Veliki lovački kuvar

Na kraju sveta. I bukvalno: kada se prođe Kula, onda i Crvenka, napusti glavni drum i krene nekud, pređe pokretni most iznad starog Bačkog kanala, koji odavno nije pokretan, prati pruga koja odavno nije pruga jer voz njome nije prošao još od onda kada su u revolucionarnom zanosu oslobodioci oslobodili ovaj kraj od železnice – eto ti Kruščića.

Na jednom takvom mestu, uz bazene u kojim a se brčkaju živi šarani, nastala je i prva Zdravkova gastronomska knjiga – Miris riblje čorbe – koja je bila toliko zanosna da je imala nekoliko izdanja, a vidim i dan-danas se uspešno prodaje. Vezana za Krušić je i četvrta Zdravkova strast – lov.

E, kad se sve to zna, onda je ovo što je sada pred čitaocima bilo potpuno predvidivo. Veliki lovački kuvar je zaista veliki: 336 strana u boji, na najfinijem kuncdruku, tristotinak recepata i pregršt saveta, sa odličnim fotografijama Balaža Lajoša i prepoznatljivim ilustracijama Peđe Trajkovića. Tode Nikoletić, dečji pesnik i specijalista ugostiteljstva podario je svakom poglavlju (životinji) jednu pesmu: „Ima li igde na svetu/ Bar jedan živi fazan/ A da je još u letu/ A da nije smazan…“

Tode je takođe i pisac predgovora. „Zdravo meso od divljači ima prijatan miris, manje masti, a više belančevina. Kao iskusan gastronom i zaljubljenik u lov, Zdravko Šćepanović je, poučen sopstvenim iskustvom i sopstvenim ukusom sve ovo vrlo dobro shvatio i, kao osvedočeni pisac, objedinio u ovoj korisnoj knjizi. Vama, koji budete čitali ovu knjigu, sve će izgledati kao jedan veliki eliksir kojim krepite dušu. A duša se krepi poštovanjem sopstvenog stomaka“, piše Tode Nikoletić.

Zar je onda čudo što autor sublimira sve komplimente i dve godine rada: „Ovo je moje životno delo“!