Veran Matić: Reagovanje na majske tragedije je jedan od najgorih i najvećih poraza našeg društva

On je na tribini “Na kafi sa psihologom”, u organizaciji Hemofarm fondacije, kazao da nikada neće prestati društvena trauma izazvana tim događajima u maju 2023. godine.

“Veoma brzo smo došli u situaciju da činjenja i nečinjenja proizvode novu traumu”, naglasio je Matć.

Prema njegovim rečima, kao društvo smo prokockali svaku priliku da pokažemo empatiju.

Matić je podsetio na to da se rođendani ubijene dese u OŠ “Vladislav Ribinikad” obeležavaju tek od septembra i da se na tim okupljanjima pojavljuju uglavnom samo roditelji, bliža rodbina i prijatelji.

“Osetio sam užasan poraz kada sam otišao u Orašje i Dubonu, bilo mi je šokantno kada smo otkrili ranjene, jer njih kao da su svi zaboravili”, naglasio je Matić.

Kako je napomenuo, shvatio je da nema ozbiljne ni zdravstvene, ni socijalne podrške.

“Jedna devojka je smršala do 40 kilograma. Ja sam mislio da je to od ranjavanja, a onda sam shvatio da je to od siromaštva. To je najbolji opis poraza ovog društva”, poručio je Matić.

Rekao je da je tada popisao šta sve treba svim tim ljudima i spisak dao kabinetu premijerke i mislio da će to sutradan biti rešeno, ali se još čeka na neku reakciju i akciju.

Govoreći o propustima institucija, Matić je naveo da je Ministarstvo informisanja moralo da zaustavi tabloidnu štampu nakon tragedija i da zaštiti žrtve.

“Ali kao da je svima odgovaralo da se što više zakuvava”, kazao je.

Prema njegovim rečima, veoma brzo je posle tih zločina nastala jedna snažna politička polarizacija, što je uticalo i na ostale polarizacije.

Psihološkinja Tamara Dažmonja Ignjatović rekla je da se ne može reći da smo tu situaciju svi doživeli na isti način, a da su najpogođenije bile porodice, kao i preživele žrtve, koje su ranjene.

Kada je reč o tome koliko je čitavo društvo bilo potreseno tragedijama 3. i 4. maja 2023. godine, Džamonja Ignjatović je naglasila da su svi mislili da se to uvek događa nekom drugom, negde daleko i da je to zamagljivalo ceo problem.

Govoreći o tome šta je preduzeto da bi se posledice ublažile, psihološkinja je navela da je urađeno mnogo toga, ali da je, takođe, mnogo toga što se dešavalo poništavalo efekte pomoći koju su psiholozi volonterski pokušali da organizuju.

“Uprkos svim tim naporima, bilo je važno imati u vidu gde se greši. Ako ne vidimo gde smo pogrešili, nećemo iz toga ništa naučiti”, poručila je ona, dodajući da su neki potezi donosili više štete i retraumatizaciju.

Aktivista Igor Jurić rekao je da “naše društvo mnogo lakše podnosi nesrećne ljude” i da je hrabrost biti srećan, ali da se ne bi saglasio da nema empatije.

Poredeći situaciju i govoreći o ličnoj tragediji, kada je ubijena njegova petnaestogodišnja ćerka, Jurić je kazao da su ga nakon tragedije ljudi izbegavali, ne zato što nemaju empatiju, već zbog toga što ne znaju šta da mu kažu.

“Empatije itekako ima. Ovo je takva situacija da ne možemo da se snađemo ni dan danas posle godinu dana, a kamoli da smo mogli da se snađemo u tom trenutnu”, kazao je on.