Roman Veronike Olmi Bakita, koji je 2019. objavila beogradska IK Clio, u prevodu s francuskog LJiljane Marković, inspirisan je istinitom pričom o sedmogodišnjoj devojčici iz Južnog Sudana koju su krajem 19. veka trgovci robljem oteli iz njenog sela Olgose u Darfuru, i koja će u 21. veku u Italiji biti proglašena za sveticu.
Devojčici, rođenoj oko 1896, otimači su surovom igrom sudbine nadenuli ime Bakita, što na arapskom znači Srećnica, koje će ona nositi do kraja života. Prodavana i preprodavana na putevima trgovaca robljem u dugim godinama robovanja došla je do Kartuma gde će se najzad njena sudbina preokrenuti, u njenoj trinaestoj godini, kad je otkupi italijanski konzul.
Posle izvesnog vremena konzul će se vratiti u Italiju, ali će povesti i Bakitu sa sobom da bude služavka njegovoj ženi i dadiljama njihove kćeri. U toj novoj zemlji ona započinje novo poglavlje koje će je dovesti na put duhovnosti i vere u Boga. Italija će biti zemlja u kojoj će preživeti Prvi i Drugi svetski rat, upoznaće fašizam i različite vrste nepravde i nejednakosti, ali je to zemlja u kojoj će Bakita konačno postati slobodna i gde će se, kao redovnica u venecijanskom manastiru, posvetiti brizi za siročad.
Godine 1947. umreće kao madre Đuzepina Bakita. Godine 2000. papa Jovan Pavle Drugi proglasiće je za sveticu. „Jedino Bog može pružiti nadu ljudskim žrtvama starih i novih oblika robovanja“, rekao je on tada.
Ovaj potresni roman hronološki prikazuje kako malo dete preživljava neizrecive patnje, torturu i zlostavljanje koje će mu zbrisati identitet tako da se neće sećati ni svog rođenog imena. Pripovest tako i počinje. „Ona ne zna kako joj je ime. Ne zna na kom jeziku sanja“.
Pred čitaocem se, međutim, otvara istovremeno svet neshvatljive izdržljivosti, želje za životom i sposobnosti da se pruži uteha. Uprkos užasnoj patnji koju sama podnosi, Bakita je bila u stanju da pomaže drugoj deci robovima koji su delili njenu sudbinu. Bila je u stanju da oseća samilost, da pruža utehu, da voli decu oko sebe.
Bakita je roman koji bez patosa demonstrira kako plemenita ljudskost može da nadiđe zadatu zlu sudbinu i kako iz najdublje patnje može da proizađe velikodušnost i dobrota.
Veronika Olmi, francuska spisateljica, rođena je 1962. u Nici. Objavila je šest romana i dvanaest pozorišnih drama. Studije dramske umetnosti završila je kod Žan-Lorana Košea. Radila je kao scenaristkinja i kao glumica.
Prvi roman Morska obala (Bord de mer, Acte Sud) objavljen 2001. dobio je nagradu Alain Fournier. NJen roman Onoga leta (Cet t-l, 2011) dobija nagradu Maison de la Presse. Stekla je međunarodno priznanje, dela su joj prevedena na dvadeset jezika, a pozorišni komadi se igraju podjednako u Francuskoj i u inostranstvu (Lozana, Festival u Avinjonu, Francuska komedija, pozorište Rond Point u Parizu, i dr). Godine 2012. zajedno sa Anom Rotanber i Mišelom Fitusi osniva teatarski festival Ženski Pariz (Paris des Femmes) koji se održava svake godine. Hroničarka je u televizijskom časopisu Pretpremijere.
Za roman Bakita 2017. dobila je nagradu Fnac i Prix Patrimoines BPE. Taj roman bio je i u najužem izboru za nagrade Goncourt, Goncourt des lycens i Femina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
