Veliki kašalj širi se među građanima Srbije: Da li su vakcinisana deca u ranom detinjstvu zaštićena?

Da bi se dalje širenje suzbilo, potrebno je vakcinisati svu decu koja nisu kompletno vakcinisana, kaže za RTS epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević i dodaje da oni koji imaju simtome treba da ostanu kod kuće.

Pre 10 dana u Beogradu je bilo registrovano 492 obolelih od velikog kašlja, a sada se približavamo broju od 600 prijavljenih slučajeva, najviše u uzrastu od 10 do 19 godina. Prednjače deca uzrasta od 12, 13 i 14 godina koja su se uglavnom zarazila u školi.

„Ovaj broj verovatno treba pomnožiti dva ili tri puta da bismo dobili realnu sliku, jer mnogi se nisu javili lekaru“, kaže Ivana Begović Lazarević.

Ističe da ovako veliki broj obolelih nije očekivan, jer ne samo poslednjih godina, već čitave prethodne decenije nije bilo puno slučajeva. Problem je i što nemamo željeni obuhvat od 95 odsto vakcinisanih, ali dodaje da vakcina ne štiti čitavog života.

„Najviše obolevaju deca u uzrastu od 12 do 14 godina, koja su kompletno vakcinisana sa 2 do 3 godine. Posle 10 godina od imunizacije više niste zaštićeni. Takođe, ako jednom preležite veliki kašalj ne stičete doživotni imunitet, možete da obolite i 2, 3 puta puta u toku života“, navodi doktorka Begović Lazarević.

Poručuje da se najčešće komplikacije javljaju kod odojčadi, kod kojih može doći i do upale pluća, a u tom uzrastu je i najveći rizik od smrtnog ishoda.

Objašnjava da su simptomi na početku slični prehladi, bez specifičnog kašlja, da bi se onda tokom nekoliko nedelja taj kašalj intevizirao i može da traje i do osam nedelja.

„Da bi se dalje širenje suzbilo, potrebno je svu decu koja nisu kompletno vakcinisati, a oni koji imaju simtome treba da ostanu kod kuće, jer je reč o bakterijskoj infekciji“, dodaje Begović Lazarevićeva.

Prema trogodišnjem planu imunizacije, tek od sledeće godine predviđena je vakcinacija starijih uzrasta i to pre svega dece koja idu u 8. razred.