„Vruć krompir za srpsko tužilaštvo“: Hoće li krivični postupci protiv Veselina Milića ikad dobiti sudski epilog?

Milić je 3. maja prošle godine, na konferenciji za novinare nakon masovnog ubistva u Ribnikaru pokazao spisak dece koje je K.K. nameravao da likvidira.

Ovakaj potez je naišao na veliku osudu javnosti, a advokat porodica dece sa spiska je Višem javnom tužilaštvu Beogradu podneo krivične prijave protiv Milića i to za dva krivična dela: nesavestan rad u službi i neovlašćeno prikazivanje tuđeg spisa.

Nakon dva meseca, VJT u Beogradu se proglasilo nenadležnim i predmet je dalo na postupanje Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.

Od tada je slučaj tavorio skoro godinu dana i istraga nije makla sa mrtve tačke, a za to je najviše zaslužan Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, koji nije odgovarao na zahteve za potrebna obaveštenja tužilaštva, iako je tužilaštvo više puta slalo urgencije.

Predmet kao ping pong loptica

Juče je N1 saznao da je predmet Veselina Milića vraćen Višem javnom tužilaštvu na postupanje, da bi kasnije VJT reklo da oni ipak nisu nadležni i da su spisi vraćeni ponovo Prvom osnovnom tužilaštvu.

Čitava ova zavrzlama je nastala zbog nadležnosti, pa je Apelaciono tužilaštvo u Beogradu moralo da rešava spor oko toga.

Na kraju je odlučilo da se spisi predmeta predaju ponovo Višem javnom tužilaštvu – Posebnom odeljenju za sprečavanje korupcije. Ipak, VJT je donelo odluku da u slučaju nesavesnog rada u službi nema obeležja tog krivičnog dela pa samim tim nema ni mesta njihovom postupanju. Zbog toga je VJT predmet ponovo vratilo Prvom OJT u Beogradu.

Problem oko nadležnosti je inicijalno napravljen onda kada je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu dato da postupa za oba krivična dela, a ovo tužilaštvo je po zakonu nadležno samo za jedno.

Za krivično delo nesavestan rad u službi je zaduženo više javno tužilaštvo, a za neovlašćeno objavljivanje tuđih spisa osnovno javno tužilaštvo. To praktično znači da je nadležnost još na početku trebala biti podeljena, pa pošto su podnete krivične prijave za dva različita dela, VJT u Beogradu je trebalo u rad da uzme onu za nesavestan rad u službi, a Prvo osnovno javno tužilaštvo za neovlašćeno objavljivanje tuđih spisa.

Zbog ovakvih propusta, slučajnih ili namernih, oba tužilaštva izgubljeno je godinu dana u ovom postupku.

Dvostruki aršini na delu

Da su institucije sposobne da reaguju veoma promtno kada je potrebno, možemo videti ako se uporede slučajevi Veselina Milića i policajke iz Valjeva Katarine Petrović.

Nakon što je Katarina Petrović obavestila javnost, preko narodne poslanice Marinike Tepić, da je Nikola Petrović, kum predsednika Vučića, izazvao saobraćajnu nesreću pod dejstvom narkotika, ona je odmah uhapšena, određen joj je pritvor, podignuta je optužnica, i istog dana je suspendovana sa posla i pokrenut je pored krivičnog i intreni disciplinski postupak.

Iako je protiv nje postupak pokrenut nekoliko meseci posle Milića, Katarina je nedavno drugi put oslobođena svih optužbi prvostepenom presudom. Sada se čeka konačna potvrda presude Apelacionog suda.

Međutim, ona je i dalje suspendovana pa čak i u slučaju pravosnažne oslobađajuće presude ona može ostati suspendovana zbog onoga što se vodi protiv nje u disciplinskom postupku. Ukoliko je disciplinska komisija proglasi krivom može da ostane bez posla, bez obzira na oslobađajuću presudu u krivičnom postupku.

Protiv Veselina Milića nikome nije palo na pamet da pokrene disciplinski postupak, a kamoli da ga suspenduje, iako je prema rečima advokata Gorana Stupara za to i te kako bilo osnova.

„Upoređujući slučajeve Katarine Petrović i Veselina Milića jasno možemo da vidimo kako se primenjuju dvostruki aršini u policiji. Ako je Katarina suspendovana zbog nečega što po mom mišljenju, a kako stvari stoje i po mišljenju suda, nije uradila, neverovatno je da Veselin Milić nije suspendovan, pa čak nije podneta ni disciplinska prijava protiv njega. I protiv njega se vodi krivični postupak, kao što je slučaj sa Katarinom i mogao je i trebao biti suspendovan bar do okončanja krivičnog postupka. Međutim, jedini razlog zbog kojeg Milić nije suspendovan je njegova bliskost sa političkim vrhom države“, navodi Stupar.

On dodaje i da je trenutno „dobacivanje“ predmeta između dva tužilaštva zloupotreba zakona.

„To što rade tužilaštva u vezi sa slučajem Veselina Milića se naziva zloupotrebom zakona. Sve što su tužilaštva do sada uradila u vezi načelnika beogradske policije jeste po zakonu, ali tako da se zakonskim sredstvima postupak što više razvuče i razvodni, a krajnji cilj je da dođe do zastare. To je model koji institucije često primenjuju prema pojedincima koji treba na neki način da se zaštite ili aboliraju, a da javnost ne može da kaže da ništa nije preduzeto ili da se kršio zakon“, kaže Stupar.

Osim što je načelnik Policijske uprave za Grad Beograd, Veselin Milić je i pomoćnik direktora policije, kojeg srpska policija nema više od dve godine, a nedavno ga je odlikovao bivši ministar MUP-a Bratislav Gašić. Poslove direktora policije obavlja Dragan Vasiljević koji je takođe formalno pomoćnik direktora policije, i u slučaju pokretanja disciplinskog postupka protiv Veselina Milića Vasiljević bi bio nadležan za pokretanje tog postupka.

Ipak, s obzirom da je od pokazivanja spiska prošlo više od godinu dana, zakonski ne postoji više šansa za pokretanje disciplinskog postupka, jer zastarelost za pokretanje nastupa godinu dana nakon eventualne povrede službene dužnosti.