Velike gužve u „Sokolu“: Putnici stoje, ni sa mesečnom kartom nema mesta za sedenje

Redakciji Danasa proteklih dana stigao je veliki broj pritužbi putnika koji se redovno voze ovim vozom sa pritužbom na velike gužve u jutarnjim i popodnevnim časovima.

Građani su nezadovoljni ne samo zbog toga što nemaju mesta za sedenje, nego i zato što su popunjena čak i pomoćna mesta koja nisu rezervisana, te iako imaju mesečnu kartu moraju da stoje.

Naša redakcija se uverila da je situacija zaista takva, jer smo se proteklih dana nekoliko puta vozili Sokolom upravo u udarnim terminima.

Najveće gužve zabeležili smo u polascima iz Beograda za Novi Sad u prvim jutarnjim polascma od 8 i 9 časova, ali i u popodnevnim od 16 i 17 časova.

I zaista, ljudi stoje u međuvagonskom prostoru, sede po stepeništu, ili stoje između sedišta u vagonu, pa imate osećaj da se vozite gradskim prevozom, a ne modernim brzim vozom, koji bi trebao da je udoban i konforan.

Uzrok ove situacije leži u tome što sve više ljudi koristi ovaj vid prevoza, međutim, izgleda da Srbijavoz ne vodi previše evidenciju o frekvenciji putnika u određenim vremenskim intervalima. Drugi razlog je taj što je odnedavno omogućena kupovina karata u samom vozu, što ranije nije bio slučaj.

Dnevnu kartu za „Soko“ možete kupiti na šalterima blagajni u Novom Sadu i Beogradu ili putem aplikacije. Kada se na ovaj način kupuje cena karte je 603 dinara. Sama karta košta 483 dinara, a rezervacija iznosi 120 dinara.

Međutim, kupovinom karte za Soko, obavezna je i kupovina rezervacije koja vam garantuje numerisano mesto. Ista cena i pravilo važi i za kupovinu karte onlajn. Ovo je donedavno bio jedini način da se kupi karta za Soko, jer kupovina karte u vozu nije bila moguća.

Mesečna karta za Soko košta 12.000 dinara, ali da bi putnik ostvario pravo na kupovinu iste obavezan je da kupi i Srb-Plus K-13 karticu, koja sadrži sliku kupca i njegovo ime i prezime.

Ova kartica košta 800 dinara i omogućava popust od 30 odsto na sve karte za unutrašnji železnički saobraćaj i nju ste dužni da pokažete kondukteru uz mesečnu kartu. Mesečna karta ne obezbeđuje kupcu mesto za sedenje.

Dvospratni Inter City ,,SOKO” voz, prema podacima koje smo dobili od Srbijavoza, ima ukupno 314 sedećih mesta, od kojih se 224 mesta rezerviše, četiri mesta su namenjena za osoblje voza (kondukteri i pratioci MUP-a), a preostalih 86 mesta se ne rezerviše (nisu numerisana) i namenjena su za one koji imaju mesečne i godišnje karate, a koji ne nameravaju da kupe rezervaciju mesta.

Dok nije bila omogućena kupovina karata u vozu od konduktera, u vozu je za svakoga bilo mesta. Oni koji su kupovali dnevne karte su sedeli na svojim rezervisanim mestima, dok su imaoci mesečnih i godišnjih karata sedeli na pomenutih 86 pomoćnih, nenumerisanih sedišta.

Kupovina karata u Sokolu

Problem je nastao, kada je omogućena kupovina karata u vozu, jer je dobijena još jedna kategorija putnika. Kada kupujete kartu u vozu ona ne košta 603 već 700 dinara, ali ne uključuje rezervaciju, što znači da je kupovina karte u vozu praktično skuplja za više od 200 dinara.

Ova kategorija putnika sada deli onih 86 pomoćnih mesta koja su bila namenjena korisnicima mesečnih karata i tu nastaje problem. Putnika sa mesečnom kartom i onih koji kupuju kartu u vozu ima daleko više od 86 nenumerisanih mesta, pa njih zauzima onaj koji prvi uđe u voz.

To dovodi do situacije da neko ko je kupio kartu u vozu uspe da sedne, dok onaj putnik koji ima mesečnu kartu ostane bez mesta za sedenje, pa put provede stojeći ili sedeći na stepeništu voza.

Upravo na ovo se žale vlasnici mesečnih karata s kojima smo razgovarali.

„Ovo je nedopustivo. Valjda bi mi koji imamo mesečne karte trebalo da budemo najbitniji putnici železnici, jer smo sigurni kupci i koristimo ovaj prevoz svakog dana. Ali umesto da budemo prioritet, mi smo putnici trećeg reda i bukvalno se vozimo kao u indijskim vozovima“, kaže jedan od putnika.

Pored ovog putnika, veliki broj mejlova je stigao u redakciju Danasa sa sličnim žalbama.

Iz Srbijavoza kažu za Danas da je moguće da u periodu povećane frekfencije saobraćaja broj putnika bude veći od broja nenumerisanih mesta, pa da neko od putnika sa mesečnom kartom mora da stoji i dodaju da je prema tehničkim normativima i specifikacijama ovog voza dozvoljeno da se putnici prevoze stojeći.

„Naša preporuka za redovne korisnike mesečnih i godišnjih karata je da, u danima povećane frekvencije putnika, uz mesečnu kartu sebi pribave i rezervaciju mesta“, navode iz ovog preduzeća.

Putnici koji koriste mesečne karte su uglavnom ljudi koji putuju na posao iz Novog Sada u Beograd ili obrnuto. S obzirom da je frekvencija putnika najveća upravo ujutru i poslepodne kada ljudi idu i vraćaju se sa posla, putnici sa mesečnim kartama koji putuju u ovo vreme trebalo bi svakodnevno da kupuju rezervaciju u oba pravca.

Ako znamo da je cena rezervacije 120, prostom matematikom možemo izračunati da ova kategorija putnika izdvoji svaki dan po 240 dinara samo da bi imala gde da sedne. Kada ovu cifru pomnožimo sa prosečnim brojem radnih dana u mesecu dolazimo do toga da vlasnik mesečne karte koja košta 12.000 dinara, na mesečnom nivou treba da izdvoji još oko 5.500 dinara, što ukupno iznosi 17.500 dinara.

Problem za koji nema rešenja?

Problem je što nijedan poslodavac neće radniku platiti veći iznos putnih troškova od onog koliko košta mesečna karta, tako da bi ovih dodatnih 5.5000 dinara radnici morali da izdvoje iz svog džepa.

Na naše pitanje predstavnicima Srbijavoza da li imaju rešenje za ovaj problem, oni navode da trenutno ne postoji rešenje, ali da se nadaju da će do kraja godine biti rešen ovaj problem kroz izmene reda vožnje i usavršavanje aplikacije za kupovinu karata.

Inače, Železnice Srbije poseduju tri garniture „Stadler KISS“ dabldekera koji su kod nas poznatiji kao „Soko“. Od toga dve garniture se koriste svakodnevno, dok jedna stoji u „rezervi“ ukoliko se jedan od ova dva pokvari.

Na naše pitanje da li postoji mogućnost da se postojeća garnitura koja se koristi proširi, iz Srbijavoza navode da postoje tehničke mogućnosti, ali da je to u praksi teško izvodljivo, jer bi podrazumevalo da se vozovi shodno dnevnim potrebama „prepakuju“ što nije jednostavan posao.