Antifašistički pokret u Srbiji 1941. godine – naziv je postavke koja će zameniti staru izložbu Muzeja ustanka naroda Jugoslavije 1941. godine koja je u Narodnom muzeju u Užicu postojala proteklih četrdeset pet godina. Umesto samo jednog, javnosti će biti ponuđena istorija dva pokreta – partizanskog i ravnogorskog.
Antifašistički pokret u Srbiji 1941. godine – naziv je postavke koja će zameniti staru izložbu Muzeja ustanka naroda Jugoslavije 1941. godine koja je u Narodnom muzeju u Užicu postojala proteklih četrdeset pet godina. Umesto samo jednog, javnosti će biti ponuđena istorija dva pokreta – partizanskog i ravnogorskog. I, kako u razgovoru za Danas ističe Bogić Krasić, muzejski savetnik u užičkom Narodnom muzeju i rukovodilac ovog projekta, ništa više neće biti kao što je bilo, jer se četnički pokret prikazuje, kako kaže, u pravom svetlu – kao antifašistički pokret.
Legalna vojska i paravojne formacije
– Partizanski pokret je u velikoj prednosti, jer mogu da prikažu i ono što su ravnogorci radili, a pripisivali su sebi. Ravnogorski pokret činili su školovani oficiri i vojska koja je bila legalna, za razliku od ove druge koja je bila paravojna formacija – kaže Krasić.
Povodom dvadesetogodišnjice ustanka naroda Jugoslavije obe zgrade užičkog muzeja koje su nekada bile vlasništvo Kraljevine Jugoslavije poslužile su za prikazivanje ustanka naroda šest republika ondašnje Jugoslavije, težište je dato prvoj slobodnoj teritoriji u Evropi tokom Drugog svetskog rata, poznatoj kao Užička republika. U jednoj od zgrada tokom Užičke republike bilo je sedište kompletnog vojnog i partijskog rukovodstva partizanskog pokreta, kao i radna soba njegovog vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita. Taj objekat proglašen je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a u okviru muzejskog kompleksa, postojala je i partizanska Fabrika oružja i municije.
Ravnogorski eksponati
– Zasad imamo kožnu torbu Nikole Kalabića i neke porodične fotografije koje su pronađene u Ražani. Vojislav Mihailović, Dražin unuk, obećao je da će nam ustupiti neke eksponate, ali još uvek ne znamo šta će to biti, Dražina lula ili naočare. Pokušali smo da neke eksponate dobijemo iz BIA, jer su oni navodno deo materijala predali Arhivu Srbije, ali ne znamo šta je u tom materijalu. Međutim, pouzdano znamo da se prilikom hapšenja Draže Mihailovića 1946. godine tamo nalazilo nekoliko hiljada dokumenata, ali ne znamo gde je to. Nepoznat nam je njegov grob, ali se ne znaju ni grobovi Kalabića, Keserovića, generala Milana Nedića koga su komunisti, primera radi, dva puta ubijali – navodi Krasić.
Prethodna, isključivo partizanska postavka, otvorena je 1961. godine, a uklonjena prošle godine.
Prostor u kojem se nalazila stara postavka adaptiran je prema idejnom rešenju Miloša Sekulića, arhitekte iz Užica. Na više od 600 kvadratnih metara biće izloženo oko 150 trodimenzionalnih predmeta, uniformi, 200 fotografija, nekoliko stotina dokumenata, makete i skice. Postavka u prvoj sali prikazaće period od 25. marta do novembra 1941, odnosno do sukoba dva pokreta, a druga je posvećena vremenu od početka novembra do kraja decembra iste godine, odnosno do formiranja Prve proleterske narodnooslobodilačke brigade. Ukupna investicija je oko 30 miliona dinara, a projekat finansira Ministarstvo kulture i manji deo će obezbediti opština.
Muzejski savetnik Bogić Krasić kaže za Danas da je prethodna „partizanska“ izložba bila isključivo ideološka i da nije menjana od 1961. godine. U toj postavci, kako Krasić podseća, nije bila prikazana vlada Milana Nedića, niti pokret Koste Pećanca, Aćimovićeva komesarska vlada, zločini, logori, internirci, a sve to obuhvatiće nova postavka. I u tehničkom, muzeološkom smislu, ranija izložba, smatra on, bila je prevaziđena, pa će nova biti u savremenom prostoru, u novim vitrinama, s boljim osvetljenjem i zaštitom.
