Foto: A. L./DanasSastanak Stalne radne grupe (SRG) za bezbednost novinara održan je danas u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Novom Sadu, a član ove grupe Veran Matić, izjavio je da je problem bezbednosti domaćih novinara prepoznat u Evropskoj komisiji, kao i da će to biti jedno od glavnih pitanja u priduživanju Srbije EU.
Članovi SRG, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, tužilaštva i policije, u narednih godinu i po dana obiće oko 15 gradova i mesta. U ovom programu obilaska Srbije, prvi put su u Novom Sadu.
„Mislim da će i podrška medijima pratiti podršku bezbednosti novinara, kako bi novinari opstali, jer ako ne bude medija onda neće biti ni novinara, pa neće biti ni ugrožavanja bezbednosti novinara. Želja je da na lokalnom nivou razmotrimo slučajeve koji su se dešavali poslednjih godina, pretnji i napada na novinare, bilo da su oni rešeni ili još uvek otvoreni, kako bi sa lokalnim predstavnicima tužilaštva i MUP-a videli koji su problemi kada je reč o ovim slučajevima i istražnim radnjama“, rekao je Matić.
Razgovor je dodaje bio koristan. Prošli su kroz sve slučajeve koji su u toku, upoznali se sa problemima u komunikaciji između novinara koji prijavljuju slučajeve i tužilaštva kada je reč o nekim odbačajima za koje smatraju da nisu trebali da se dogode.
Viši stepen poverenja je svakako potreban, a želja je na kraju da se reaguje i pre nego što se napad i pretnje dogode. Pomaka, smatra Matić, u tom smeru ipak ima.
„Važno je priznamo da postoje realne opasnosti i da pokušamo da ih sprečimo. Kada sam pogledao evidenciju, video sam da je nesrazmerno veći broj slučajeva u Novom Sadu i to vezujem uz veoma aktivnu ulogu našeg člana, advokata Veljka Milića koji je i u NDNV-u i koji aktivno animira novinare da prijavljuju pretnje. Veća kultura i svest o bezbednosti u Novom Sadu sa jedne, ali i veći broj pretnji sa druge strane, naročito u tom krugu novinara vezanih za NDNV. Oni su postali dežurni krivci i neprijatelji. Sa treće strane deo toga se radi i organizovano kako bi se demotivisali novinari da zastupaju određene stavove i ideje“, rekao je Matić.
Krivični zakonik ima određene članove koji su vezane za ugrožavanje bezbednosti i oko dvadesetak članova može se koristiti kada je reč o ugrožavanju bezbednosti novinara.
Međutim, razvojem novih medija i društvenih mreža, širi se priroda pretnji i definisanja samih (ne)dela.
„Pre dve godine SRG je pokrenula inicijativu da se urade promene krivičnog zakonika tako što bi se proširile definicije napada i pretnji, na način da obuhvate i one pretnje koje imamo sada u prijavama, a veoma često se odbacuju u tužilaštvu, jer to nije krivično delo koje priopisuje krivični zapisnik ili sud iz istog razloga oslobađa krivce“, kazao je Matić.
Kako nastavlja, broj medija raste, ali je sve manje medija i novinara koji se poslom bave na profesionalan način. Ne prepoznaje se pozicija novinara danas u društvu. Svest koliko je važna uloga novinara i medija, bez kojih nema kontrole društva, sve je manja.
Komunikacija i problem bezbednosti novinara u manjim mestima tek su problem. Kada je SRG otišla u junu u Vranje, otvorila je pandorinu kutiju.
„Niko od nas nije znao kako živi taj grad. Bahati kriminalac se nameračio na prostorije OK radija da bi proširio svoju kockarnicu. Iz Beograda to izgleda potpuno nestvarno, ali kada dođete tamo vidite da je to najnormalnija pojava. Onda shvatite da ceo grad drže dva ili tri kriminalca. Dva puta mesečno idem u Vranje zbog sudskih procesa koji su u toku“ dodao je Matić.
Advokat Veljko Milić kaže da je osnovni cilj ovakvih okupljanja da se novinari upoznaju sa radom SRG, a onda da se na lokalu, kontaktne tačke iz policije i tužilaštva upoznaju sa novinarima koji će u slučaju nekih pretnji i krivičnih dela izvšenih na njihovu štetu, biti upućeni upravo na te kontaktne tačke, te da se na taj način ostvari međusobno poverenje.
„Mi smo tokom svih ovih godina u okviru SRG postigli lepu saradnju, da se razumemo nije uvek bilo tako, sada je cilj da to što postoji u SRG prenesemo i na lokal. Radeći na lokalu shvatili smo da novinari uopšte nisu upoznati sa tim sistemom i pogodnostima prilikom prijavljivanja krivičnih dela“, izjavio je Milić.
Prošle godine je postojao predlog koji je od strane novinarske zajednice bio prihvaćen, međutim, civilno društvo je tokom rasprave izrazilo zabrinutost da će zapravo tim predlogom sloboda izražavanja biti dodatno ograničena, tako da se odustalo od njegovog usvajanja.
„Sada bi trebalo da se krene u izradu potpuno drugačijeg predloga, kako bi se ta bojazan, za koju ne mogu reći da nije bila do kraja opravdana, otklonila. Naći meru između zaštite novinara koja nije sporna, ali na taj način da se ne ograniči dodatno sloboda ugrožavanja koja je i ovako ugrožena“, zaključio je advokat.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
