To je za „Novosti” potvrdio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, neposredno pošto je profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje”, rekao da se osmomesečna borba za početak izgradnje „Dedinja dva” svela na dve mogućnosti: „ili građevinska dozvola, ili štrajk glađu”, kao i da dobija pretnje. Dr Bojić je ovo poručio na konferenciji za novinare, u dvorištu Instituta, sa „pogledom na ćevabdžinicu” koja mesecima koči izgradnju nove bolnice. Za početak gradnje „Dedinja dva”, za koje je, računajući i obnovu postojeće zgrade, država obezbedila 24,7 miliona evra, odavno su gotovi svi projekti i čeka se samo građevinska dozvola, koju „Dedinje” nikako da dobije, jer je na glavnom putu do tzv. Bojićeve rupe, gde treba da bude nova zgrada Instituta, podignut bistro „Biblioteka”.

– Za sporni objekat Sekretarijat za imovinskopravne poslove još devedesetih godina izdao je privremenu građevinsku dozvolu – objašnjava Vesić. Prema njegovim rečima, oni tu dozvolu ne moraju da ukidaju, jer je Sekretarijat za legalizaciju grada Beograda odbio zahtev za legalizaciju ćevabdžinice „Biblioteka”. Odbijanje zahteva za legalizaciju znači ukidanje te privremene dozvole. Tim pre što je privremena dozvola izdata do privođenja zemljišta nameni, odnosno gradnje “Dedinja dva”.

Vesić kaže da su Grad Beograd i opština Savski venac u stalnom kontaktu sa profesorom dr Milovanom Bojićem, direktorom „Dedinja” i „rešavaju problem po problem”.

– Obećao sam dr Bojiću, a sada kažem vama da će Grad tokom avgusta izdati građevinsku dozvolu za izgradnju klinike „Dedinje dva”. Bilo je mnogo problema koje smo morali da rešimo, ali svi su dali maksimum i blizu smo rešenja. Zahvaljujem se dr Bojiću na upornosti i posvećenosti da počne izgradnja „Dedinja dva”. Mnogi u zdravstvu bi mogli mnogo da nauče od dr Bojića, pogotovo kako se bori za javni interes – kaže Vesić. Tu borbu je, kaže profesor Bojić, spreman da nastavi.

– Ako ne dobijemo građevinsku dozvolu za „Dedinje dva”, štrajkovaću glađu. Danju, noću, po kiši, suncu. Moj štrajk glađu će početi na sredini puta između ćoška Instituta za kardiovaskularne bolesti i bistroa „Biblioteka”. I obećavam – neću koristiti usluge bistroa, neću probati ćevape, štrajkovaću na otvorenom i danji i noću, navodi Bojić.

Profesor Bojić rekao je da će, sa svojim koferom punim dokumentacije, još jednom da obiđe sve nadležne službe, ali i ministarstvo zaduženo za bezbednost.

– Prilično sam obasut pretnjama zbog svega ovoga. Neke su javne, neke manje javne. Nisam strašljiv, ali s obzirom na vreme u kojem živimo, moram da shvatim ozbiljnost tih pretnji. Praviti se da si hrabar danas znači da se nadaš da će metak da pogodi nekog drugog. Poštujem svačiju imovinu. Ako imaju građevinsku dozvolu, nek’ ćevabdžinicu naprave na još tri sprata. Nemam nikakav zazor od toga. Ali, da su grobovi mojih roditelja tu ja bih ih pomerio da se izgradi „Dedinje 2” kaže prof. Bojić.

Profesor Bojić rekao je da je na stotine advokata, pravnika i sudija ponudilo pravnu pomoć, ali da Institut „Dedinje” neće da izigrava paralelnu državu.

– Ministarstvo zdravlja nam je dalo sve potrebne dozvole. Nigde nisam naišao na odbijanje državnih organa, nego samo na birokratsko odugovlačenje. Zbog te birokratije više puta smo produžavli projektnu dokumentaciju, šteta celog ovog postupka popeće se na 10 miliona dinara, a to je sve novac namenjen za izgradnju nove zgrade – navodi Bojić. Prof. dr Miljko Ristić, koordinator Ministarstva zdravlja za kardiohirurgiju, rekao je da problem kardiohirurgije u Srbiji postoji već 10 godina, jer je nedovoljno kapaciteta, i jedina realna mogućnost da se to prevaziđe je „Dedinje dva”. Pre pet godina otvoren je kardiohirurški centar u Nišu, a pre tri i u Užicu. Od ove dve ustanove se očekuje da će u punom obimu da rade tek za nekoliko godina, a liste na kardiologiji, za operacije i koronografiju i druge dijagnostičke procedure su sve duže.