On ističe da će svi eksponati o Ravnogorskom pokretu biti ekskluzivni, jer ih u prethodnoj jednostavno nije bilo pošto je taj pokret bio prikazan samo s jednom vitrinom i to u negativnom kontekstu, s kamama i noževima.
– Posao je ogroman i bilo je potrebno mnogo terenskog istraživanja. Imamo tri povoljne recenzije, između ostalih i Venceslava Glišića koji je doktorirao na nemačkim dokumentima, te Koste Nikolića koji je doktorirao na Ravnogorskom pokretu. U vrlo kratkom periodu uradili smo sve to. Materijal je izdvojen, deo trodimenzionalnih predmeta konzervisan, a deo je na konzervaciji i to se intenzivno radi – objasnio je Krasić, ali nije mogao da proceni kada će javnost moći da se „suoči“ s novom postavkom.
– Istorija dosad nije bila objektivna i stvari su se bitno promenile. Došli smo do novih saznanja, baziranih na novoj i autentičnoj istorijskoj građi o Ravnogorskom pokretu. Nažalost, dobar deo te građe sklonjen je ili uništen. Lično je Draža Mihailović, kada su partizani napali Ravnu goru u novembru 1941. godine, veći deo dokumenata uništio ili negde zakopao, a moguće je da je deo toga uništila UDBA. Dokumenta i eksponati koje smo prikupili potvrđuju da je Ravnogorski pokret bio antifašistički pokret, a sve ćemo to na stručan način prikazati – kaže Krasić.
On navodi da je bilo veoma teško prikupiti eksponate o Ravnogorskom pokretu i da oni potiču od pojedinaca koji su uspeli da ih sačuvaju i pored straha da bi oni i članovi njihovih porodica mogli da budu proganjani ili likvidirani. Krasić otkriva da će deo postavke o Ravnogorskom pokretu činiti fotografije Draže Mihailovića, možda i njegova bista, ali da će svakako oba pokreta biti ravnomerno zastupljena.
– Ako budu izložene fotografije članova Vrhovnog štaba onda će tu biti i fotografije članova Nacionalnog komiteta, poput Dragiše Vasića, akademika koji je bio član Srpskog kulturnog kluba, ili dr Stevana Moljevića, advokata koji je napisao program Ravnogorskog pokreta. Međutim, mnogo toga je uništeno, a ne zna se ni gde su grobovi istaknutih komandanata ravnogorskog pokreta, a kamoli da je nešto njihovo sačuvano.
Na pitanje da li će buduća postavka imati dovoljno eksponata kako bi se objektivno prikazala uloga Ravnogorskog pokreta, Krasić navodi da, nažalost, nema dovoljno istorijske građe, pa će zbog toga pojedini tematski delovi postavke imati praznine jer je, kako ističe, namerno uništeno ili sklonjeno sve ono što je moglo da populariše taj pokret. – Primera radi, kada sam u Vojno-istorijskom institutu tražio neka dokumenta o Ravnogorskom pokretu fascikle su jednostavno bile prazne. Imao sam popis materijala, odlazio sam u Arhiv Srbije i Crne Gore, ponovo su me vraćali u Vojno-istorijski institut, ali mnogim dokumentima gubi se trag – objašnjava Krasić.
Na sumnju da zbog toga preti opasnost od druge krajnosti i da se ipak neće postići objektivni prikaz tog pokreta Krasić kaže da će u delu javnosti sigurno biti otpora, ali da se neće ići u drugu krajnost. – Svesni smo da ovo što želimo da prikažemo radimo prvi u Srbiji. Za vrlo kratko vreme uradili smo veliki posao i već smo zainteresovali stručnu javnost. Pre nego što je projekat započet interesovali su se iz SUBNOR. Pitali su kako ćemo sve to da prikažemo, do kakvog smo novog materijala došli i savetovali nas da vodimo računa šta ćemo prikazati. Svesni smo da će biti otpora, ali sigurno nećemo otići u drugu krajnost, već ćemo sve to objektivno prikazati. Svakako da bi bilo lakše da je sačuvan makar deo onoga što je išlo u prilog ravnogorskom pokretu kao antifašističkom pokretu – kaže on.
– Ljudi jednostavno ne znaju jer se šezdeset godina pričala samo jedna priča i mislilo se tuđim glavama. Međutim, predmetima, dokumentima i drugim eksponatima argumentovano ćemo dokazati suprotno – poručuje Krasić i ističe da će upravo zbog te objektivnosti buduća postavka trajati mnogo duže od prethodne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
