„Ni mnogi savesni pedijatri ne ispune svoju obavezu da prijave roditelje koji odbiju vakcinaciju“: Epidemiolog Radovanović o aktuelnoj epidemiji velikog kašlja

Tu se krije uzročno posledična veza smti, obolevanja i zdravlja, a konkretno znači da ako u dečjoj populaciji nije vakcinisano njih 95 odsto, onda nemamo takozvani kolektivni imunitet ili svojevrsni zaštitni bedem za sve one koji nisu stigli da prime vakcinu po obaveznom kalendaru imunizacije, ali i one koji zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu da budu vakcinisani.

Prema poslednjim (jučerašnjim) podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, vakcinacija planirane populacije kombinovanom petovalentnom vakcinom sprovedena je u Republici Srbiji u 2022. godini sa obuhvatom od 91,9 odsto.

„Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečje paralize kombinovanom petovalentnom vakcinom (DTaP-IPV-Hib) u drugoj godini života sprovedena je u Srbiji sa obuhvatom od 80,6 odsto. Od 1. januara 2022. godine druga revakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečje paralize pre upisa u prvi razred osnovne škole sprovodi se kombinovanom četvorovalentnom vakcinom (DTaP-IPV). Postignuti obuhvat drugom revakcinacijom navedenom vakcinom u 2022. godini na nacionalnom nivou iznosio je 91,3 odsto.“

Epidemiolog Zoran Radovanović, komentarišući sadašnju epidemiju velikog kašlja, kaže za Danas da „u prvoj Jugoslaviji godišnji broj umrlih od velikog kašlja merio se hiljadama (5.000-10.000), a posle Drugog svetskog rata stotinama (tokom 1950-ih umiralo je prosečno po 200 osoba godišnje).

Veliki kašalj u pređašnjem vremenu

„Situacija se izmenila uvođenjem obavezne vakcinacije u bivšoj Federaciji 1961. godine. Epidemijski talasi se javljaju u intervalima koji su karakteristični za svaku bolest. Recimo, za male boginje su se beležili na oko dve godine, sada je razmak veći, a za meningokokni meningitis 10-12 godina. Za veliki kašalj taj razmak je obično dve do pet godina. Suština je u tome da, ako je populacija u visokoj meri prokužena (bilo prirodnim zaražavanjem ili vakcinisanjem), talasi su niži, pa je, sledstveno, manje umrlih“, naglašava taj stručnjak.

Prema njegovim rečima, od početka ovog veka broj umrlih od velikog kašlja u Srbiji kretao se u rasponu od nula do dva slučaja.

„Najčešće nije bilo umrlih, prijavljen je po jedan slučaj 2015. i 2018. godine, a dva slučaja 2020. godine. Četiri smrti u poslednjem talasu, od kraja leta 2023. godine, mogu da se pripišu prirodnom toku bolesti (neminovnim varijacijama), smanjenom obimu vakcinisanja, što je presudno. Zabluda je da je veliki kašalj bio iskorenjen, bilo u svetu, bilo u Srbiji. Do sada su iskorenjene jedino velike boginje. Međutim, eliminisane su tri bolesti koje se sprečavaju istom vakcinom koja štiti i od velikog kašlja“, objašnjava Radovanović.

On dodaje da „mi više nemamo difteriju, tetanus i dečju paralizu, a retko se javlja upala pluća izazvana bakterijom hemofilus influence B, jer je ta komponenta relativno skoro uvedena u Kalendar obaveznih vakcinacija“.

„Razlog upornom opstajanju pertusisa je kvalitet vakcine. Ona je slabija i štiti od četiri do šest godina, eventualno nešto duže. Bitno je da sprečava obolevanje odojčadi i male dece, kada ishod zaražavanja može da bude fatalan. Vakcinacija je zakonski obavezna, ali mnogi zakoni se u ovoj zemlji ne poštuju. Razlozi su brojni. Najvažniji je agresivan antivakcinalni pokret. Izmišljenim argumentima podležu mnogi roditelji i počinju da izbegavaju vakcinaciju. Sledi tolerantan stav pojedinih pedijatara. Oni godinama nisu imali priliku da se suoče sa bolestima sprečivim vakcinacijom i ne doživljavaju ih kao realnu opasnost“, navodi sagovornik Danasa.

Kako Radovanović dodaje, ni mnogi savesni pedijatri ne ispune svoju obavezu da prijave roditelje koji odbiju vakcinaciju.

„S jedne strane, to vodi frustrirajućem konfliktu sa roditeljima, a s druge, često se uvere da sudija za prekršaje izbegne svoju dužnost. Prijava završi u fioci ili roditelj bude samo opomenut. Zakon o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti, međutim, predviđa da roditelju bude razrezana novčana kazna od najmanje 30.000 dinara, posle čega on nije oslobođen dalje odgovornosti, već je dužan da dovede dete na vakcinaciju“, ističe on.

Veliki kašalj i kazne za nevakcinisanje dece

Ukoliko odbije, nastavlja epidemiolog, sledi veća kazna, do 150.000 dinara, a potom optužba zbog zanemarivanja deteta.

