Velika želja protiv sitnih opstrukcija

Opština Leskovac očekuje ove godine priliv stranih investicija i početak snažnog privrednog razvoja. Pored činjenice da bi do kraja decembra trebalo da se privatizuju 52 društvena preduzeća, koja imaju ukupno 330.000 kvadrata u komunalno opremljenim objektima, nadu ovoj opštini na jugu Srbije i centru Jablaničkog okruga daju nastojanja nove opštinske uprave da privuče što više kompanija iz inostranstva, koje dolaze u Leskovac kako bi pokrenule projekte sa ambicijama daleko većim od lokalnih. U leskovačkoj opštini prosečna plata je među najnižim u Srbiji, manje od 150 evra, a od blizu 170.000 stanovnika, svega 5.000 zaposleno je u privredi.

Kasarna najvrednija lokacija

Možda najatraktivnija lokacija u Leskovcu je bivša kasarna u centru grada. Kasarna se nalazi na 88 hektara i ima zgradu od 15.000 kvadrata. S jedne strane ima autoput, s druge glavnu gradsku magistralu, a pruga prolazi kroz samu kasarnu. U funkciji su telefonske linije, struja i voda. Opština Leskovac sada pokušava da otkupi od Ministarstva odbrane zemljište i zgradu kako bi mogla da ih koristi u komercijalne svrhe.

Vladan Marinković, predsednik opštine Leskovac, govori za Danas o sve većem interesovanju stranih investitora za ovaj kraj, ali i o problemima koje im pri tom prave lokalna birokratija, sindikati i republička administracija.

Šta hoćeš kad nisi iz naše stranke

– Nadležni iz prethodne vlade nisu hteli da investitorima iz Holandije potpišu odluku o preimenovanju zemljišta, a oni su nameravali da na farmi u selu Turekovac otvore najveću hladnjaču u Srbiji, da se bave otkupom voća od seljaka i to distribuiraju u Grčku. Imali bi 50 stalno zaposlenih i 400 u sezoni i, ono što je najvažnije, oko hiljadu kooperanata. To je trebalo da bude najveća grinfild investicija u Leskovcu. Kada sam otišao u Vladu da pitam zašto neće da potpišu tu odluku, odgovor je bio: „Pa šta ti hoćeš, ti si iz DS“. Sebe doživljavam kao moderatora, kao nekoga ko će da primi investitore, da pokaže da je dobar domaćin, da im pomogne u kontaktima i olakša birokratske procedure – kaže Vladan Marinković.

