Verner Hercog: Vojnik filma

Fransoa Trifo ga je jednom prilikom proglasio najznačajnijim živim filmskim rediteljem. A sve i da nije snimo ništa drugo do čudovišnu scenu u kojoj se doslovce preko kopna vuče brod od 340 tona, kako je to učinio u svom antologijskom filmu – „Fickaraldo“, bilo bi dovoljno za nagradu za životno delo koja mu je u subotu veče uručena na ceremoniji dodele tzv. evropskih Oskara, priznanja Evropske filmske akademije.

Zanimljivost u vezi sa pomenutim filmom je i da je on jedan od pet koje je Hercog snimio u Peruu i jedan od nekoliko koje je uradio sa čuvenim glumcem Klausom Kinskim, koga je bio glas da niko sa njim ne može da napravi više od jednog filma. Hercog je, kako je rekao, „pripitomio divlju zver“, ali je izjavio i ovo: „Svaka seda vlas na mojoj glavi je zbog Kinskog.“ Zajedno su snimili verovatno najznačajniji Hercogov film „Agire, gnev božiji“, kao i rimejk kultnog „Nosferatua“, kojeg Hercog smatra najboljim nemačkim filmom svih vremena.

Film je, tvrdi, umetnost nepismenih a ne učenih, i na njegovoj bi se idealnoj filmskoj akademiji studenti bavili stvarima koje imaju veze sa atletikom i fizičkim kontaktom poput boksa ne bi li naučili da se ne plaše. Jer, nastavlja on, „knjige snimanja su rekviziti kukavica koje ne veruju u sopstvenu maštu i koje su robovi šablona“.

„Ako se naviknete da planirate svoje kadrove samo po estetskim pravilima, nećete se odmaći daleko od kiča“, poručuje slavni reditelj. Zato on nema knjige snimanja, a scenarije piše za četiri-pet dana. Takođe, savetuje mladim rediteljima da sami prikupe novac koji im je neophodan, uz tvrdnju da on danas ne mora biti veći od 10.000 evra. Upravo toliko je potrošio on sam na svoj poslednji dokumentarac „Porodična romansa“ koji je prikazan na ovogodišnjem Kanu.

U pitanju je priča iz Japana koja svedoči o sve većoj usamljenosti u današnjem svetu jer u ovoj dalekoj istočnoj zemlji postoji pojava „prijatelja u najam“. Hercog tvrdi da nismo daleko od trenutka kada će to postati i ovdašnja praksa i da ljudska usamljenost paradoksalno proporcionalno raste sa sve većim razvojem sredstava komunikacije. Snimljeni materijal za pomenuti film iznosio je samo 300 minuta. Upitan kako tako brzo snima filmove odgovorio je: „Jednostavno, znam šta radim. Ja nisam umetnik, ja sam vojnik u filmskoj industriji.“

Rođen je 5. septembra 1942. Po majci je hrvatskog porekla. Ženio se tri puta i iz tih brakova i jedne veze ima troje dece. Saznavši da mu je bliska prijateljica ozbiljno bolesna, izveo je poduhvat prepešačivši put od Minhena do Pariza (500 milja) sa idejom da će ona živeti sve dok on putuje. NJegova prijateljica živela je nakon toga još osam godina.