„Antivakcinaše treba učiniti odgovornim za zlo koje čine“, poručio je Radovanović.

Da je epidemiološka situacija u Srbiji, u namanju ruku, zanimljiva kada je veliki kašalj u pitanju, govore najsvežiji podaci „Batuta“, da su od početka ove godine na teritoriji Srbije prijavljena ukupno 253 potvrđena slučaja pertusisa ili velikog kašlja, kod kojih je dijagnoza postavljena od početka 2024. godine.

Prema istim informacijama, u navedenom periodu prijavljen je jedan smrtni ishod uzrokovan pertusisom kod nevakcinisanog deteta, mlađeg od tri meseca.

„Najveći broj slučajeva pertusisa registrovan je u uzrasnim grupa dece od 10 do 14 godina, kao i kod osoba starijih od 20 godina, dok je najveća uzrasno-specifična stopa incidencije zabeležena u uzrasnoj grupi odojčadi mlađe od 12 meseci. Što se tiče teritorijalne distribucije, najveći broj slučajeva pertusisa u odnosu na mesto prebivališta prijavljen je sa teritorije Grada Beograda i Južnobačkog okruga, dok su najviše stope incidencije bile na teritoriji Južnobanatskog i Južnobačkog okruga“.

Dodaje se, a na osnovu podataka iz Servisa javnog zdravlja, od 1.1.2023, zaključno sa 31.12.2023. godine, da su na teritoriji Republike Srbije od strane zdravstvenih radnika prijavljena ukupno 1.342 potvrđena slučaja pertusisa kod kojih je dijagnoza postavljena tokom 2023. godine.

U „Batutu“ podsećaju da je najznačajniji način prevencije pertusisa kompletna imunizacija.

„Vakcine protiv velikog kašlja se obično daju u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa (često u kombinaciji i sa vakcinama protiv dečje paralize, oboljenja izazvanih haemophilusom influenzae, hepatitisa B). Primarna imunizacija sa tri doze vakcine koja sadrži pertusis komponentu se sprovodi u prvoj godini života, od drugog do šestog meseca sa definisanim razmacima. Prva revakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine tokom druge godine života, a druga pred polazak u školu“.

Neophodan je obuhvat od 95 odsto

Prema informacijama „Batuta“, pravovremena imunizacija vakcinom koja sadrži komponentu protiv pertusisa, uključujući primarnu vakcinaciju sa tri doze vakcine (u periodu od navršenih dva do šest meseci života), ali i revakcinaciju navedenom vakcinom u drugoj godini, odnosno pre upisa u prvi razred osnovne škole, uz postizanje ciljnog obuhvata od 95 odsto planirane populacije najefektivnija mera individualne, ali i kolektivne zaštite dece, koja zbog uzrasta ili postojanja trajnih kontraindikacija ne mogu biti vakcinisana.

Koje su obavezne vakcine i kada se daju?

Kako stoji na zvaničnom sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno u Kalendaru obaveznih imunizacija lica određenog uzrasta, a prema Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, obavezne vakcine su:

DTP – vakcina protiv difterije tetanusa i velikog kašlja koja sadrži toksoide difterije i tetanusa i inaktivisanu korpuskulu Bordetella pertusis. Daje se do navršenih pet godina života.
DTaP – vakcina protiv difterije tetanusa i velikog kašlja koja sadrži toksoide difterije i tetanusa i acelularnu pertusis. Daje se do navršenih pet godina života.
DT – vakcina protiv difterije i tetanusa koja sadrži toksoide difterije i tetanusa. Daje se do navršenih sedam godina života.

dT – vakcina protiv difterije i tetanusa za odrasle koja sadrži toksoide difterije i tetanusa. Redovno se daje od navršenih sedam godina života do navršenih 14 godina života.

TT – vakcina protiv tetanusa koja sadrži toksoid tetanusa. Vakcina izbora nakon navršenih 14 godina života. Može se davati i mlađim osobama ukoliko nema prethodno navedenih vakcina.

OPV – živa oralna tritipna polio vakcina protiv dečije paralize koja sadrži sva tri tipa živa oslabljena poliovirusa. Daje se zdravoj deci od rođenja do 14 godina. Vakcina izbora do navršenih 12 meseci života.

IPV – inaktivisana polio vakcina protiv dečije paralize. Daje se u slučaju imunodeficijencije i kao prva doza za započinjanje vakcinacije dece sa navršenih 12 meseci života.

MMR – vakcina protiv malih boginja, zaušaka i crvenke – rubeole koja sadrži žive ali oslabljene viruse malih boginja, zaušaka i crvenke. Redovno se daje od navršenih 12 meseci do navršenih 14 godina života.

HB – vakcina protiv hepatitisa B dobijena genetskim inženjeringom, sadrži prečišćeni HbsAg. Prva doza se daje u porodilištu, druga za mesec dana, a treća šest meseci nakon prve doze. HBIG se daje kod akcidenta sa infektivnim materijalom i kod novorođenčadi HbsAg pozitivnih majki, po preporuci u prvih 12 sati, u dozi koju propisuje proizvođač (kao i IV doza vakcine u skladu sa Pravilnikom).

Hib – konjugovana vakcina protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B.