Veljanovski: Vučić voli vlast, biće sve represivniji

Izveštaj Amnestija je još jedan u nizu izveštaja međunarodnih organizacija i institucija koji govore o lošem stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji.

„Martovski izveštaji“ Stejt departmenta, Evropskog parlamenta, Fridom hausa i švedskog V-Dem Instituta, pokazali su da je Srbija sve dalje od zemlje u kojoj vlada demokratija, da su ozbiljno ugrožena ljudska prava i sloboda izražavanja, da u svim oblastim dominira isključivo Srpska napredna stranka i da je izražena korupcija među članovima vlade.

Upravo to smatraju i u Amnestiju. Kako ističu u svom izveštaju, predsednik Aleksandar Vučić je sve represivniji, vlada kontroliše policiju i sudstvo, vladavina prava slabi, korupcija je široko rasprostranjena, a nema sposobne opozicije koja bi se suprotstavila vladajućem režimu.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, ističe da ga ne iznenađuje izveštaj Amnestija, „jer mi pravu demokratiju u Srbiji nemamo ni u tragovima“.

– Vidimo da je predsednik Vučić svakoga dana u permanentnoj funkcionerskoj kampanji. On svakodnevno ima događaje koji nisu u njegovoj ustavnoj i zakonskoj agendi. Vučić je čovek koji jako voli vlast. Očigledno je da i dalje učvršćuje sve poluge vlasti koje treba da njega i njegovu stranku ostave na vlasti. Međutim, građani sve više uviđaju njegovu lošu vladavinu, pa njemu ništa drugo ne preostaje nego da pojačava represiju – ukazuje Veljanovski.

Prema njegovim rečima, pitanje je da li se Evropa i Amerika sada više usuđuju da govore o lošim osobinama Vučićeve vlasti zbog toga što je to loše po građane Srbije ili zbog toga što on nije ostvario ono što im je obećao.

– Javna tajna je da ga je međunarodna zajednica podržala jer je očekivala da će rešiti najveći problem Srbije – Kosovo. Međutim, Vučić se sada ponaša potpuno drugačije i svi njegovi potezi, poput približavanja Kini i arapskim zemljama, jesu nedvosmisleno otklon od EU i SAD – objašnjava Veljanovski.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom, smatra da je izveštaj Amnestija, iako se bavi detaljnije ljudskim pravima, na liniji nekoliko ranijih izveštaja međunarodnih organizacija, koji pokazuju izuzetno nizak nivo poštovanja vladavine prava.

– Za razliku od drugih izveštaja, ovaj kreće od ratnih zločina, obaveze utvrđivanja odgovornosti za njih i ostvarivanja prava porodica žrtava. S pravom, jer zvanična politika u Srbiji uspeva preko revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 da ove obaveze potpuno obriše. Ipak, očekujem da vlast izveštaj Amnestija, ukoliko se na njega osvrne, prikaže zlonamernim i pogrešnim, ukazujući, na primer, na grešku u prezimenu premijerke Srbije. Podsećam da je ovakva bila reakcija na prošlogodišnji izveštaj Fridom Hausa – ističe Golubović.

U izveštaju Amenstija se naglašava da Srbija nije podigla nijednu optužnicu za ratne zločine protiv visokih zvaničnika po komandnoj odgovornosti, da se i dalje stoji u mestu kada je reč o rešavanju sudbine nestalih, kao i da nisu kažnjeni odgovorni za prebacivanje leševa kosovskih Albanaca u Srbiju 1999. godine. Amnesti piše i da su se nastavili napadi i zastrašivanje novinara. Ukazuje se da nije bilo napretka u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i podseća se da su demonstranti i novinari teško su povređeni u Beogradu tokom julskih protesta kada je policija primenila prekomernu silu.

Diskriminacija i ubistva

U izveštaju Amnestija za Srbiju navodi se i to da je mali broj izbeglica dobilo pristup azilu, da traje diskriminacija nad manjinama, kao i da su sve učestaliji antimigrantski protesti. Navodi se i podatak o ubijene najmanje 22 žene od strane partnera ili članova porodice.