Veroučitelji „na ledu“, vlast za dogovor

To tvrde predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, dok u udruženju nastavnika građanskog vaspitanja kažu da verska nastava i građansko nisu u nepovoljnijoj situaciji zbog pomenute terminološke izmene.

Posle nedavnog skupa koji je organizovan na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu povodom dve decenije od uvođenja verske nastave u domaći obrazovni sistem, poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji uputili su i zvaničan dopis najvišim državnim predstavnicima, ukazujući na probleme u izvođenju nastave.

Iz resornog ministarstva poručuju da su spremni za dogovor, ali da se neke stvari ne mogu promeniti „preko noći“.

A to što je za nadležne „preko noći“, veroučitelje muči pune dve decenije, pre svega nemogućnost da zasnuju radni odnos u školi na neodređeno vreme.

– Kada su verska nastava i alternativni predmet građansko vaspitanje promenili naziv i umesto obaveznih izbornih predmeta postali obavezni izborni programi načelno je obećano da se ništa neće menjati. Međutim, sama činjenica da se nešto naziva programom daje mogućnost da se nastava drugačije organizuje, da ne bude obavezno u nedeljnom rasporedu, da čas ne mora da traje 45 minuta i da se održava jednom nedeljno. Ja, recimo, imam blok nastavu u jednom danu  kojom ispunjavam ceo mesečni fond za jedno odeljenje – kaže za Danas dr Aleksandar Milojkov, nastavnik verske nastave iz Beograda, odgovarajući na naše pitanje šta se promenilo od kada je veronauka postala izborni program.

Osim predloga da verska nastava ponovo bude obavezan izborni predmet, zatraženo je i da se zakonski reguliše radno-pravni položaj 2.100 veroučiteljica i veroučitelja, kao i da se omogući njihovo zaposlenje na neodređeno vreme.

Milojkov podseća da se punih 20 godina zalažu za rešavanje ovog pitanja i da se pored obećanja više ministara prosvete, status veroučitelja do danas nije promenio.

Obrazlažući predlog da bi crkve i verske zajednice trebalo da dobiju mogućnost da vrše samostalni nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem, Milojkov kaže da one i sada vrše nadzor, ali da je u razgovorima koji su vođeni sa predstavnicima države pomenuto da bi crkva mogla da izgubi to pravo, ukoliko bi veroučitelji bili primljeni u stalni radni odnos.

Na naš komentar da i neki predstavnici prosvetnih institucija kažu da ni verska nastava, ni građansko vaspitanje ne podležu nikakvom nadzoru školskih uprava, Milojkov odgovara:

– Školske uprave su obavezne da vrše nadzor, kao i za sve druge školske predmete, što se uglavnom i radi. To govorim i iz ličnog iskustva. Nekoliko puta su nadzor mojih časova vršili savetnici iz školske uprave, a takođe i iz Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Ako neko kaže da organi škole i školske uprave ne kontrolišu nastavu verske nastave i alternativnog predmeta, to znači da neko ne radi svoj posao. Pošto je verska nastava konfesionalnog oblika svaka crkva, odnosno verska zajednica vrši nadzor nad radom svojih veroučitelja, da li je ono što predaju u skladu sa učenjem crkve. Legitimno je pravo crkve i verskih zajednica da kao krajnju meru mogu da povuku licencu nastavniku ako svoj posao ne radi kako treba, čime on gubi pravo da predaje versku nastavu u školi – pojašnjava Milojkov.

On napominje da u praksi ima mnogo zloupotreba kada je reč o opredeljivanju učenika koji će od dva obavezna izborna programa odabrati, zbog čega su sve tradicionalne crkve i verske zajednice zatražile da se izbor vrši na početku svakog obrazovnog ciklusa – prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole.

Takođe je predloženo da opredeljivanje ne bude pred početak školske godine, već posle prve ili druge nedelje tokom kojih se organizuje predstavljanje nastave i nastavnika oba predmeta.

Još jedan od predloga koji je upućen predstavnicima države je da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika za nastavu, kao i da se časovi održavaju istovremeno sa časovima alternativnog predmeta.

U nekim školama već sada je tako, ali tamo gde nema dovoljno đaka za formiranje grupe (standard je 15 učenika) dolazi do spajanja učenika iz više  odeljenja, a zbog različitih rasporeda časova, verska nastava i građansko su neretko pretčas ili sedmi čas ili se čak održavaju u suprotnoj smeni.

Treba podsetiti da je u leto 2020. godine bilo pokušaja da se smanji broj grupa, jer je Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja bilo predviđeno da grupe za izborne predmete/programe broje po 30 učenika (umesto od 15 do 30), ali se nakon reakcije, pre svega SPC, od te namere odustalo.

Na pitanje da li bi rešenje za koje se sada zalažu dovelo do povećanja broja veroučitelja, Aleksandar Milojkov kaže: teoterski da, ali bi u praksi nekim nastavnicima bio povećan fond časova.

