Verbić bi još jedan mandat

P { margin-bottom: 0.21cm;

Upravo na Verbićevom primeru, koji je u vladu doveden kao nestranačka ličnost, pokazalo se da ministar mora da bude jaka politička ličnost, ne samo da bi se izborio za više para u resoru kojim rukovodi već i da bi njegove odluke imale, kakvu-takvu težinu. Verbić se, više nego ijedan ministar u Vladi Srbije, od starta suočava sa opstrukcijama (ili je samo njegov slučaj vidljiv u javnosti), a obaranje konkursa za nauku, o čemu su pre obavešteni mediji nego on lično, samo je vrh ledenog brega.

Uoči raspisivanja izbora na vladi je „pao“ predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer je, kako je rečeno, jedan ministar tvrdio da sindikati nisu zadovoljni predloženim rešenjima. Na tom zakonu Ministarstvo prosvete radilo je mesecima, da bi na kraju od većine promena odustalo i pred vladu došlo sa malim brojem izmena, ali ni one nisu dobile „zeleno svetlo“. Presedan kakav se ne pamti u prosveti je povlačenje Predloga zakona o udžbenicima iz skupštinske procedure, i to nakon što ga je vlada usvojila, ali su ovoga puta od Verbića jači bili izdavači udžbenika. Ipak, taj zakon je prošao u drugom pokušaju.

O tome koliko politika ima upliva u kadrovska rešenja svedoči primer bivšeg državnog sekretara Aleksandra Belića, koga je Verbić i doveo i smenio, ali vlada zato nije želela da razreši pomoćnicu ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Željku Radojičić Lukić, iako je na internom konkursu izabrana druga osoba. Podrška koju pomoćnica uživa u vrhu SNS-a bila je jača od Verbićevog stava da je ne želi u krugu najbližih saradnika.

Premijer Vučić je, uprkos aferama i propustima, u poslednje dve godine „čuvao leđa“ mnogim ministrima, ali ne i Verbiću. Tokom petomesečnog štrajka on je praktično „pušten niz vodu“, a protest je uspeo da uguši onog trenutka kada je kaznio štrajkače smanjenjem plate. Verbić je ostao usamljen i posle žestokih napada crkve zbog njegovog predloga da bi veronauku i građansko vaspitanje trebalo svesti na četiri godine učenja. Iako je malo verovatno da bi se bez podrške u vladi upuštao u ovako delikatno pitanje, vladajuća stranka nije se uopšte izjašnjavala kada je krenula lavina uvreda na Verbićev račun.

O tome kako se ministar prosvete kotira u naprednjačkim krugovima govori i činjenica da je Skupština Srbije za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta izabrala Aleksandra Lipkovskog, protiv čijeg imenovanja je Verbić otvoreno bio. I što je još zanimljivije, Lipkovski je član Političkog saveta Dveri, koji su SNS-u opozicija.

U prosvetnim krugovima pominje se da premijer Vučić sa mnogim stvarima nije bio upoznat, te je, recimo, kadriranje ili obaranje konkursa za nauku poteklo od njegovih saradnika, što bi, veruje se, moglo biti presudno pri odlučivanju da li će Verbiću ponuditi još jedan mandat.

Srđan Verbić je tokom dosadašnjeg ministrovanja ostajao ne samo bez političke već često i bez podrške stručne javnosti. Iako je na početku mandata insistirao da će odluke donositi na osnovu podataka, a ne utisaka, upravo mu je stručna javnost zamerila da je sve prepustio uskom krugu svojih saradnika, koji su odgovorni za mnoga loša rešenja. Zbog toga se više puta dešavalo da Ministarstvo donese dokumente, koje već sutradan pod pritiskom određenih interesnih grupa menja, pa se u javnosti stekao utisak ili da prosvetna vlast nije dovoljno stručna ili da nema snage da se odupre pritiscima. Primer za to su pravilnici o finansiranju osnovnih i srednjih škola, pa i konkurs za naučnoistraživačke projekte, jer je Ministarstvo bilo spremno na ustupak naučnoj zajednici kako bi se poboljšao status mladih istraživača. Ako je tačno ono što Verbić govori – da se struka pitala, nejasno je zašto njihovo mišljenje nije uvaženo tokom izrade konkursa već nakon raspisivanja, kada se podigla bura u javnosti.

Na dva koloseka

Da Vučić i Verbić „ne igraju u istom timu“ ukazivale su njihove nesinhronizovane izjave, poput optimističnih i ambicioznih najava premijera o uvođenju dualnog obrazovanja i velikim reformama i ulaganjima u obrazovanju 2016. godine. Verbićevo „spuštanje lopte“, tačnije realno sagledavanje teškoća u uvođenju dualnog sistema, pojedini mediji su okarakterisali su kao „udar na Vučića“.