Vesić prebacio odgovornost na saradnike za 167 projekata: Da li je time skinuo krivičnu odgovornost sa sebe?

Ninić je na svom nalogu naglasio da je Vesić uradio ovo na perfidan i lukav način kako bi umanjio svoju odgovornost i teret odgovornosti prebacio na svoje saradnike u ministarstvu.

PAŽNJA! PAŽNJA!

1.Da li neko zaista veruje da Goran Vesić trenutno može da padne,kao član kartela?

2.Da li neko sumnja u političke veštine preživljavanja tog čoveka?

3.On je lukavo i perfidno za 167 PROJEKATA prebacio odgovornost i potpis na svoje saradnike, koji padaju 👇 pic.twitter.com/yjJGpByCQa

— Ivan Ninić (@INinic) December 16, 2024

U odluci, koju je Ninić objavio na svom nalogu, vidi se da je njegova doskorašnja pomoćnica Anita Dimovski bila zadužena za projekte koji se tiču železničke strukture i da je to razlog zbog čega je „pala“ u slučaju „Nadstrešnica“.

Ovako je pala pomoćnica Anita Domoski… ovako će formalo i po potrebi pasti svako iz okruženja ministara, ko misli da može da bude deo kartela, da ima funkciju, šofera, provizije, da živi kao lord, a da ne bude pozvan na odgovornost i „žrtvovan“ u tom naprednom lancu ishrane 👇 pic.twitter.com/BXmnnalJ8s

— Ivan Ninić (@INinic) December 16, 2024

Advokat je ovaj tvit napisao i objavio dokument nakon što je bivša direktorka Infrastruktura železnice Jelena Tanasković  u iskazu pred tužiocem tvrdila da je Vesić insistirao da on vodi sve projekte, jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

Ivan Ninić za Danas objašnjava zbog čega je Vesić doneo ovakvu odluku, kao i da to nije praksa samo u njegovom resoru.

„Državni sekretari su funkcioneri kao i ministri koje imenuje Vlada, i nakon imenovanja oni dolaze i odlaze sa ministrom. Njima ministar delegira poslove i oblasti u kojima će delovati. Za razliku od državnih sekretara, pomoćnici ministra su nisu funkcioneri već državni službenici. Njih takođe postavlja Vlada na funkciju i oni bi trebalo da se biraju na konkursu“, kaže Ninić.

On dodaje da je problem što se pomoćnici stavljaju u v.d. status na svaka tri meseca, jer Vladi odgovara da su u takvom statusu, da bi potpisivali određena akta. Njih je lako razrešiti pa su samim tim i poslušniji.

„Pomoćnik ministra ima svoj resor i ministar može preneti deo ovlašćenja na njega. To se isto odnosi i na državne sekretare koji su najčešće članovi stranke na vlasti. Cela poenta davanja ovlašćenja pomoćnicima ministra i državnim sekretarima je da se zna ko je za šta zadužen i ko odgovara ministru za vođenje određenih projekata“, objašnjava Ninić.

On pojašnjava da je po Zakonu o Vladi i Zakonu o državnoj upravi ministar je rukovodilac organa državne uprave i on odgovara za zakonitost rada ministarstva i namensko trošenje budžetskih sredstava.

Prema njegovim rečima, u slučaju pada nadstrešnice Vesiću odgovara da disperzuje tu odgovornost i delegira je svojim saradnicima. Advokat ukazuje da se na kraju Vesićeve odluke jasno vidi da on na kraju dokumenta precizno uspostavlja liniju njihove odgovornosti.

„Vesić je to vrlo vešto i perfidno uradio tako što im je preneo ovlašćenja i poslove za koje je on zadužen“, kaže advokat.

Klasičan ping-pong

Suština cele priče je prebacivanje odgovornosti, podvlači.

„Sad će bivša direktorka Železnica Srbije Tanasković da prebacuje odgovornost na Vesića, a on će odgovornost da prebacuje na svoje podređene u ministarstvu na koje je preneo ovlašćenja. Ti podređeni su vrlo često u direktnom kontaktu sa predsednikom i njegovim kabinetom, tj. šefom kabineta Ivicom Kojićem. Nije ni malo slučajno što je Vučić hvalio pomoćnicu ministra Anitu Dimovski da je ona izdala projekat rekonstrukcije i ona stoji iza njega prilikom otvaranja stanice“, kaže Ninić.

Advokat ističe i da nije nimalo redak slučaj da paralelne strukture upravljaju ministarstvima.

„To što je neko ministar ne znači da zaista upravljate resorom. Njima njima postavi sekretara ili pomoćnika koji iz senke vuče konce i upravlja najznačajnijim kapitalnim projektima, tako da je vrlo izgledno da postoje projekti se da ministri ništa ne pitaju. Naravno, i to treba posebno naglasiti, to njih ne oslobađa odgovornosti jer su oni prema zakonu o Vladi odgovorni za sve što se dešava u njihovom resoru“, navodi Ninić.

On kao primer navodi rekonstrukciju Pančevačkog mosta i tendera, gde nije uhapšena tada resorna ministarka Zorana Mihajlović, več državni sekretar Miodrag Poledica. Takođe podseća na primer Dijane Hrkalović, gde je ona uhapšena kao državni sekretar MUP-a, ali ne i Nebojša Stefanović koji je bio ministar policije.

„Jedna stvar je koja ovlašćenja ministar prenese usmeno ili pismeno, a potpuno druga stvar je šta po njegovom, nalogu Vučića ili nekih drugih osoba koje nemaju formalno-pravna ovlašćenja rade državni službenici i činovnici jednog ministarstva. U ovoj situaciji Vesić može da se „vadi“ na to da je imao koordinatore za svaki projekat, pa i Železničku stanicu u Novom Sadu, da im je ustanovio prava i dužnosti, ali istovremeno je i on odgovoran za realizaciju projekta. On je samo decentralizovao tu odgovornost, međutim, njegova vertikalna odgovornost i dalje postoji“, napominje Ninić.

On naglašava da prema ovome, ukoliko je neko od njegovih saradnika svojim potpisom, činjenjem ili nečinjenjem izvršio neko krivično delo, Vesić će po pravilima subjektivne odgovornosti morati da odgovara u krivičnom postupku. Mora se, kaže, gledati širi kontekst, pa onda individualna odgovornost svakoga ko je učestvovao u projektu.

„To što sada Jelena Tanasković spominje da joj je neko iz Vučićevog kabineta izdavao naloge je upravo ono o čemu govorim, da paralelne strukture, koje nemaju zakonska ovlašćenja, izdaju naloge sekretarima i pomoćnicima ministara koji su zaduženi na nekom rojektu. I sada kada kartel krene da se ruši, oni će jedni na druge da prebacuju odgovornost“, kaže Ninić i dodaje da je ovo sada primer kako kada se nađu iza rešetaka niko ne želi tu da ostane, nego traži način da prebaci odgovornost.

„Mi sada slušamo žalopojke kako su svi nešto naterani, ali zašto o tome nisu pričali dok su bili na funkcijama. Zašto je Tanasković pristala da bude „fikus“? Zato što im je svima lepo kada su na funkcijama, a kada dođe do toga da im preti zatvor onda krive jedni druge“, navodi advokat Ivan Ninić.