Ko sprečava đake da pohađaju versku nastavu: Ministarstvo prosvete za Danas povodom navoda SPC

To za Danas kažu u Ministarstvu, odgovarajući na pitanje da li imaju saznanja da neki direktori sprečavaju učenike da se opredele za pohađanje veronauke, što tvrde predstavnici Srpske pravoslavne crkve.

SPC se nedavno oglasila ovim povodom, apelujući na roditelje i učenike i pozivom da „ostvare i odbrane svoje pravo na pohađanje verske nastave, ma kojoj verskoj zajednici pripadali“.

Crkva je pozvala direktore škola i nadležne organe da „zaštite i poštuju prava verujućih ljudi i njihove dece koji su apsolutna većina u našem društvu“.

Kao dokaz da je patrijarh Porfirije bio u pravu kada je pre dve godine ukazao na zlonamerno postupanje nekih direktora osnovnih i srednjih škola, za koje je tvrdio da svesno obeshrabruju i čak sprečavaju đake da se opredele za versku nastavu, SPC je objavila dopis predsednika Skupštine opštine Trstenik Maria Spasića kao „javno svedočanstvo da su pojedini državni organi uzeli u obzir apel Njegove Svetosti i ustanovili tačnost njegovih tvrdnji“.

Spasić je direktorima s područja trsteničke opštine „skrenuo pažnju da je odluka o odabiru verske nastave ili građanskog vaspitanja isključivo na učeniku“ i da „nije dozvoljeno da predstavnici škole vrše agitaciju za jedan ili drugi nastavni program“.

Naveo je i da je u prethodnom periodu „identifikovana pojava da pojedini direktori i predstavnici škola agituju za odeđeni predmet, najčešće na uštrb verske nastave“.

Spasić do objave ovog teksta nije odgovorio na poziv Danasa da obrazloži svoja saznanja.

Iz SPC kažu da njegov dopis svedoči da se ni posle dve godine od patrijarhovog apela stvari nisu značajno promenile.

Tada je podsetimo, patrijarh zapretio da će objaviti imena direktora, ali Crkva do danas nije obelodanila ko su oni koji su navodno branili đacima da biraju veronauku.

U najnovijem obraćanju SPC je iznela podatak da je u toku školske 2023/24. godine prosvetna inspekcija utvrdila nepravilnosti u vezi sa izvođenjem verske nastave u 21 beogradskoj školi.

U pojedinim beogradskim gimnazijama, kako tvrde, grupe za versku nastavu su sadržale neretko i više od 45 učenika, što je praktično onemogućilo izvođenje nastave.

– Gradska prosvetna inspekcija vršila je inspekcijski nadzor u osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada Beograda, po različitim osnovama, pa i po pitanju realizacije verske nastave. U pojednim školama utvrđene su određene nepravilnosti u vezi sa formiranjem grupa učenika, negde je bilo manje, a u pojedinim više učenika. Naloženo je da se nepravilnosti otklone – odgovaraju iz Ministarstva prosvete na navode SPC.

Do objave ovog teksta iz gradskog Sekretarijata za obrazovanje za Danas se nisu oglasili na pitanje o nalazima prosvetne inspekcije.

Da se lobira za građansko vaspitanje na uštrb veronauke nema saznanja Melita Ranđelović, predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca.

– U svim školama se poštuje zakon po kome se učenici izjašnjavaju za izborne programe građansko vaspitanje i verska nastava i oni svoj izbor mogu da promene jednom u toku ciklusa obrazovanja. Zbog pravljenja rasporeda i grupa i rapodele časova, što je vezano za sve predmete i sve izborne programe, učenici se pri upisu, odnosno na kraju svake školske godine izjašnjavaju da li će naredne godine pohađati versku nastavu ili građansko. Zaista se poštuje volja učenika – kaže Ranđelović.

Iz Ministarstva prosvete podsećaju na odredbu Stručnog uputstva o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2024/2025. godinu, po kojoj se izborni programi i slobodne nastavne aktivnosti mogu realizovati na nivou odeljenja ili na nivou grupe, u zavisnosti od broja učenika koji su se za iste opredelili, odnosno u skladu sa rezultatima ankete na nivou razreda.

