Foto: Stanislav Milojković
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski izjavio je danas da „osnovni kriterijum da li je neka medijska organizacija Javni servis ili nije ne predstavlja gledanost, koja je kod RTS-a visoka, već da je kriterijum informativni program, gde kod RTS-a postoje problemi kao što su nedovoljni politički pluralizam i neostvarivanje debata koje zahteva društvena stvarnost“.
Veljanovski je na javnoj raspravi o programskim sadržajima RTS-a koja je održana u zgradi RTS-a kao primer zloupotrebe tog Javnog servisa naveo i „uključenja predsednika republike Aleksandra Vučića u drugi Dnevnik, kao najgledaniju informativnu emisiju, u trajanju od po 10, 15 minuta, „iz Vašingtona, Moskve, Pekinga“ iako bi u toj emisiji zastupljenost svih vesti trebalo da bude ne duža od dva, tri minuta“.
On je naveo da je primer za zloupotrebu drugog Dnevnika i predaja vojnih helikoptera na Batajnici 7. decembra, koji je nazvao „pseudo događajem“, zato što je najveći broj izjava predsednika Vučića bio o drugim temama – o Jovanjici, Krušiku, Zoranu Babiću, Račku, a ne o tom događaju.
Veljanovski je rekao da je Vučić na takav način uzurpirao vreme u udarnom dnevniku RTS-a, kao i da je trebalo da se o tim temama napravi posebna emisija, a ne da se koristi udarni dnevnik.
„To nije profesionalno i tako se ne radi. Može da se napravi intervju kao posebna emisija, ne može sam Vučić da bude u Dnevniku deset minuta sa jednom izjavom, pa još deset minuta sa drugom, pa pet minuta sa trećom izjavom sa istog događaja. Ne bi trebalo ni da je on sam gost u „Upitniku“ jer je ta emisija formata da ima više sagovornika“, rekao je Veljanovski.
Veljanovski je rekao da ako javni servis zanemari obavezu da omogući politički pluralizam i razmenu stavova, umesto da doprinese smanjenju napetosti koja postoji u društvu on će je povećavati, i dolaziće u situaciju da ljudi koje hoće da izraze svoje mišljenje pokušavaju nasilno da udju u RTS, za šta je rekao da ne podržava.
On je naveo i da bi trebalo da postoji bolja komunikacija Javnog servisa sa gradjanima, navodeći kao primer BBC koji sa svojim auditorijumom godišnje ima između 15 i 20 miliona kontakata, od kojih je najveći broj ostvaren interenetom, telefonom ili poštom, kao i da je nedostatak srpskog Javnog servisa i to što Programski savet, koji treba da daje savete o tome kako program treba da izgleda, bira Upravni odbor te medijske kuće.
Predsednik Programskog saveta RTS-a Milivoje Pavlović je rekao da će izveštaj sa javne rasprave biti prosleđen rukovodstvu RTS-a.
Pavlović je rekao da je „Javni medijski servis po definiciji dužan da stvara program najvišeg kvaliteta i da ga učini dostupnim svim gradjanima, pri čemu program ne bi smeo da bude političko, nacionalno ili kulturno jednostran“, kao i da je preovlađujuće mišljenje da su programi RTS-a visokog kvaliteta, ali da ima problema što se tiče informativnog programa sa kojima nisu svi zadovoljni.
„Program treba da bude otvoren i za vlast i za opoziciju, za gradjane koji su u različitim strankama i za one koji su politički apstinenti, zato što su svi oni pretplatnici RTS-. To su zadaci koji su nam jasni ali ih nije lako ostvariti naročito u uslovima kao što su naši“, rekao je Pavlović.
On je naveo da je RTS najgledanija televizija sa nacionalnom frekvencijom i da njegove programe u proseku dnevno gleda više od tri miliona ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