On napominje da se ovim zahtevom prvenstveno štite prava dece iz manjinskih verskih zajednica da slušaju svoju veronauku, a ne toliko broj veroučitelja i njihov fond.

Milojkov ističe da je optimista da će neki od problema na koje godinama ukazuju konačno biti rešen i uveren je da patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije „svojom energijom i odlučnošću neće odustati“.

– Verujem da ćemo rešavanjem ovih gorućih pitanja sa srpsko društvo i prosvetu pokazati zrelost našeg društva i države. Da ćemo pokazati da zaista negujemo i podstičemo vaspitanje u različitosti, a da ćemo, kada je u pitanju radno-pravni status veroučitelja, pokazati doslednost u poštovanju principa ravnopravnosti i borbe protiv svakog vida diskriminacije. U tome treba da budemo složni, bez obzira da li lično imamo afinitet prema veri i veronauci ili ne – smatra Milojkov.

Iz Ministarstva prosvete poručuju da su o svim pomenutim temama pokrenuli niz sastanaka i da će se tek razgovarati.

– Uz svo uvažavanje potreba i želja, ne možemo ovako važnu i krucijalnu stvar promeniti „preko noći“, jer se moraju sagledati i posledice takve odluke na drugi izborni predmet i pravni okvir. Upravo na bazi kontinuirane dobre volje i uključenosti svih relevantnih zaposlenih u Ministarstvu, ponudili smo da se formira šira komisija koja bi se isključivo bavila ovim pitanjem u narednom periodu. Ta ponuda je još uvek na stolu – odgovaraju za Danas iz Ministarstva prosvete.

U Nacionalnoj asocijaciji nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca (NAGVIS) ukazuju da promenom naziva izborni predmet u izborni program nije došlo do suštinske promene statusa verske nastave i građanskog vaspitanja.

Prema rečima Melite Ranđelović, predsednice tog udruženja, verska nastava i građansko vaspitanje nisu u nepovoljnijoj situaciji.

– I dalje su ova dva izborna programa obavezna za učenike u sva tri ciklusa obrazovanja. Učenici se opredeljuju na početku svakog ciklusa koji izborni program će pratiti tokom četiri godine. Učenici imaju mogućnost da tokom trajanja ciklusa jednom  promene izabrani program. Istraživanja pokazuju da, tokom ciklusa, mali broj đaka menja izborni program. Izbor zavisi od velikog broja faktora, a jedan od njih je promocija programa – navodi Ranđelović.

Ona dodaje da škole promovišu izborne programe na kraju školske godine, kada to čine i nastavnici koji realizuju ostale izborne programe.

– Zbog formiranja grupa i izrade rasporeda časova, kraj drugog polugodišta je najbolji trenutak za promociju programa i izjašnjavanje učenika. Realizovane aktivnosti učenika i nastavnika tokom školske godine najbolja su promocija – uverena je Ranđelović.

Više đaka na veronauci

Prema podacima Ministarstva prosvete, za versku nastavu na početku školske 2020/21. godine opredelilo se 441.487 učenika, od kojih je 320.218 učenika osnovne škole, 31.777 gimnazijalaca, 88.173 koji pohađaju srednje stručne škole, 1.166 u srednjim muzičkim i 153 u srednjim umetničkim školama. Iz Ministarstva nisu odgovorili na naše pitanje koliko učenika je izabralo građansko vaspitanje, a prema podacima iz nedavnog istraživanja o GV, u kome se kao izvor navodi upravo Ministarstvo, ovaj izborni program prati 264.220 učenika, što je 34 odsto od ukupne školske populacije.

Istraživanja

Poslednje istraživanje o verskoj nastavi i građanskom vaspitanju Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) je radio 2012. godine.

„Ministarstvo je polovinom 2012. poslalo ZVKOV-u nalog za sprovođenje evaluacije realizacije nastave obaveznih izbornih predmeta u obrazovnom sistemu Srbije radi sistemskog unapređivanja programa građanskog i verskog obrazovanja i povećanje kompetencija nastavnika. U postupku evaluacije kvaliteta programa, ZVKOV se obratio se svim crkvama i verskim zajednicama u Srbiji koje imaju odobrene i objavljene nastavne programe. Zavod je sproveo empirijsko istraživanje za građansko vaspitanje i tri najzastupljenija programa verskog obrazovanja: Pravoslavni katihizis, Katolički vjeronauk i Islamsku vjeronauku (Ilmuddin), dok je za Evangeličko-luteranski vjeronauk slovačke evangeličke crkve a.v., Reformatsku hrišćansku crkvu, Evangeličku hrišćansku crkvu i Jevrejsku zajednicu dostavljena informacija o potrebama unapređivanja programa“, rečeno je Danasu u ZVKOV-u.

Nakon toga, više nevladinih organizacija se bavilo istraživanjima u vezi sa građanskim obrazovanjem. Poslednje je realizovano istraživanje u projektu „Podrška reformi programa građanskog obrazovanja u gimnazijama“, o čemu je naš list nedavno pisao.