– Ukoliko se svi učenici u odeljenju opredele za isti izborni program i istu slobodnu nastavnu aktivnost, odeljenje se ne deli na grupe. Grupe se formiraju na nivou odeljenja ako je broj učenika koji su se izjasnili za određeni izborni program i slobodnu nastavnu aktivnost veći od 15, a ukoliko je taj broj manji od 16, grupa se formira na nivou razreda i ima najviše 30 učenika, osim za prvi razred gde broji do 28 đaka. Broj tako formiranih grupa za jedan izborni program/jednu slobodnu nastavnu aktivnost ne može biti veći od broja odeljenja u razredu – pojašnjavaju u Ministarstvu.

Dodaju da za priznavanje broja grupa koji je veći od broja odeljenja, kao i grupa sa manje od 15 učenika, škola pribavlja saglasnost po istoj proceduri i u istim rokovima kao kada je reč o formiranju odeljenja.

Predviđen je sledeći mehanizam: škole u kojima se zbog manjeg broja učenika, koji su se prijavili za versku nastavu ili građansko vaspitanje, ne može formirati očekivani broj grupa, mogu dobiti saglasnosti za odstupanje od Stručnog uputstva u pogledu broja grupa i ovi zahtevi se rešavaju pozitivno već u prvom stepenu, na nivou nadležne školske uprave.

– Ukoliko tradicionalne crkve i verske zajednice imaju saznanja da postoji potreba za organizacijom obrazovno-vaspitnog rada kroz formiranje novih grupa za izborni program verska nastava ili građansko vaspitanje za koje nije data saglasnost od školske uprave, mogu se obratiti sektorima nadležnim za poslove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja – ističu u Ministarstvu.

Na pitanje da li su škole obavezne da omoguće predstavljanje programa građanskog obrazovanja i verske nastave pre nego što se izvrši anketiranje učenika, iz Ministarstva odgovaraju:

– Anketiranje učenika u školi se odvija pre početka školske godine, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je propisano da učenik obavezno bira sa liste izbornih programa versku nastavu ili građansko vaspitanje i drugi strani jezik. Škole nisu u obavezi da promovišu nijedan nastavni predmet i program. Promocija je kvalitet neposrednog rada sa učenicima – kažu u Ministarstvu.

Iznose i podatak da je Centar za međunarodna i nacionalna ispitivanja i razvojno-istraživačke poslove u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prošle godine sproveo evaluativnu studiju o verskoj nastavi i građanskom vaspitanju u osnovnoj i srednjoj školi, koja se bavila kvalitetom nastavnih programa na svim nivoima učenja i kompetencijama nastavnika za uspešno ostvarivanje programskih ciljeva i zahteva.

Rezultati ove studije su pokazali da se više od 60 odsto osnovaca i srednjoškolaca opredeljuje da pohađa časove verske nastave, to jest da manje đaka pohađa časove građanskog vaspitanja u douniverzitetskom školstvu.

Veliki procenat učenika koji pohađa versku nastavu je zadovoljan realizacijom predmeta i radom nastavnika.

Oko 87 odsto đaka izabralo bi ovaj predmet i naredne godine, 95,7 odsto bi preporučilo versku nastavu vršnjacima, a više od 90 odsto đaka najvišom ocenom ocenjuje rad veroučitelja.

Podaci istraživanja za izborni program građansko vaspitanje su pokazali da je takođe veliki procenat učenika zadovoljan realizacijom predmeta i radom nastavnika: više od 85 odsto đaka bi izabralo ovaj predmet i naredne godine, preko 90 odsto bi preporučilo građansko vaspitanje vršnjacima, a skoro 90 odsto učenika je veoma zadovoljno ili zadovoljno radom nastavnika.

U Ministarstvu prosvete kažu da je na osnovu podataka iz esDnevnika u školskoj 2023/2024. godini versku nastavu u osnovnim i srednjim školama pohađalo 477.985 učenika, a građansko vaspitanje 272.351.