Broj ubistava civila u Venecueli prošle godine je premašio 16.000, dok je u Iraku, koji ima približno isti broj stanovnika, u istom periodu ubijeno 4.644 osoba, navode dobri poznavaoci tamošnjih prilika. Zato ne treba da čudi da se Venecuelanci neretko šale da bi možda bili bezbedniji ako bi živeli u Bagdadu. Prema ocenama stručnjaka, čak omraženi rat protiv droga u Meksiku odnosi manji broj žrtava.

U Venecueli se poslednjih deset godina beleži stalni porast broja ubistava, a prema procenama Venecuelanskog nadzornog tela za nasilje, organizacije koja do podataka dolazi na osnovu policijskih dosijea, od kada je Ugo Čaves 1999. preuzeo predsedničku palicu ubijena je 118.541 osoba. Vlada je prestala da objavljuje detaljnu statistiku kada je reč o ubistvima, ali nije negirala podatke do kojih je došla ova organizacija, dok mediji prenose da činjenica da vlasti ne otkrivaju tačnu statistiku o slučajevima ubistava ukazuje na to da grupe za zaštitu ljudskih prava zapravo smanjuju njihov boj.

Ista organizacija navodi da je od 2007. u Venecueli ubijeno 43.792 ljudi, dok je u nasilju koje je posledica rata protiv droga u Meksiku zabeleženo 28.000 ubistava od 2006, kada je zemlja donela odluku da se uhvati u koštac sa narkokartelima. Sam Karakas nema konkurenciju među ogromnim gradovima na celom američkom kontinentu, budući da na 100.000 njegovih stanovnika ima 200 ubistava, kako ocenjuje Roberto Brikeno Leon, sociolog iz Centralnog univerziteta Venecuele koji je na čelu Nadzornog tela za nasilje.

Poređenja radi, prema nedavnim procenama stručnjaka, u kolumbijskoj prestonici Bogoti na 100.000 ljudi zabeleženo je 22,7 ubistava, a u najvećem gradu u Brazilu Sao Paulu 14 na 100.000 stanovnika. Vlada Čavesa često ističe da se problem Venecuele u vezi s kriminalom nije pojavio preko noći i da su zabrinutosti zbog velikog broja ubistava postojale i pre dolaska aktuelnog predsednika na vlast. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je porast broja ubistava u poslednjih deset godina bez presedana u venecuelanskoj istoriji, te da je njihov broj prošle godine bio tri puta veći nego 2008. kada je Čaves pobedio na izborima.

Oni ocenjuju da su razlozi za to složeni i raznovrsni. Iako latinskoameričke zemlje beleže ekonomski rast, to nije slučaj s Venecuelom. Jaz između bogatih i siromašnih i dalje je ogroman uprkos činjenici da su izdvojene velike sume novca za programe za borbu protiv siromaštva, te je ogorčenost još veća. Osim toga, zemlja je preplavljena milionima komada vatrenog oružja. Plate pripadnika policije i dalje su niske, zbog čega gube motivaciju za posao. A u zemlji s najvećom stopom inflacije, više od 30 odsto godišnje, neki policajci dopunjuju svoje prihode tako što učestvuju u krivičnim zločinima kao što su otmice.

Ipak, jedan broj stručnjaka navodi da je za takvu situaciju u zemlji krivac jedan drugi faktor, a to je sama vlada Uga Čavesa. Pravosudni sistem se sve više politizuje, budući da gubi nezavisne sudije i sve bliže sarađuje sa Čavesovim političkim pokretom. Veli broj iskusnih državnih službenika bio je prinuđen da napusti javnu službu ili čak zemlju.

Domovi opasani visokim zidinama

Građani Venecuele godinama su se nosili sa mračnim statistikama. U tom kontekstu, navodi se da imućniji kriju svoje domove iza visokih zidina i traže savet od stranih stručnjaka za bezbednost u vezi s tim kako da izbegnu otmice i ubistva. Međutim, i bogati i siromašni stanovnici Venecuele pomirili su se sa činjenicom da je u njihovoj zemlji ogromna stopa ubistava, što je, prema ocenama opozicionih redova, i dalje na dnu vladine liste prioriteta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari