Velike zemlje najveći igrači

Uprkos nedavnom proširenju, najveće države članice EU, Francuska, Velika Britanije i Nemačka, povećale su svoju moć pri donošenju odluka u okviru Unije, navodi se u najnovijoj švedskoj studiji. Ali, Italija gubi na autoritetu, dok čista harizma pomaže nekim manjim zemljama EU da povećaju svoj uticaj. Prepun pregovarački sto u Savetu Evrope učinio je da najveći igrači u bloku imaju sve veću želju da udruže svoju moć u okviru koalicija i bilateralnih sporazuma tamo gde je veličina zaista važna, navodi se u izveštaju „Pregovaračka moć u Savetu Evrope“.
Studija čiji je autor Junas Talberg, profesor političkih nauka na Stokholmskom univerzitetu, objavljena je u Briselu pre nekoliko dana i bazirana je na intervjuima s bivšim i sadašnjim članovima Saveta Evrope, odnosno premijerima i predsednicima, kao i evropskim komesarima, ministrima inostranih poslova i ambasadorima zemalja članica EU. Intervjui se baziraju na njihovim iskustvima tokom pregovora na visokom nivou u EU, dok studija pokušava da odgovori na pitanje koje su to zemlje koje imaju najveću moć u Savetu Evrope i zbog čega.
Uprkos nedavnom proširenju bloka Francuska, Velika Britanija i Nemačka prigrabile su veću moć u odlučivanju, iako formalno sve članice Unije imaju jednak uticaj, objašnjava se u zaključku studije. „Savet Evrope je pre negostoljubiva sredina za male i zemlje srednje veličine u EU“, objašnjava autor studije Junas Talberg, dodajući da priroda Saveta Evrope, gde se pregovori vode iza zatvorenih vrata, nudi veću slobodu moćnim političarima od bilo koje institucije EU. Studija navodi stav premijera Luksemburga Žan-Kloda Junkera koji kaže da „velike zemlje članice imaju veći autoritet. Mi to naravno nikada ne priznajemo, ali moramo priznati da geografija i demografija igraju veliku ulogu.
Izveštaj, takođe, ističe izuzetke opšteg pravila, imenujući Italiju, četvrtu po veličini članicu EU koja ima slabiji autoritet od ostalih zemalja slične veličine zbog nestabilne domaće politike. Španija pokušava da dođe na njeno mesto, ali joj to ne uspeva“, kaže neimenovani zvaničnik. Isto tako, Nemačka ima relativno malo da kaže po pitanju odbrane usled njenog ograničenog vojnog kapaciteta, uprkos poziciji koju ima kao najveća zemlja EU.
Intervjuisani zvaničnici se slažu da je sistem rotacije predsedavanja Unijom od koristi za male države, jer im pruža retku priliku da odrede plan rada i pokažu svoje diplomatske veštine. „Čak i male zemlje koje predsedavaju Unijom, ukoliko su uspešne i ukoliko urade svoj domaći, mogu imati veoma veliki uticaj. Predsedništvo je uvek na prvom mestu“, rekao je finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja.
Francuski predsednik Žak Širak je u studiji opisan kao „pametan i istrajan“, ali i kao „politička životinja“, dok je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder portretisan kao „iznenađujuće tih, bez interesa za političku igru, često nepristrasan tokom debate“. Berluskoni je zadobio reputaciju „odmetničkog lidera“ s ulogom glavnog komedijaša kluba EU.