Najzagađeniji vodotok u Evropi: Ekološki aktivisti upozoravaju da se Veliki bački kanal ne čisti zbog nemara rukovodstva opštine Vrbas

Kada je Norveški institut za istraživanje voda pre nekoliko godina radio procenu, došao je do zaključka da je Veliki bački kanal kod Vrbasa najzagađeniji vodotok u Evropi.

Istraživanjima je utvrđeno da se na deonici od šest kilometara u centru Vrbasa nalazi čak oko 400 hiljada kubnih metara mulja kontaminiranog teškim metalima. Otrovni mulj taložen je decenijama, a to su činile fabrike koje su u kanal direktno ispuštale svoje otpadne vode.

No, ne treba gubiti vreme na čitanje istraživanja, najbolje je leti doći do Vrbasa i videti kako kanal isparava i vri, šireći oko sebe nesnosan smrad.

I pored višegodišnjih obećanja, čišćenje kanala nikako da počne, iako se u celu priču sa obilatom finansijskom podrškom uključila i Evropska unija.

Iz Ekološkog pokreta Vrbas poslali su minule nedelje zahtev predsedniku ove opštine, Milanu Glušcu, za hitno sprovođenje radnji koje će obezbediti održivi rad gradskog prečistača, a radi odobravanja projekta remedijacije Velikog bačkog kanala.

„Izolovanje odgovornosti u opštini Vrbas usledilo je posle niza komunikacija sa nadležnim institucijama, koje su nam ukazale da jedino naša lokalna samouprava nije ispunila obavezu, preduslov EU za realizaciju projekta čišćenja kanala“, rekli su iz ove ogranizacije.

Ratko Đurđevac, predsednik EPV, objašnjava za Danas da je rešenje ovog problema teče u tri faze. Prva je izgradnja međuopštinskog kolektora za fekalne i industrijske vode, što je već odavno završeno, druga faza je izgradnja prečistača za otpadne vode u Vrbasu, što je takođe zavšeno, međutim zbog nedostatka otpadnih voda, on radi sa smanjenim kapacitetom.

– Glavni razlog što većina otpadnih voda ne završava u prečistaču je nedostatak kanalizacione mreže u delu Vrbasa, ali i pet sela u opštini. Kula i Crvenka su svoju kanalizacionu mrežu završili i čeka se samo Vrbas. Dogovor sa EU je bio takav da će oni u potpunosti finansirati izgradnju prečistača, što je misim jedini takav projekat u Srbiji, da plate sve tačnije 20 miliona evra, a da će opštine Vrbas i Kula osnovati zajedničko preduzeće za ovu namenu i obezbediti dovoljne količine otpadnih voda – rekao je Đurđevac.

JKP „Prečistač Vrbas-Kula“ je osnovano, ali većina otpadnih voda koji bi trabali stići do prečistača tu ipak ne završava.

Kako ističe Đurđevac, u tri od pet sela koje nemaju kanalizaciju, izgradnja ove mreže je počela još pre čak 14 godina.

Dodaje da, odgovoru Ministarstva zaštite životne sredine, na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je poslao EPV, istaknuti su uslovi Evropske komisije za odobravanje projekta remedijacije kanala kroz prestanak ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda u njega i održivi rad gradskog prečistača Vrbas – Kula, pri čemu su naglasili da je odgovornost za ispunjenje zadatih uslova za finansiranje projekta na jedinicama lokalne samouprave.

U odgovoru opštine Kula, na isti zahtev EPV-a, istakli su da je izgrađena nedostajuća kanalizaciona mreža u naseljenim mestima Kula i Crvenka, koju su priključili na kolektor otpadnih voda i prečistač u Vrbasu, te su time ispunili svoju obavezu prema EU.

– Iz opštine Vrbas upućena nam je kratka rečenica kako oni nemaju odgovor na naša pitanja i kako nisu upoznati kakve su to obaveze same Opštine u ovom projektu. Zavšetak kanalizacije najavljivao se nekoliko puta od strane lokalnih ali i pokrajinskih vlasti – dodao je Đurđevac.

Inače, kako objašnjava, projekat remedijacije VBK dobio je nacionalni značaj zbog otrovnosti vode i sedimenta VBK u protoku kroz grad Vrbas i zbog evidentnog rizika po javno zdravlje, što je utvrđeno brojnim analizama sertifikovanih laboratorija.

Tako dok se ne izgradi kanalizaciona mreža i prečistač ne krene da radi punim kapacitetom neće ni početi treća, za građane Vrbasa zapravo i najvažnija faza, remedijacija kanala.

– EU treba da finasira 90 odsto čišćenja kanala koje je procenjeno na oko 30 miliona evra, ali ti novci neće doći dok domaći akteri ne urade ono za šta su se obavezali. Za sve to vreme naši građani žive pored otrovne vode i mnogo njih koji su baš u blizini kanala, za svoje narušeno zdravlje okrivljuju upravo izloženost ovoj vodi. Opština Vrbas nije ispunila svoju zakonsku obavezu, na šta smo upozorili predsednika opštine, kao i da bi njihovo dalje ignorisanja i izostanak konkretnih rezultata na terenu po ovom pitanju, nastavilo da ugrožava zdravlje Vrbašana, uz isključivo njihovu odgovornost – kazao je naš sagovornik.

Kako nastavlja, kanal se manje zagađuje nego ranijih godina, fabrike su većinom rešile svoje probleme prečišćavanja otpadnih voda, osim Vitala, koji je to učinio delimično. Velika zagađenja sada se dešavaju u akcidentnima u kojima ljudi u kanal ispuštaju otpadne vode koje nikako ne bi smeli.

U najzagađenijem delu kanala, od tri metra dubine, nataloženi otrovni mulj čini čak dva i po metra, a vode je tek pedesetak centimetara. Iako je širok tridesetak metara i nekada su ovuda plovili trgovački brodovi, većina kanala kod Vrbasa danas je obrasla u trsku.

Nekad svetsko čudo, danas neplovna kaljuga

Veliki bački kanal je deo sistema Dunav-Tisa-Dunav, dugačak je 118 kilometara i povezuje Dunav kod Bezdana sa Tisom kod Bečeja. Prokopavanje Velikog bačkog kanala predstavljalo je najveći graditeljski poduhvat svog vremena. Građen je od 1793. do 1802. godine. Braća Jožef i Gabrijel Kiš podnela su 12. decembra 1791. godine caru Leopoldu II detaljno obrazložen predlog o prokopavanju kanala. Izgrađnju je odobrio njegov naslednik Franc I krajem marta 1793. godine.