nema šta naročito zbog čega bismo se iščuđavali. Pojava nosača vampirskog kolca i ovo sada je kontinuitet, konstatuje Branka Prpa.

Skrnavljenju grobnice i spomenika kulture na Kalemegdanu se ne čudi ni Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine, koji podseća da se u Srbiji već jako dugo dozvoljava blaćenje stvarnih heroja i uzdizanje zločinaca.

– To ništa ne čudi šta se u Srbiji dešava već tridesetak godina, jer mi jednostavno dozvoljavamo da stvarni heroji koji su se borili protiv najvećeg zla koje je postojalo u istoriji sveta, fašizma sada budu blaćeni, da im grobovi budu skrnavljeni i da to služi ovim orgijanjima dnevnopolitičkog sadržaja – ističe Radosavljević.

On smatra da ljudi koji su oskrnavili spomenik vrlo dobro znaju ko je bio Ratko Mladić, kao i da znaju dobro ko su ljudi po čijim grobovima oni pišu.

Da postoji razlika, da veličanje Ratka Mladića znači veličati iste one koji su u Drugom svetskom ratu izgubili taj rat.

– Prema tome, nema tu ničeg novog u političkom smislu. Mi ovde samo možemo da postavimo pitanje kada će vlast da se obračuna sa onima koji brukaju našu zajedničku državu Srbiju, svih građana koji u njoj žive. Jer nije ovo Srbija samo jedne političke volje koja trenutno razuzdano vlada i koja omogućava sve ovo da se dešava. Ako je neko potomak snaga koje su izgubile u Drugom svetskom ratu, ako je neko bio pripadnik snaga koje su okaljale srpsko ime u ratovima od 1991. do 1995. godine to ne znači da mu je dozvoljeno da nas bruka sve više i više. To jeste stvar režima i to jeste stvar, koju oni i gospođa Zagorka Dolovac, čovek fantom na mestu tužioca moraju da reše – ističe Radosavljević.

On dodaje da bi Dolovac, po službenoj dužnosti morala mnogim stvarima da se bavi, da je ona svesna da to ne čini i da će jednog dana biti zanimljivo videti šta sve nije radila po službenoj dužnosti kako bi se umilila režimu.

– A režim je potekao iz političkih snaga koje su devedesetih godina radile svašta na prostorima bivše Jugoslavije – podseća Radosavljević, dodajući da je očigledno da su i režimu i mnogobrojnim političkim opcijama jako drage i one opcije koje su od 1941, do 1945 izgubile rat na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno, današnje Srbije.

– Prema tome, sve ovo što se zbiva u političkom i u ljudskom smislu je jedan morderluk – svetiti se mrtvima, nemati poštovanja i isto tako je otvoreni poziv „pišajte i nama jednog dana na grobove“. Hoću da kažem da u ljudskom smislu postoji nešto što prevazilazi i granice politike i bezobrazluka. Iživljavati se na mrtvima je najgora moguća osobina. To je strvoderstvo i to moramo reći da bismo se vratili suštini temeljnih vrednosti, a sigurno bi neuznemiravanje mrtvih bila jedna od građanskih vrednosti kojoj bismo morali da se vratimo. Skrnavljenje grobova uvek nosi političku poruku, jer ako to činiš, ti time želiš da pokažeš da ovde ni nekim mrtvima nije ovde mesto, a to je, u stvari, sramota, pre svega sa političke strane – zaključuje Duško Radosavljević.

David: Jačanje ekstremnih snaga ima podršku vlasti

Književnik Filip David smatra da su unižavanje i uništavanje spomenika na Kalemegdanu, Bokanovo vređanje Marinike Tepić i nedavno skrnavljenje Jevrejskog groblja tri, u stvari, povezana događaja.

– Ta tri incidenta su na neki način povezana i govore o jačanju ekstremnih snaga koje imaju sigurnu direktnu ili indirektnu podršku vlasti. Ekstremne snage potkrepljene su i retorikom koja je prisutna u javnosti, a sve zajedno povećava opasnost od unutrašnjih sukoba gde će uvek stradati oni koji se suprotstavljaju jačanju fašizma, konstatuje Filip David.

Zirojević: Vandalski čin

Željko Zirojević, predsednik Okružnog odbora SUBNORA Šumadijskog okruga i potpredsednik ove organizacije za Srbiju je kratak i nedvosmislen da narod koji ne poštuje svoju tradiciju i svoju prošlost neće imati ni sadašnjost ni budućnost. „Svako onaj ko je položio život za otadžbinu i svoj narod taj je vječan i ne može ga ništa uništiti. Skrnavljenje spomenika je vandalski čin koji nikome ne služi na čast. A, sud istorije je jedini merodavan i meritoran, koji daje pravo svoje značenje i „odlučuje“ ko je kakav bio, nedvosmislen je Zirojević. Z. M.

Dobro stanje spomeničkog nasleđa u Užicu

Spomeničko nasleđe iz Drugog svetskog rata na području Užica je u dobrom stanju, ali uvek može da bude i bolje i uvek ima potrebe za dodatnim ulaganjima za njihovo održavanje. Za tu namenu uvek je potreban dodatni novac, ali pomažu nadležno ministarstvo i lokalna samouprava. To je za Danas ocenila Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice, ustanove koja se bavi i održavanjem spomenika i drugih obeležja iz Drugog svetskog rata na području grada. Novčanom podrškom države, pre desetak godina, sanirana su oštećenja na Spomen-obeležju Kadinjača, a Narodni muzej se nada da će, naredne godine, dobiti sredstva po projektu od države za sanaciju terasa na Spomen-domu na Kadinjači. U dvorištu tog Muzeja nalazi se velika bronzana skulptura Josipa Broza Tita, koja je od 1961. godine bila na Trgu partizana, ali je sa njega uklonjena trideset godina kasnije. N. K.