Veritas: Zbog ubistva 13 pripadnika JNA osuđen samo jedan ratni zločinac

Veritas je naveo i da je tokom iznošenja odbrane Hrastov tvrdio da je „postupao u samoodbrani“, da istraga nije proširivana na ostale izvršioce niti naredbodavce, a da „prema anketi nekih hrvatskih medija, devet od deset Karlovčana i danas smatra da Hrastov nije zločinac, nego heroj“.

Veritas podseća da se zločin dogodio nakon što su tadašnji pripadnici hrvatskog MUP-a i Zbora narodne garde, ispred mosta Korani u Karlovcu zaustavili dva vojna kamiona u kojima su se, iz kasarne „Mekušje“ u kasarnu „Logorište“, prevozili pripadnici aktivnog i rezervnog sastava JNA, koji su, nakon pregovora i obećanja hrvatske strane da će biti pušteni, odložili oružje.

Odmah po predaji jedna grupa zarobljenika, uglavnom aktivnih pripadnika JNA, odvežena je u prostorije policije, a druga grupa od 17 vojnika srpske nacionalnosti, uglavnom rezervista iz kordunaškog sela Krnjak, sprovedena je pešice preko Koranskog mosta gde je njih 13 likvidirano, trojica su se spasila skokom u reku, dok je jedan, za koga su počinioci ubistava mislili da je mrtav, uspeo da pobegne tokom noći, piše u saopštenju.

„Za ovaj zločin u maju 1992. godine započeo je krivični progon karlovačkog specijalca Mihajla Miše Hrastova, a završen je u maju 2015. godine presudom Vrhovnog suda, kojom je osuđen na četiri godine zatvora zbog krivičnog dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava – protivpravnim ubijanjem i ranjavanjem neprijatelja“, saopštio je Veritas.

Kako se navodi u saopštenju, hrvatsko pravosuđe se u te 23 godine „proslavilo“ sa ukupno sedam presuda istom čoveku za isto krivično delo, „da bi ga na kraju ipak proglasilo zločincem, paralelno od njega praveći i žrtvu i heroja“.

„Izrečena kazna se tumači i kao nagrada ubici Hrastovu za preuzimanje odgovornosti za inkriminisani događaj, priznajući da ih je sam pobio i to u iskonstruisanoj nužnoj odbrani, u koju mu nisu na kraju poverovali ni Vrhovni ni Ustavni sud“, ocenio je Veritas.

Veritas podseća da „iako izvedeni dokazi ukazuju da su u likvidaciji rezervnog sastava JNA učestvovale najmanje tri osobe i da je pucano iz najmanje dva različita oružja, nadležno tužilaštvo se još ne oglašava po pitanju eventualnog proširenja optužbe na ostale izvršioce i naredbodavce jednog od prvih ratnih zločina u ratu ’90-tih.

„U aprilu 2016. godine osuđeni ratni zločinac Hrastov je otišao na odsluženje ostatka izrečene kazne, sa koje je već 9. decembra iste godine, 14 meseci pre isteka, pušten na uslovni otpust“, podseća Veritas.

Veritas navodi da je hrvatska država za „greh“ svog bivšeg specijalca Mihajla Hrastova za zločin na Koranskom mostu porodicama likvidiranih žrtava, po pravosnažnim presudama parničnog suda, na ime naknade štete isplatila 6,5 miliona kuna (oko 860.000 evra), dok su postupci za četvoricu preživelih još u toku.