Venerične bolesti i njihov socijalni značaj

List Vreme piše i o propagandnoj večeri protiv veneričnih bolesti održanoj u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, koje je priredilo Srpsko lekarsko društvo.

Pred prepunom dvoranom dr Milan Kićevac, profesor Univerziteta i podpredsednik Srpskog lekarskog društva održao je vrlo uspešno predavanje o veneričnim bolestima i nihovom socijalnom značaju, prenosi list Vreme.

„I kao što nismo hteli da zatvorimo oči pred istinom polnosti čovekove, tako još manje to nećemo i ne smemo da činimo pred istinom nekih njenih posledica. Jer, ove posledice u vidu polnih bolesti mogu da budu sudbonosne i to ne samo za obolelo lice. već i za njegovu okolinu i njegov porod. A ako se nekome desi da dobije polnu bolest, treba da zna šta ima da čini, to jest da se pregleda i leči. Što pre, to bolje“, govorio je dr Kićevac.

On je naveo i da je broj muškaraca obolelih od polnih bolesti uvek i u svim zemljama veći od broja obolelih žena, među kojima je najmanje prostitutki.

„Tako na primer, u našoj zemlji, taj odnos je bio 65 odsto obolelih muškaraca prema 35 odsto obolelih žena, od kojih je bilo samo tri odsto prostitutki“, istakao je dr Kićevac.

Imajući u vidu ove činjenice, doktor je objasnio da u pogledu zdravstvene kontrole treba obratiti pažnju ne samo na mali broj javnih prostitutki, već i na lečenje ovog drugog velikog dela muškaraca i žena.

„Mnogi bi lekar mogao da kaže koliko je video razočaranja, razrušenih domova, bolešću, smrću, nasleđenih oboljenja sa telesnim i duševnim nedostacima, kao posledicu polnih bolesti koje su u brak unete. A vrlo često bi se to moglo izbeći, samo da se pre stupanja u brak izvrši potrebni pregled. Napredak ljudi traži da svaki pošten čovek ima dužnost i moralnu obavezu, da se pregleda pre stupanja u brak“, zaključuje dr Kićevac.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda piše kako jedan od mnogobrojnih komunalnih problema koje treba da reši beogradska opština u skorijoj budućnosti predstavljaju melioracioni i asanacioni radovi u blizini prestonice.

„Razlozi higijene nalažu vođenje računa o asanaciji priobalnih močvarnih terena pored Save i Dunava. Ovi tereni su glavno leglo zaraznih bolesti, malarije i nezdravih prilika nadomak Beograda“, piše u tekstu.

Dalje se navodi, da će se pristupiti asanaciji Bare Venecije, kao i da je za taj posao potrebna količina od 500.000 kubnih metara peska.

Radovi na ovom lokalitetu trebalo bi da počnu, čim to vreme dozvoli, a s obzirom na to da nema leda i da je vodostaj visok, može se očekivati da do toga dođe uskoro.

Uporedo sa radovima na Bari Veneciji nastaviće se i nasipanje na gradilištu Novi Beograd, gde je ostalo da se naspe još oko 40.000 kvadratnih metara.

Asanacija terena na Bari Veneciji obavlja se za potrebe državnih železnica. Nasipanjem će se omogućiti u prvi mah postavljanje nekoliko novih koloseka, a kasnije se predviđa i znatnije proširenje teretne stanice Beograd – Sava.

Radovi prve etape asanacije na Novom Beogradu, kao i asanacije Bare Venecije, biće završeni u predviđenom roku do 1. oktobra.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.