Operom „Aida“ italijanskog kompozitora Đuzepa Verdija i izložbom „Konstantin Veliki“ beogradskog Narodnog muzeja, u arheološkom parku „Viminacijum“ u Kostolcu, 18. maja održan je državni program obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Ovaj muzičko-scenski spektakl pratilo je oko 2.200 gledalaca pristiglih ne samo iz Požarevca i celog Braničevskog okruga već iz svih krajeva Srbije. Na svečanom otvaranju govorili su ambasador Italije u Beogradu Armando Verikio i predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, koji je tom prilikom podsetio da je reč o obeležavanju jednog od ključnih događaja u hrišćanskoj civilizaciji.
– Proglasivši hrišćanstvo dozvoljenom religijom, Konstantin Veliki mislio je nesvesno i na ovo vreme u kome gradimo savremenu srpsku državu. Naziv mesta na kome sada obeležavamo ovaj njegov proglas, Viminacijum, građanima Srbije zvuči lepo i melodično, ali strano. To je deo naše rimske istorije, koju imamo kao što imamo vizantijsku, otomansku, srpsku, jugoslovensku, srpsku. To je jedna od naših najdragocenijih karakteristika: izvanredna mešavina različitih kultura, jezika, tradicija i burna i zanimljiva istorija – rekao je predsednik Nikolić.
U rimskom afiteatru, rekonstruisanom specijalno za ovu priliku, posetioci su videli Verdijevu „Aidu“ u četiri čina, u izvođenju operskog, horskog i baletskog ansambla Narodnog pozorišta Beograd. Reditelj ovog muzičko-scenskog spektakla bio je Ognjan Draganov iz Bugarske, a naslovnu rolu pevala je operska prvakinja Jasmina Trumbetaš-Petrović. Jelena Vlahović igrala je Amneris, dok su italijanski operski pevači Frančesko Anile i Elia Fabian tumačili uloge Ramdamesa i Amonasroa.
U izložbenoj postavci „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. – Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije“, postavljenoj u Rimskoj vili, posetioci su videli 180 eksponata iz perioda od prvog do četvrtog veka nove ere. Krajem juna, eksponati će sa Viminacijuma biti preneti u beogradski Narodni muzej, odakle će se 19. septembra preseliti u Niš. Rimski imperator Konstantin Veliki, rođen u Naisu – današnjem Nišu, sa vladarem istočnog dela Rimskog carstva Licinijem, 313. godine proglasio je Milanski edikt, zakonski akt kojim je dozvoljeno slobodno ispovedanje hrišćanske vere.
Amfiteatar
Za potrebe obeležavanja jubileja Milanskog edikta, na Viminacijumu je rekostruisan rimski amfiteatar, čija je replika izrađena od kamena i drveta. Ekipa građevinara iz Vlasotinca podigla je tribine za gledaoce, visoke dva metra, i ložu za VIP goste, smeštenu na kuli visokoj 15 metara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
