Veruju u remi, sanjaju pobedu

Ni posle tih 90 minuta na Đuzepe Meaca u Humskoj ne dovode u pitanje ulogu favorita italijanskog tima, ali bez pardona najavljuju borbu prsa u prsa, za tek drugu pobedu u 14 dosadašnja duela s italijanskim klubovima.

– Iluzorno bi bilo da mi nekome pretimo i da baš protiv jednog Intera očekujemo da naplatimo cehove prethodnih neuspeha. Ali, niko nam ne može oduzeti pravo na nadu. Probaćemo da srušimo tu neprijatnu tradiciju. Slušam(o) priče kako je naša dobra igra u Milanu bila plod slučajnosti. E, pa nije. Pred mladom ekipom je diplomski rad. Videćemo da li ćemo ga položiti s osmicom ili desetkom. Verujem u ove momke, mada je sve što radimo ove sezone priprema za nešto što nas očekuje u budućnosti – trener Vladimir Vermezović napravio je presek trenutnih ambicija, realnih mogućnosti i želja njegovog „parnog valjka“ u drugom sudaru s daleko iskusnijim, bogatijim, pa i fudbalski namazanijim rivalom.

Okuražen egal borbom viđenom na Apeninima, strateg crno-belih ne prihvata istinitu frazu o „ratovima“ sportskih Davida i Golijata, po kojoj onaj slabiji nema šta da izgubi.

– Možemo mnogo da izgubimo, a to je šansa da se plasiramo u drugi krug Lige Evrope – tvrdi Vermezović, posle tri kola, jednog remija, dva poraza i tri dobijena gola, bez ijednog datog pogotka u 270 minuta trke s Interom, ruskim Rubinom i azerbejdžanskim Nefčijem.

Vermezović je bio igrač Partizana kada su crno-beli protiv Rome, pre 24 godine, jedini put savladali neki italijanski klub (4:2), pa se nada da će neki novi klinci u istim dresovima, na istom mestu, uspeti što je ta generacija.

– Ova ekipa je spremna da odigra veliku utakmicu, skoro na nivou najjačih timova Evrope. Vidim da su i igrači optimisti. Međutim, stojimo s obe noge na zemlji. Ako ponovimo izdanje iz Milana, odnosno budemo onako hrabri i opušteni, možemo da se nadamo boljem rezulotatu od onog na stadionu jednog od najvećih klubova na svetu – smatra trener jedinog našeg predstavnika u UEFA takmičenjima, koji je već juče znao startnih 11 i da će mu špic Marko Šćepović i još mlađi ovanzivni vezista Nikola Ninković biti džokeri s klupe.

O sastavu rivala, koji je u Beograd došao bez povređenih Snajdera, Ranokije, Samjuela, Kutinja, Stankovića i Kivua, ne želi da razmišlja više nego što mora.

– Ko god da im počne utakmicu, oni su uvek Inter. Kakva je razlika ako umesto Kasana uđe Milito? Kažem, pokušaćemo da preuzmemo kontrolu nad mečom. Ali, neće biti tragedija ako ne uspemo. Upravo iz tog razloga, potrebna nam je podrška navijača, kao kada su nas „nosili“ u Milanu – apeluje Vermezović.

Verovatni parnjak Mohamedu Kamari na pozicijama zadnjeg veznog MIlan Smiljanić, takođe, ne preti Interu ali „kopira“ šesfoviu nadu u hepiend.

– Voleo bih da bude kao u Milanu, ali mislim da će biti znatno teže. Inter je video gde je tamo grešio, pa će trener sigurno nešto promeniti, a imaju ekipu s mnogo kvalitetnih igrača. Doći će u Beograd po tri boda, s ciljem da završe plasman u drugu rundu. Mi ćemo se potruditi da im otežamo posao i dokažemo da ono nije bio samo plod trenutne inspiracije. Pozitivan rezultat bi nam puno značio, jer se zna šta Interovo ime znači u Evropi i svetu – sanja trijumf, a ne bi imao ništa ni protiv remija jedan od najboljih Partizanovih pojedinaca iz Milana.

Navijačka oseka

Ni dolazak jedne velike ekipe, s više sjajnih pojedinaca, ni odlična rola crno-belih u Milanu, ni lepo vreme verovatno neće biti dovoljni da razmaženi, razjedinjeni i mnogim stvarima u funkcionisanju kluba razočarani Partizanovi navijača napune stadion protiv jednog Intera. Italijani bi, pak, trebalo da imaju podršku oko 500 svojih fanova, koliko ih je preko milanskog kluba trebovalo karte za ovaj meč.

Čekajući jubilarac

Partizan je jedina ekipa u Ligi Evrope koja nije zatresla mrežu protivnika od starta grupne faze takmičenja, a ako večeras razbije taj maler to će biti prvi pogodak crno-belih od pobednosnog šuta glavom Ivana Ivanova u avgustovskom revanšu s norveškim Tromsom u plej-ofu kvalifikacija za LE. To bi, inače, bio jubilarni 300. gol kluba iz Humske u evropskim takmičenjima. Prvi je postigao legendarni Miloš Milutinović daleke 1955. godine, protiv portugalskog Sportinga u kvalifikacijama za tadašnji Kup šampiona.

Nemilosrdni gosti

Interu se ove sezone dešavalo da kiksira kod kuće, ali zato je bio nemilosrdan gost, gde god bi se pojavio. Nero-azuri su dobili svih devet mečeva na strani i to protiv italijanskih protivnika Peskare, Torina, Kjeva, Milana, Bolonje, Juventusa, azerbejdžanskog Nefčija, rumunskog Vasluja i hrvatskog Hajduka, uz fantastičnu gol razliku 22:3.