Veliki školski čas održan u Kragujevcu: Dan kada su fašisti streljali 300 đaka 1Foto: Zoran Laki Lazarević

Uz podsećanje na jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva, i ove godine poslate su poruke mira iz kragujevačkih Šumarica gde je održana antiratna manifestacija Veliki školski čas.

Vence su kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima položili profesori i učenici Prve kragujevačke gimnazije, državna delegacija koju su činili Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije i Darija Kisić, ministarka za rad, zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici brojnih ambasada i delegacije gradova pobratima.

Na Velikom školskom času, ove godine izvedena je poema „Zemlja” Enesa Halilovića, pripovedača, pesnika i dramskog pisca iz Novog Pazara, koju je režirao Petar Stanojlović.

Veliki školski čas održan u Kragujevcu: Dan kada su fašisti streljali 300 đaka 2
Foto: Zoran Laki Lazarević

U glumačkom ansamblu ovogodišnjeg Velikog školskog časa bili su: Nebojša Dugalić, Rifat Rifatović, Miloš Krstović, Isidora Rajković, Avram Cvetković i Vojin Vasojević. Scenski nastup umetnika ispraćen je horom učenika Prve i Druge kragujevačke gimnazije.

Kroz ovu poemu, kao i kroz druga Halilovićeva književna dela provlači se jedna zajednička nit – priča o običnim ljudima u teškim vremenima.

Poema sadrži elemente antičke tragedije. Glavni junaci su Otac, Majka i Momče koji žive pod gnezdom Crne rode (jedine rode koja peva) koji stradaju i kasnije, postaju deo hora.

Veliki školski čas održan u Kragujevcu: Dan kada su fašisti streljali 300 đaka 3
Foto: Zoran Laki Lazarević

Ova tragedija, prema Halilovićevom viđenju, dogodila se onima koji nemaju imena i prezimena – oni predstavljaju sve žrtve, pa su zbog toga i junaci ove poeme bezimeni.

Uoči Velikog školskog časa, gradonačelnik Nikola Dašić sa saradnicima organizovao je prijem za predstavnike Vlade Republike Srbije, ministarstava, ambasada i delegacije gradova prijatelja.

– Kragujevac, kao grad stradalnik ima obavezu da neguje kulturu sećanja i to čini u kontinuitetu, a tokom oktobra najglasnije šaljući poruke mira kroѕ brojne antiratne manifestacije, istakao je Dašić.

Veliki školski čas održan u Kragujevcu: Dan kada su fašisti streljali 300 đaka 9
Foto: Zoran Laki Lazarević

Po njegovim rečima Kragujevčani, u ime svih žrtava fašizma neguju kulturu sećanja i brojnim antiratnim manifestacijama govorimo o tome glasno.

– I pozivamo naše prijatelje, i čitav svet da nam se pridruži u promociji mira, lepšeg i pravednijeg života, bez rata i nasilja. Da se nikada i nigde ne ponovi, naglasio je Dašić, podsećajući da smo i danas svedoci novih ratova.

Na našu žalost, to su nove adrese u svetu na koje iz Kragujevca šaljemo poruku mira i razumevanja među ljudima.

– Baš iz grada u kome su fašisti na ovaj dan 1941. godine streljali i 300 đaka. Time je Kragujevcu istorija namenila sudbinu grada vesnika mira. I bićemo najglasniji u tome, sve dok bude rata i stradanja, poručio je on.

Veliki školski čas održan u Kragujevcu: Dan kada su fašisti streljali 300 đaka 10
Foto: Zoran Laki Lazarević

Polaganjem venca i cveća kraj spomenika Kristalni cvet odata je pošta i malim čistačima obuće romske nacionalnosti koji su streljani 21. oktobra 1941. godine.

– Ovo je tužan dan za sve nas u Srbiji, naročito za romsku zajednicu, kazao je Dejan Marković predsednik Foruma Roma Srbije.

On je istakao da nema tačnih podataka koliko je Roma stradalo, ali ono što pouzdano može da se kaže da su najmlađe žrtve oktobarskog streljanja u Kragujevcu bili Romi – dva dečaka Dragiša Nikolić i Života Milosavljević sa nepunih 13 godina, koji su odbili da čiste čizme nemačkih vojnika.

Forum Roma Srbije, istakao je Marković, podneće inicijativu gradu Kragujevcu da određene ulice, trg ili određene institucije ponesu naziv ova dva vrlo hrabra dečaka koji su izgubili život samo zato što su bili Romi.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari