Verovatno svaki treći stanovnik Srbije preležao koronu

Međutim, i među strukom ostaje nejasno koliko je zapravo kolektivni imunitet značajan za obuzdavanje pandemije, s obzirom na njegovo trajanje i stalnu pojavu novih sojeva virusa.

Uporedo s tim, valjalo bi insistirati na daljoj vakcinaciji, odgovornom ponašanju i drugim protivepidemiološkim merama.

Glavni problem je, smatraju epidemiolozi, nedostatak podataka i njihovo šturo objavljivanje, kada se do njih i dođe.

– Dva su ključna pitanja na koja ne postoji definitivan odgovor: koliko dugo traje imunitet stečen nakon preležane infekcije i da li on štiti od novih sojeva virusa. Dostupni podaci, odnosno rezultati istraživanja koji mogu da pomognu u odgovoru na ova dva pitanja i dalje su ograničeni i nisu uvek konzistentni. Prema njima (recimo nedavno objavljena studija iz Katara), čini se da je mogućnost ponovne infekcije pre pojave omikron soja bila mala i da je, ukoliko se ponovna infekcija i javila, najčešće dovodila do blage bolesti. Nedavni podaci iz Južne Afrike sugerišu da omikron soj ima značajno veću šansu da dovede do ponovne infekcije, doduše najčešće sa blagom kliničkom slikom. Ipak, svi ovi podaci moraju da se uzimaju sa rezervom zbog dinamike pandemije (pojava novih sojeva u različitom vremenu nakon primarne infekcije, veliki broj ranije inficiranih bez potvrde dijagnoze, ograničenosti testiranja, vakcinacija ranije inficiranih) i zbog specifičnosti populacije obuhvaćene istraživanjem. S tim u vezi, teško je doneti definitivnu procenu značaja broja prokuženih građana za završetak pandemije ili njen prelazak u endemiju. Pojavom novih sojeva, kao i vremenom koje protekne od primarne infekcije, čini se da će taj značaj biti manji, mada se čini da najbolju zaštitu imaju ljudi koji su preležali infekciju i nakon toga se vakcinisali sa jednom ili dve doze. Ipak, kako tek nekih mesec i po dana znamo za omikron soj, biće potrebno da protekne više nedelja i meseci da dođemo do konkretnijih odgovora. Kako su slična ograničenja (stepen zaštite od infekcije novim sojevima) vezana i za vakcinaciju, neophodno je da svaki građanin nastavi da se u svakoj situaciji ponaša bezbedno, da izbegava masovna okupljanja, da nosi masku i drži rastojanje, bez obzira da li je preležao infekciju i da li je vakcinisan ili ne. Čini se da će pokazatelji od većeg značaja biti opterećenost zdravstvene službe i višak smrtnosti, kaže za Danas epidemiolog Predrag Đurić.

Dve nacionalne studije seroprevalencije sprovedene su u Srbiji u 2020. godini, poslednja sredinom prošle godine, i pokazale su da je oko 20 odsto ispitanika imalo antitela na covid 19.

– Jedna studija publikovana u julu ove godine (Ristić i saradnici) prikazuje podatke za Vojvodinu tokom prvih šest meseci pandemije. Verujem da je bilo još sprovedenih sličnih studija. Ono što predstavlja problem je odsustvo svesti o značaju transparentnosti istraživanja u pandemijskom periodu i uključenja javnosti, što kroz informisanje o sprovođenju studija, što kroz promptno saopštavanje rezultata. Mi, nažalost, mnogo brže saznajemo rezultate studija sprovedenih u Africi, Izraelu ili Kataru nego u Srbiji – one ili se ne publikuju ili samo upornim pretraživanjem baza publikovanih radova možemo da naiđemo na njih. Stiče se utisak da postoji strah državnih lekara od reakcije vlasti na publikovane rezultate, pa se zato oni ili ne publikuju, ili se to čini u tišini, napominje Đurić.

Ove godine takva studija nije rađena na nivou Srbije, a iz Instituta Batut nismo dobili odgpovor da li se ona uskoro planira.

Nedavno je, međutim, Instituta za Javno zdravlje Kragujevac izašao sa podatkom da je svaki četvrti Kragujevčanin i žitelj Šumadijskog okruga oboleo od korone.

Od početka pandemije zaključno sa 21. decembrom, na toj teritoriji uzorkovano je nešto više od 250.000 ljudi, a od korone je obolelo oko 66.800 građana, odnosno 26,73 odsto ukupnog stanovništva.

Ipak, broj pozitivnih od ukupniog broja testiranih pacijenata nije dovoljan pokazatelj koliko je zaista ljudi preležalo ovaj virus, a da to i ne zna ili to nije zabeleženo u nadležnim zdravstvenim ustanovama.

Taj broj uglavnom je veći, objašnjava epidemiolog Đurić.

– Slične studije u svetu pokazale su da je ljudi koji su preležali kovid bilo nekoliko puta više od onih koji su imali pozitivan test. Svakako da je takva situacija i u Srbiji. Nacionalna studija nakon poslednjeg talasa bi mogla da da bliže podatke, ali, koliko je meni poznato, prilikom druge nacionalne studije sprovedene sredinom prošle godine, postojao je problem reprezentativnosti uzorka, odnosno veliki broj kontaktiranih građana odbio je da se uključi u istraživanje, pa bi se takvo ograničenje moglo očekivati i danas. Jedna od mogućnosti, opet uz određena ograničenja, mogla bi biti studija koja se sprovodi među dobrovoljnim davaocima krvi. Međutim, dostizanje kolektivnog imuniteta što preležanom infekcijom, što vakcinacijom- popularna tema od pre godinu dana, iako su pojedini stručnjaci ukazivali na njenu nesvrsishodnost, danas je sve manje aktuelno. Razlozi su već spomenuti: ne znamo koliko dugo i koliko uspešno protiv novih sojeva štiti prirodni imunitet, a za vakcinalni imunitet vidimo da, iako prilično uspešan u zaštiti od teških oblika bolesti, ipak nije dugotrajan i njegova efikasnost za nove sojeve opada. Tome treba dodati i stabilni visoki procenat onih koji uporno odbijaju vakcinaciju, navodi naš sagovornik.

Analiza podataka koji se prikupljaju na dnevnom nivou ključna je za razumevanje pandemije i planiranje mera.

– Kada pogledamo podatke dostupne u drugim evropskim zemljama, pa i u nekim zemljama u regiji, sa žalošću možemo da konstatujemo da se, prema dostupnosti kvalitetnih podataka, čini kao da je Srbija još uvek u kamenom dobu. Dva su moguća razloga za to: ili ne postoje stručni, kadrovski, tehnološki i materijalni kapaciteti da bi se svi dostupni podaci prikupili, obradili, analizirali i prezentovali javnosti u realnom vremenu, a podaci koji nisu dostupni da se sistematski prikupljaju ili vlasti i rukovodstva zdravstvenih ustanova svesno odbijaju da dostupne podatke prezentuju javnosti. Bojim se da se radi o kombinaciji oba razloga, kaže Đurić.

Stoga, zaključuje on, apsurdno je očekivati „švedski“ ili „srpski“ scenario, odnosno da se bez protivepidemijskih mera, pusti da se svi nevakcinisani prirodno prokuže, ili se oslanjati isključivo na vakcinaciju.

Potrebno je ukazivati na značaj protivepidemijskih mera koje imaju za cilj smanjenje kontakata, rano otkrivanje inficiranih i njihovih bliskih kontakata, karantin i izolaciju.

Zašto se podaci ne objavljuju

– Višedecenijska negativna selekcija kadar, nedovoljno finansiranje i pogrešna obrazovna politika, posebno u javnom zdravstvu, svakako da su ostavili posledice. S druge strane, rukovodioci zdravstvenih ustanova koji su to postali na osnovnu svojih političkih i drugih veza i lojalnosti vlastima, a ne isključivo stručnosti i ličnog integriteta, po svemu sudeći osećaju odgovornost samo prema vlastima, a ne prema građanima, a čini se da postoji i strah da bi objavljivanje podataka otkrilo sve slabosti dosadašnjeg odgovora na pandemiju, pa i njihovu ličnu odgovornost dovelo u pitanje, smatra epidemiolog Đurić.

Niš, prokuženi grad?

Direktor niškog Doma zdravlja Milorad Jerkan početkom meseca je procenio da Niš ulazi u fazu kada može da postane “prokuženi grad”. On je izneo posatak da je trenutno od broj pozitivnih pacijenata u odnosu na broj uzorkovanih 8,10, a da je od početka pandemije u tom gradu registrovano 55.600 obolelih od korone. Međutim, on napiminje i da je konačno dobra situacija rezultat velikog procenta vakcinacije, i da je urađeno više od 70 odsto prvih, više od 65 odsto drugih kao i 35 odsto trećih vakcina.