Veliki kod kuće, mali u Evropi

Briž ne dolazi iz jednog od najjačih nacionalnih prvenstava kao Tuluz niti ima gazdu milijardera kao Šahtjor, nema tim koji je ceo vek zajedno i igrače plaćene milionima evra, nije miljenik sreće ili sudija (dugačka je lista alibija u Humskoj), ali šampionu Srbije će baš posle šamara golobradog Perišića i družine najduže crveneti obrazi.

Treći poraz u J grupi, deseti uzastopni u ligaškim međunarodnim takmičenjima, nije najveća bruka crno-belih ove sezone, ali jeste najtužnija potvrda istine da imaju ekipu, igru i trenera isključivo za domaću upotrebu. Samo jedan šut prema golu, svega par kornera i tek desetak akcija s više od tri vezana pasa surova su ilustracija milion puta viđene nemoći „parnog valjka“ preko granice. Nigde više osim na marginama velike fudbalske Evrope ne ostaju nekažnjeni „kako ćemo, lako ćemo“ taktika, igra s više od dva dodira, šprintanje u prazno, neodgovornost, nedisciplina i oslanjanje na potez više talentovanih pojedinaca. Pogrešne navike, slabi učitelji, propusti u selektiranju, katastrofalno nizak nivo kvaliteta domaće lige, unutrašnja kriza i prerani odlasci najvažnijih prvotimaca jesu logična objašnjenja, međutim ne i dovoljno jaka argumentacija za činjenicu da naš najbolji i najskuplji tim već nekoliko sezona prima pacerske golove, namešta kontre protivnicima, ima problema sa postavljanjem, stihijski napada i redovno promašuje iz ono malo šansi što napravi. Za takav Partizan bod(ovi) u Ligi Evrope su mislena imenica, a plasman u Ligu šampiona naučna fantastika. S tom igrom mu je najbolje da i ne igra u eliti, katarzično je konstatovao posle debakla na terenu Šahtjora najiskusniji defanzivac crno-belih Mladen Krstajić. Bez znanja i snage za veliku scenu crno-beli su osuđeni na borbu za zvanje najboljeg u domaćoj avliji. A, tu su već napravili previše „grešaka u koracima“. Nedeljno gostovanje Radu nosi rizik od nastavka tradicije „garniranja“ evropskih gafova superligaškim remijima.