Da li je Vesić mogao da tvituje ako je uhapšen?

Juče ujutru je bilo burno, a vesti su se ređale jedna za drugom. Jutro je počelo blokadom zgrade suda u Novom Sadu, gde je došlo do koškanja između policije i narodnih poslanika koji su blokirali sud.

Usred tog sukoba, VJT u Novom Sadu se oglasilo saopštenjem da je zbog pada nadstrešnice uhapšeno i zadržano 11 lica.

Odmah su se izdvojili poznati inicijali uhapšenih, a oni koji su najviše privukli pažnju medija su G.V.

„Danas“ je nakon par minuta saznao da se radi upravo o Goranu Vesiću.

Međutim, pravu konfuziju u javnosti izazvala je objava na Vesićevom Instagram i X nalogu, gde je, napisano: „Nisam uhapšen, dobrovoljno sam se odazvao pozivu policijskih službenika sa kojima sam došao u Novi Sad i stavio se na raspolaganje istražnim organima kako bi do kraja bile istražene sve okolnosti koje su dovele do nesreće u Novom Sadu. Uvek ću, kao i do sada, biti na raspolaganju nadležnim organima i dokazaću da ne snosim krivičnu odgovornost za ove tragične događaje. O daljem razvoju događaja sa javnošću i medijima komuniciraće advokatska kancelarija koja me zastupa u ovom predmetu“.

Нисам ухапшен, добровољно сам се одазвао позиву полицијских службеника са којима сам дошао у Нови Сад и ставио се на располагање истражним органима како би до краја биле истражене све околности које су довеле до несреће у Новом Саду.

Увек ћу, као и до сада, бити на располагању… pic.twitter.com/48sP8d4rrk

— Горан Весић (@sicveO11) November 21, 2024

Na kraju se ipak ispostavilo da ovo što je napisano na društvenim mrežama ne odgovara istini, jer Vesić jeste bio uhapšen i zadržan.

Ostalo je otvoreno pitanje, kako je Vesić mogao da koristi društvene mreže ukoliko je lišen slobode?

Janković: Ili mu je neko službeno lice protivzakonito omogućilo, ili je pisao neko drugi

Advokat i nekadašnji zamenik ombudsmana Miloš Janković za Danas objašnjava kakva se procedura primenjuje prema osobi koja je lišena slobode.

„Lica lišena slobode, bilo da su uhapšena, zadržana, u pritvoru ili u zatvoru, shodno važećim propisima nemaju pravo na korišćenje mobilnih telefona i drugih elektronskih sredstava komunikacije kojima bi mogli da preko internet platformi šalju bilo kakve poruke“, kaže Janković.

On navodi da iz navedenih razloga proističe da Goran Vesić počev od momenta njegovog lišenja slobode nije imao pravo da se lično oglasi na svom Instagram profilu, kako je to objavljeno u medijima.

„Ukoliko je zaista on kao lice lišeno slobode objavio tu poruku, a imajući u vidu da je njegova poruka bila postavljena u momentu kada je već bilo objavljeno obaveštenje tužilaštva da je uhapšen, očigledno je da mu je neko službeno lice to nezakonito omogućilo. Druga mogućnost je da tu poruku uopšte nije postavio on već lice koje je on ovlastio za pristup njegovom Instagram i X profilu“, objašnjava Janković.

I tužiteljka Milena Božović za Danas kaže da lice koje je zadržano ili lišeno slobode ne može koristiti mobilni telefon.

Ona napomije da telefon licu može biti oduzet i od strane tužilaštva i od strane policije, samo su razlozi drugačiji.

„Javni tužilac, kao rukovodilac predistražnog postupka, može narediti policiji koje predmete će oduzeti licu koje je zadržano, a to su svi oni predmeti koji mogu poslužiti u krivičnom postupku. Policija po ovakvoj naredbi mora da postupi i da obezbedi njihovo čuvanje“, kaže Milena Božović.

Božović objašnjava i u kojim situacijama policija bez tužiočeve naredbe može oduzeti predmete od uhapšenog.

„Predmete koji su zatečeni kod uhapšenog ili zadržanog lica, a koji nisu od značaja za krivični postupak, policija može oduzeti u skladu sa svojim ovlašćenjima, jer policija prema Zakonu o policiji može da primenjuje ovlašćenje privremeno oduzimanje predmeta. Policija to radi onda kada je te predmete potrebno oduzeti radi zaštite opšte bezbednosti ili ako su predmeti pogodni za napad ili samopovređivanje“, navodi Milena Božović.

Kako izgleda i zbog čega se određuje zadržavanje do 48 sati

Zadržavanje do 48 sati se određuje Rešenjem o zadržavanju koje donosi policija po odobrenju tužioca.

Zadržavanje do 48 časova se može odrediti samo licu koje je osumnjičeno za neko krivično delo.

Ono služi da bi osoba koja je osumnjičena bila zadržana do izvođenja pred tužioca. Vreme od 48 časova služi da bi tužilac imao vremena da pripremi saslušanje ili da se sačeka početak radnog vremena tužilaštva ukoliko je lice uhapšeno u večernjim satima.

Iako zadržavanje može da traje do 48 sati, lice na zadržavanju provede jedan dan, kako ne bi došlo do probijanja zakonskog roka.

Nakon što se zadržano lice izvede pred tužioca i sasluša se, tužilac odlučuje da li će sudiji za prethodni postupak predložiti da se licu odredi pritvor do 30 dana.

Osoba kojoj je određeno zadržavanje provodi vreme u policijskoj prostoriji za zadržavanje. Ona je praktično ista kao i zatvorska ćelija.

Od lica se, pre nego što se zatvori u prostoriju za zadržavanje, privremeno oduzimaju sve lične stvari kao i svi predmeti koji mogu potencijalno poslužiti za napad i samopovređivanje (oduzima se novčanik, novac, kovani novac, kajiš, pertle sa obuće…) tako da onaj koji je zadržan ostaje samo u svojoj odeći.