Vesić: Kovačević da vrati nagradu zbog predstave Sveti Sava

On je na svom Fejsbuk profilu napisao javni odgovor, u kome kaže da bi Kovačević nagradu mogao da vrati zbog predstave Sveti Sava, koju ocenjuje kao „skaradno ruganje Srbima, našem identitetu i crkvi“.

„Ne zameram Kovačeviću što stalno želi da bude vlast. To je za njega razumljivo. On je poznat kao čovek koji više od svake umetnosti voli novac. Ima puno nekretnina, visoke rashode, trebalo je održati takav stil života, a to ne možete ako nemate privilegije jer je Kovačević neradnik nesposoban da zaradi pošteno jedan dinar. Zameram mu nešto drugo, a to je ruganje Srbima, našem identitetu i našoj crkvi, istovremeno glumatajući velikog patriotu. Siniša Kovačević je napisao najskaradniju dramu protiv utemeljivača srpske crkve i državnosti – protiv Svetog Save. Kovačevićeva drama je toliko skandalozna da je početkom ’90. izazvala reakciju Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC na čijem čelu je tada bio sveti patrijarh Pavle. Studenti Bogoslovskog fakulteta su napravili proteste protiv izvođenja ove drame, tako da je na kraju ona skinuta sa repertoara. U drami koju je Kovačević napisao, Sveti Sava je predstavljen kao vašljivi seksualni manijak, nastran i perverzan do krajnjih granica, a na isti način su predstavljeni i ostali Nemanjići“, napisao je Vesić.

Kako je dodao, „nijedno istorijsko pisano svedočanstvo ne navodi ovakve osobine kod Svetog Save, nego naprotiv u više istorijskih izvora se tvrdi da je mladić Rastko pre monašenja bio pobožna i visokomoralna ličnost“.

„Naravno, niko ne može umetnicima zabraniti da pišu svoje maštarije i fikcije i da izokrenu istinu o nekoj istorijskoj ličnosti. Problem je međutim gde je granica između umetničke slobode i vređanja verskih osećanja većinskog stanovništva Srbije i svih Srba u celom svetu, ali i ne samo Srba, već i svih pravoslavnih naroda koji poštuju Svetog Savu kao svetitelja. Kovačević decenijama unazad želi da ovu bljuvotinu, ovaj svoj lični i doživotni peh, gurne pod tepih. Kovačević nije ni pokušao da se opravda ili pokaže kajanje, jer on zapravo i ne misli da je pogrešio, nego svoju grešku vidi u tome što to nije uradio na lukaviji način, tako da ne postane predmet narodnog prezira. Umesto pokajanja on nastavlja izdaju Svetog Save, pokušavajući poput svih drugosrbijanaca da dokaže kako je zapravo narod taj koji nije razumeo njegovu „veličanstvenu“ umetnost“, dodao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika se nije u uvredama zaustavio samo na Kovačeviću, navodeći da je njegova uloga 90-ih „bila istovetna ulozi koju danas imaju razni pajaci poput Zorana Kesića i Ivana Ivanovića, koji za tuđe interese, stideći se svoje nacionalne pripadnosti, misle i govore najgore gadosti o srpskom narodu uvijene u oblande satire i „umetnosti“.

„On je kao i Dubravka Stojanović, Dušan Teodorović, Opreletovanija (Olja) Bećković, umišljeni elitista, koji treba da prosveti, kako oni kažu, prosti srpski narod, tako što će ga raskoreniti i okrenuti protiv sopstvene suštine i identiteta“, zaključuje Vesić.

On u pismu, na isti način govori i o Kovačevićevom političkom aktivizmu u SPO-u, Narodne stranke „Pravda“, Demokratske stranke Srbije, zatim Srpskog otadžbinskog fronta i Narodne stranke.

Podsetimo, nakon što je na svečanoj dodeli nagrade Zlatni beočug KPZ, plaketa za trajni doprinos kulturi uručena Goranu Vesiću, među burnim reakcijama javnosti, našao se i Tviter post Siniše Kovačevića, nekadašnjeg dobitnika Beočuga.

„Dobio i ja pre desetak godina nagradu za trajni doprinos kulturi. Đorđe Marjanović i ja. Puno srce. Sad moram da je vratim. Slaba sam ja karika da stojim uz Vesaru. Pući ću. Malo malo, pa se nečeg odričem. Polako braćo napredna, nemam ja još mnogo toga za vraćanje“, napisao je tada Kovačević.

Siniša Kovačević nije odgovorio na pozive Danasa.

Bastać: Vesić ima lični interes za sve

„Iza svega što čini i predlaže zamenik gradonačelnika Goran Vesić stoji lični i partijski interes, a vrlo često i poruke mržnje i nacionalne netrpeljivosti. Tako se iza najave da će promenom urbanističkog plana stara elektrana na Dorćolu „Snaga i svetlost“ biti preuređena u muzej Nikole Tesle, krije, pre svega, podilaženje interesima skaradnog, protivzakonito i novcem sumnjivog porekla izgrađenog Beograda na vodi“, navodi bivšši predsednik opštine Stari Grad Marko Bastać. On dodaje da logiku da Beograd na vodi mora da ima i „muzej na vodi“ Goran Vesić pravda time da će se premeštanjem muzeja u veći objekat broj posetilaca udesetostručiti, ne znajući da posetioce muzeja ne privlače kvadrati, nego sadržaj. D. D.