Vesićev malograđanski udar na kosmopolitski duh Beograda

Tako je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objasnio jednu od poslednjih originalnih ideja beogradskih čelnika da se u glavnom gradu izmene nazivi svih ulica vezanih za gradove, predele i druge geografske pojmove sa prostora bivše Jugoslavije, pojasnivši da je to „stvar reciprociteta“.

U Beogradu neće više biti mesta ni za Porečku, Hvarsku, Hrvatsku i Zeničku na Paliluli, zatim Splitsku, Podravsku, Bjelovarsku i Mursku na Voždovcu, Šibeničku, Ljubljansku, Bledsku, Bosansku i Mariborsku na Zvezdari, Celjsku ulicu na Vračaru, Lopudsku na Savskom vencu.

Ranije je Zadarska ulica preimenovana u Dobrice Ćosića, Zagrebačka u Koče Popovića, Travnička u Milorada Ekmečića, Pohorska u General Ždanovu, a gradske vlasti razmišljaju da li da promene imena Sarajevske i Mostarske ulice na Savskom vencu.

Od 2000. do danas više od 9.000 ulica u Beogradu je promenilo naziv. Neke od njih su preimenovane i više puta, drugima su vraćena imena koja su ranije nosile, dok nekim novoimenovanim neretko ni stanari sami ne umeju da izgovore naziv.

Ovakva najava i obrazloženje odluke izazvali su buru reakcija u javnosti, a sagovornici Danasa ocenili su ih kao nacionalistički i malograđanski pobuđeni udar na kosmopolitski identitet Beograda.

– Jedina nenormalna stvar, u tom kontekstu, jeste to što grad Beograd ima jednog Gorana Vesića, odgovorio je na zemenikovu opasku s početka teksta pisac Dejan Atanacković, na svom Fejsbuk profilu.

– Beograd kao jedan od važnih punktova u ovom delu Evrope, nije samo potencijalno evropski grad već i metropola koja je to oduvek pokazivala svojom otvorenošću i kulturom, spremnošću na saradnju i razgovor. Ovakvim gestom, „nekulturna vlast“ koja je pokazala necivilizacijsku uskogrudost na širem planu, načinila je beskrajnu štetu Beogradu, i na jedan „grub, bahat način“ ugrozila njegov identitet, smatra urbanista Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta glavnog grada.

– Ovakvim gestom pokazujemo da više nismo otvoren grad, zatvaramo se i postajemo jedno zlo mesto koje preti okruženju, kasaba koja je ograđena novim, virtuelnim, ali veoma čvrstim bedemom, otpornim na saradnju, navodi Bobić i dodaje da imena ulica predstavljaju deo urbane memorije, ne samo gradske već i nacionalne, te da je neophodno kulturom naziva ulica sačuvati određene istorijske trenutke a da je uloga vlasti da građanima pomogne da „zapamte ono što im se nekada dešavalo, dobro ili loše“.

– To su delovi istorije jednog naroda, koji se ne mogu brisati. Mi međutim imamo vlast koja to ne razume. To me posebno vređa. A najviše me je pogodila priča o „reciprocitetu“, onog čoveka Vesića, koji je nažalost neki faktor koji odlučuje, objašnjava Bobić.

Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže da bi „kriminalci na vlasti da nas ubede da nam preti opasnost od komšija dok im je ruka duboko u našem džepu“.

– Voleli bi da nezadovoljstvo građana teškim životom izmanipulišu ka novim podelama i etničkoj i verskoj mržnji, jer se u takvom haosu najbolje snalaze. Narod da mrzi komšije, dok oni nesmetano pljačkaju javna dobra, žive na državnim beneficijama i nameštaju poslove svojim ortacima, rekao je Lazović i dodao da „kada tih sukoba nema, onda se poseže za njihovim stvaranjem, kako bi isti ti koji su do sukoba doveli, mogli da se prikažu kao zaštitnici i spasioci nacije“.

Odbornik Građanskog demokratskog foruma (GDF) u Skupštini grada Zoran Vuletić naglašava da je obrazloženje koje dolazi od zamenika gradonačelnika „daleko opasnije od same namere“ gradskih vlasti.

– Retorikom Šešelja iz 90-ih, kriterijumom „oko za oko, zub za zub“, Vesić svesno raspiruje mržnju i dodatno gura srpsko društvo u ksenofobiju u kojoj čamimo već više od tri decenije. Kako vidim, Marinika Tepić to takođe podržava kroz ironičnu repliku istoričarki Dubravki Stojanović. Šta se dogodilo tom čoveku i nekadašnjem članu DS-a još iz 90-ih godina, pa da postane radikalski jastreb u redovima naprednjaka? Da li mi treba da se stidimo što je Beograd bio glavni grad Jugoslavije, velike i uspešne države u svakom smislu? Da li treba da izbrišemo iz sećanja najsvetliji period u kome se Beograd razvijao i predstavljao simbol slobodnog, kosmopolitskog grada u kome su svi dobrodošli, upitao je Vuletić.

Đilas ne komentariše Vesića

Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, kratko je odgovorio da „ne komentariše izjave Gorana Vesića“.

Stanković: Šta je nama skrivilo Sarajevo

Pisac Dejan Tiago Stanković poručio je na svom Fejsbuk profilu da je, što se tiče Sarajevske ulice, „nama duša grešna“ jer je, „zato što su ovi koji su sada na vlasti u Srbiji to tako hteli, taj grad koji nam ništa nije skrivio, krvnički bombardovan“. „Stradale su hiljade nevinih ljudi, naših prijatelja, zemljaka. To bez naših vlasti nije bilo moguće. Ozbiljno smo ogrešili dušu što tada nismo uspeli to da sprečimo. Najmanje što možemo da učinimo je da makar simbolički ne dozvolimo da menjaju ime Sarajevske ulice. Šta je nama, na kraju krajeva, skrivilo Sarajevo“, naveo je Stanković.

Kralj: Beograd je osakaćen

„Beograd je osakaćen. Krvario na naše oči, sklanjali smo glavu ali ostade istina da je silovan na naše oči. Čarobni, kosmopolitski grad, ostaće bez Dubrovačke, Mostarske, Splitske, Sarajevske… Tamo nas kažu mrze. Eeej, niko nas ne mrzi ko mi sami sebe kad dopustismo ovo poniženje“, napisala je na Tviteru Milica Kralj, pozorišna rediteljka.

PSG: Građi da ne pristaju na promenu

Pokret slobodnih građana (PSG) juče je ocenio odluku SNS vlasti o izmenama naziva ulica kao skandaloznu, pozvao građane da na to ne pristanu i najavio pokretanje postupaka kako bi zaštitio istorijske nazive ulica. „Beograd kosmopolitski grad i ne pristajemo na to da se najnižim nacionalizmom menja njegova istorija, a Srbija još jednom svađa sa svojim susedima zarad dnevne politike“, naveo je PSG.

Vesić: Vučić molio da se ne menja ime Sarajevske ulice

Goran Vesić je rekao da je o promeni imena ulica u Beogradu razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji ga je, kako kaže, lično molio da se ne menja ime Sarajevske ulice

„Nema razloga da držimo imena sa toponomima iz države koja više ne postoji. Nema potrebe da Beograd ima Hrvatsku ulicu jer nigde u državi Hrvatskoj ne postoji Srpska ulica. Ne možemo biti mazohisti i jedini imati imena po toponimima iz Hrvatske, Bosne, Slovenije…“, rekao je Vesić.