– Iako je tekstilna industrija u Leskovcu u velikoj meri propala, imamo veliku nadu u nen oporavak, a razlog za to daju nam nastojanja kiparsko-engleske firme Mageo da ovde otvori svoju novu fabriku, pored onih koje ima u Londonu i Rumuniji. Mageo je proizvođač konfekcije za popularne evropske modne kuće i zainteresovan je da privatizuje tekstilno preduzeće Zevelon. Već su kupili jednu halu i počeli rekonstrukciju. Ukupno žele da ulože pet miliona evra. Cilj im je da u prvoj fazi otvore hiljadu radnih mesta. S obzirom na to da u Leskovcu u poslednjih 15-20 godina nije otvoreno nijedno radno mesto u tekstilnoj industriji, mislimo da bi to bilo fenomenalno. U potpunosti sam na usluzi tim ljudima. Imali smo problema sa Agencijom za privatizaciju, sa stečajnim upravnikom koji je rasprodao sve u toj hali… Sada se stalno suočavaju sa administrativnim smetnjama. Vlasnik Magea nije uspevao da ovde registruje firmu jer više od mesec dana u SUP Leskovac nije mogao da prijavi prebivalište. Tražili su mu stalni radni odnos, a nije mogao da ga zasnuje u firmi jer nije mogao da je registruje, a da bi je registrovao, trebalo mu je prebivalište. To je čovek koji dolazi sa pet miliona evra. Tek kada sam prilično žestoko intervenisao, dali su mu papire. U pitanju je bila namerna opstrukcija, i iza nje je DSS stajao. To nije njihov jedini pokušaj da nam otežaju posao. Odugovlačili su sa prinudnom upravom u opštini, otežavali usvajanje budžeta i Privremenog organa opštine – kaže Vladan Marinković.
Posebno važno u poslu sa Mageom je namera ove kompanije da u naredne tri godine zaposli u Leskovcu još dve hiljade radnika, od kojih bi svake godine bilo 150-200 završenih srednjoškolaca i, na kraju, da zatvori fabrike u Rumuniji i kompletnu proizvodnju prebaci na jug Srbije. Takođe, dolazak još nekoliko investitora sa Kipra zavisi od toga da li će Mageo uspeti da pokrene proizvodnju.
Vladan Marinković navodi i primer norveške kompanije Evro-Element, koja je zbog opstrukcije privremeno napustila srpsko tržište.
– Došli su nam Norvežani s namerom da hitno kupe drvni kombinat Leskodrvo, kako bi obavili ugovorenu isporuku 38 montažnih kuća za Ukrajinu. Zovem direktora Agencije za privatizaciju, koji mi kaže da je sve u redu, jer su sve tri aukcijske prodaje propale i da se može ići na direktnu pogodbu. Takođe mi kaže da mogu da obavestim kupca da dođe u Beograd. Mi iz Leskovca pošaljemo svu dokumentaciju, pošalju je i Norvežani, oni na svom upravnom odboru donesu odluku o kupovini Leskodrva, krenu na put dan pred njihov Božić i ponesu novac. Stignu u Beograd u Agenciju i tamo im poruče da direktor neće da ih primi. Na kraju nas primi neki zamenik i kaže da nema ništa od direktne pogodbe. Pomislio sam – zemljo, otvori se da umrem od sramote. Ljudi su seli na avion iz Osla, došli ovde 24. decembra na Badnji dan, ja im prenesem da će sve biti u redu i tako se osramotimo. Posle smo uspeli to donekle da sredimo, da Evro-Element zakupi prostor i mašine u tom propalom preduzeću, da plati radnike i pokrene proizvodnju.
Ali to je trajalo mesec dana, jer se pobunio sindikat Leskodrva sa porukom da „ne može tamo neki stranac da koristi naše mašine“. Norvežani su se spakovali, raskinuli ugovor i otišli kući.
– Ljudi ovde nisu navikli da rade. Njima nije loše u tom propalom preduzeću. Pre podne na poslu odmaraju, a popodne rade privatni biznis na fabričkim mašinama. Mi smo im sa stranim investitorom pokvarili rabotu. Oni ne shvataju da će im stranac dati veće plate, osiguranje i penziju, već im je važniji sitni ćar. Iako su Norvežani otišli, ostao je njihov partner, čovek rodom iz Leskovca, koji je u jednom drugom kombinatu u Grdelici krenuo sam da proizvodi montažne kuće. Ako do septembra ispuni ugovornu obavezu i time dokaže da Leskovac i Srbija nisu propala priča, Evro-Element će se vratiti ovde i početi masovnu proizvodnju. Mi kao lokalna samouprava pokušavamo da pomognemo tom našem čoveku, jer on trenutno radi bez podrške Osla i svojim novcem, a Grdelica je izuzetno siromašni deo opštine i ovo je jedina šansa da brzo počnemo njen razvoj – kaže predsednik leskovačke opštine.
Krajem jula u Leskovcu su bili predstavnici kompanije Delfi Automotiv, koja je deo korporacije Dženeral Motors. Oni su najveći svetski proizvođač elektrouređaja za automobile sa oko 200.000 zaposlenih. Delfi će u septembru učestvovati na aukciji za leskovačko preduzeće Rul, koje je nekada proizvodilo elektronsku opremu. Početna cena je 420.000 evra, za plac od 3,5 hektara na ulazu u Leskovac i oko 14.000 kvadrata pod objektima. Rul je već prošao kroz dve neuspele aukcije.
– Ljudi iz Delfija su najavili da bi, uz postojećih 138 radnika, u Rulu zaposlili ukupno 2.500 radnika. Počeli bi sa proizvodnjom kablova, a zatim prešli na sofisticirane uređaje. Žele da kupe i Inkol, nekadašnju tekstilnu fabriku koja ima dobre objekte. Inkol je pod stečajem, išlo bi se na direktnu pogodbu i nadam se da nam Agencija za privatizaciju neće praviti nove probleme – najavljuje Marinković.
Posle perioda privremene uprave u Leskovcu, Vladan Marinković sa saradnicima preuzeo je opštinsku samoupravu u novembru 2006, a trebalo je i šest meseci za konstituisanje Skupštine opštine. Tek u junu smenjeni su direktori opštinskih preduzeća i fondova iz Socijalističke partije Srbije. Sada su prioritet izmene opštinskih odluka o građevinskom zemljištu kako bi investitori dobili nove olakšice, kao i usvajanje novog Generalnog urbanističkog plana. GUP je prošao javnu raspravu, dobio pozitivnu ocenu Vlade Srbije i ostalo je da ga usvoji lokalni parlament. Njime je, između ostalog, definisana nova industrijska zona i za njeno opremanje opštinske vlasti tražiće sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Takođe, novi GUP omogućiće precizne lokacije za grinfild investicije.
– Otkad sam rešio da uđem u politiku, a posebno otkad sam predsednik opštine, ja sam na finansijskom gubitku. Bio sam uspešan doktor, jedan od najpoznatijih u Leskovcu, radio sam u praktično svakoj ordinaciji u gradu. Ali, rođen sam u Leskovcu, u jednoj od centralnih ulica, volim ovaj grad i na nagovor dece ušao sam u politiku. Naša opština jedna je od najrazuđenijih u Srbiji, u dužini više od 60 kilometara. Ne može neko ko je sa sela, negde sa oboda opštine, da voli ovaj grad više od mene i da ga poznaje bolje nego što ga ja poznajem – zaključio je Vladan Marinković.