– Za rešavanje izbegličke krize potrebno je jako puno vremena i dugoročno rešenje. Pošto radim u Africi, odakle dolazi veliki broj izbeglica, smatram da trenutno suočavanje sa s tim problemom nije dugoročno rešenje. Mislim da bi trebalo više investirati u države iz kojih dolaze izbeglice, podići njihovu ekonomiju, kako bi ti ljudi mogli da se vrate u svoje zemlje. Naravno, mnoge izbeglice dolaze iz područja zahvaćenim ratovima, kao što je slučaj sa Sirijom. Zato mislim da bi trebalo uraditi više na rešavanju i daljem sprečavanju tog sukoba. Ako se to uradi, razlog za dalje migracije više neće postojati. Na primer, Siriji su potrebne sigurne zone, kao što je to bilo nekada u Bosni – kaže za Danas Sajmon Hejzlok, nekadašnji zamenik šefa Misije UNMIK i direktor nevladine organizacije Albani, na pitanje kako rešiti veliku izbegličku krizu u Evropi.
On dodaje da to neće rešiti krizu na granici, ali i da nema „dobrog ili lošeg rešenja“.
– Svaka država treba da odluči koliko izbeglica može da primi. Mislim da je fer da se uspostavi sistem podele broja izbeglica po zemljama. To naravno neće odgovarati svima, ali ako se pridružite „klubu“, onda treba i da prihvatite njegova pravila – ističe Hejzlok.
Ali je baš izbeglička kriza pokazala da svaka država ima drugačiji pristup tom pitanju.
– Upravo tako. To je jedan od velikih problema Evropske unije, ali ga vidim i u mnogim vojnim operacijama u drugim državama. Što više problema proizvodite to više problema imate da rešavate. Zanimljivo je, možda i kontroverzno, da mnoge zemlje koriste migracije ka EU da bi ekonomski profitirale. To je tako ako pogledate istočnu Evropu, kroz koju izbeglice prolaze ka Zapadnoj Evropi.
Izbeglička kriza je isterala na videlo brojne probleme među balkanskim državama. Između Srbije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske… Kako rešiti te probleme?
– Da znam ne bih sedeo ovde i razgovarao sa vama… Mislim da je ipak važnije kako da se poboljša stanje, jer u suprotnom, u kratkom roku se neće doći do rešenja. Da, možete postaviti ograde na granici i izbeglicama otežati prelaz preko granice, kao i što možete povećati broj patrola na Mediteranu, ali se onda suočavate sa drugim velikim problemom, a to je da ljudi umiru na plažama. Zanimljivo je da niko ne pominje da ljudi umiru i u afričkoj pustinji. Ako pratite migrantsku rutu kroz Afriku preko Sahare i Libije, mrtvi ljudi su svuda i oni umiru na tom putu. Tako da, jeste, ima stvari koje treba uraditi na poboljšanju rešavanja problema, ali mislim da nema rešenja za taj problem na kraći rok. Po meni čak i plan stvaranja sigurnih oblasti u Siriji ima smisla, ali to iziskuje uporednu operaciju Zapada i NATO, baš zbog svojih iskustava u Iraku i Avganistanu. Ali ako ćete osnovati sigurne oblasti gde bi ljudi iz Sirije mogli da pobegnu, onda možete da sagradite i objekte, gde bi mogli da budu dok se ne vrate kućama. Meni to deluje kao praktično rešenje da sklonite izbeglice od nasilja i da ih zadržite blizu njihovih kuća i država. Zato i mislim da je važno stvaranje sigurnih zona, ali nisam siguran da u Evropi ima dovoljno volje da se to i uradi.
Mislite li da su velike sile poput SAD, Velike Britanije, Francuske… odgovorne za izbegličku krizu?
– Da, naravno da su odgovorne. Ali gledajući posledice vojne intervencije u Iraku, mogu da kažem da je rat u Siriji posledica intervencije u Iraku. Ali da, Zapad i Amerika imaju odgovornost u smislu da su kreirale stanje u susednim državama i sada imaju odgovornost da se sa time nose. Imaju odgovornost da preuzmu izbeglice, ali i da se nose sa krizom. Ako pogledamo kako je kriza nastala, jasno je zašto su odgovorne. Zato i mislim da ideja da se u Siriji osnuju sigurne zone za izbeglice ima smisla. To naravno zahteva političku volju polovine Evrope, ali i podršku Amerike. Problem je što je to nešto što se vrti u krug. Mnogi vojne intervencije na Balkanu vide kao uspešne, ali ne i ja, naročito ne iz ugla Srbije. Taj „uspeh“ naterao je ljude da odu iz Iraka i Avganistana, jer je reč o intervencijama koje su doživele izvestan neuspeh, koji je proizveo izvesne probleme. Zatvaranje granica nije rešenje, kao ni izolacija, a niko nema dobar odgovor. Potrebna je zajednička akcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
