Zašto se vratio veliki kašalj?

Kada su u pitanju opštine najniži obuhvat beleži Mionica 56 odsto.

Najniži obuhvat prvom revakcinacijom registrovan je u Južnobačkom okrugu (68,3 odsto), a gledano po opštinama Tutin sa 28,7 odsto. Druga revakcinacija najniži obuhvat beleži u Pčinjskom okrugu (76,5 odsto).

Od 1. januara 2015. godine primarna vakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b u Republici Srbiji sprovodi se sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine (DTaP-IPV-Hib).

Kako su ranije za Danas rekli iz Instituta Batut pravovremena imunizacija sa obuhvatom od 95 odsto planirane populacije je najefikasnija mera kako individualne, tako i kolektivne zaštite dece koja zbog uzrasta, odnosno postojanja trajnih kontraindikacija ne mogu biti vakcinisana.

„Prema podacima iz 2022. godine primarna vakcinacija u prvoj godini života sa tri doze vakcine koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja sprovedena je sa obuhvatom od 91,9 odsto, prva revakcinacija u drugoj godini života sa obuhvatom od 80,6 odsto, dok je postignuti obuhvat drugom revakcinacijom pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 91,3 odsto. Sva deca koja nisu primila sve doze vakcine predviđene za uzrast, treba da se jave izabranom pedijatru i da prime nedostajuće doze vakcine“, naveli su tada za Danas u Batutu.

Veliki kašalj (pertusis) koji se ponovo širi među građanima, pokazuje da „bolest od 100 dana“ kako je još zovu, nije zaboravljena.

Podsetimo, polovinom decembra na teritoriji Beograda je prijavljena epidemija velikog kašlja. Zaključno sa 31. decembrom, prema podacima Batuta, u Srbiji je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja. Najveći broj obolelih, kako su naveli, prijavljen na teritoriji Južnobačkog okruga i u Beogradu, dok je najveća učestalost obolelih u odnosu na broj stanovnika zabeležena u Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, dva slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.

Epidemiolog Zoran Radovanović izjavio je nedavno za N1 da je glavni razlog povećanog broja slučajeva velikog kašlja slab procenat vakcinicije i manja učinkovitost primenjenih vakcina.

„Moramo da se suočimo sa tim da je za veliki kašalj manje uspešna vakcina i da ćemo zbog toga tu bolest imati godinama“, istakao je epidemiolog Radovanović. Prema njegovim rečima vakcina za veliki kašalj je delotvorna i neškodljiva, ali da je zaštita kratkotrajna.

„Posle četiri godine počinje da opada. Najbitnije je da zaštitimo odojčad, i u tome u velikoj meri uspevamo“, rekao je Radovanović, navodeći da su upravo bebe najugroženije tom bolešću.

Veliki kašalj je o veoma zarazna bakterijska infekciji koja zahvata disajne puteve (respiratorni trakt), a uzrokuje ga bakterija bordetella pertussis koja se može naći u usnoj duplji, nosu i ždrelu zaražene osobe.