Vesna Marković: Ruska baza u Srbiji ne bi bila u skladu s našom politikom vojne neutralnosti

„Ako je izjava (ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harcenka) tačna, sigurna sam da nije u skladu sa našom politikom vojne neutralnosti. Srbija je vojno neutralna zemlja, iako nismo politički neutralni. Svi moramo biti veoma pažljivi i odgovorni kada govorimo u javnosti, jer je to važno za održavanje stabilne situacije u regionu”, rekla je Marković.

Govoreći o odnosu Srbije s Rusijom, Marković kaže da će nova srpska vlada odlučivati o eventualnom uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, ističući da Srbija, kao nezavisna i suverena zemlja, vodi politiku u skladu sa svojim interesima.

Na pitanje koji su odnosi Srbiji važniji – sa Rusijom ili sa EU – odgovara da je Srbija geografski deo Evrope i zemlja kandidat, te da je EU najveći trgovinski i investicioni partner Srbije, a punopravno članstvo glavni spoljno-politički cilj.

Vesna Marković, koja je deset godina bila član skupštinskog Odbora za evropske integracije, kaže da očekuje da će Srbija krajem godine otvoriti još jedan klaster u pregovorima sa EU.

Iako proširenje Evropske unije sada nije moguće jer i unija mora da reši nagomilana unutrašnja pitanja, među kojima se izdvajaju i posledice rata u Ukrajini, evropski lideri bi trebalo da znaju koliko je proširenje važno za mir i stabilnost celog kontinenta, navodi Marković.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Marković je ocenila da Sjedinjene Američke Države imaju veći uticaj na Prištinu od Evropske unije, koji mogu da iskoriste kako bi se obezbedilo sprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština.

Marković je rekla da je Evropska unija garant implementacije Briselskog sporazuma, ali da je budućnost dijaloga veoma neizvesna, te da pojedine odredbe sporazuma, poput Zajednice srpskih opština, ni posle devet godina nisu sprovedene.

„Nisam sigurna da EU ima tako veliki uticaj na Prištinu. Predstavnici EU pokušavaju da održe dijalog, ali situacija postaje sve teža. Ipak, Sjedinjene Države imaju veći uticaj na Prištinu i mogu da iskoriste poluge koje poseduju kako bi obezbedile sprovođenje dogovora o ZSO i drugih delova Briselskog sporazuma”, navela je Marković.

Ona navodi da i trenutne tenzije sa Prištinom treba posmatrati u kontekstu činjenice da prištinske vlasti pokušavaju da izvrše pritisak na Beograd da prizna nezavisnost Kosova, što se, kako navodi, neće desiti.

Marković smatra da bi osnivanje Zajednice srpskih opština održalo mir na Kosovu, a mir je, kako ističe, u interesu Beograda, Prištine, ali i celog regiona i Evrope.

Vesna Marković je jedan od osnivača SNS i članica Glavnog odbora stranke. Od 2012. do 2022. godine Vesna Marković je bila poslanica SNS-a, zamenica šefa skupštinskog Odbora za spoljne poslove, kao i članica Odbora za evropske integracije. Ona je predvodila i skupštinsku delegaciju Srbije u OEBS-u. Marković se zalaže za integraciju Srbije u Evropsku uniju i podržava proevropsku orijentaciju SNS.

U nastavku pročitajte ceo intervju koji je objavljen 17. avgusta.

Krajem jula videli smo porast tenzija između Srbije i Kosova. Nakon dogovora sa EU i SAD, Kosovo je pristalo da odloži primenu odluke o registarskim tablicama i dokumentima. Sastanak visokih predstavnika Srbije i Kosova biće održan 18. avgusta s ciljem da se reše otvorena pitanja. Prema Vašem mišljenju, kolika je šansa da se postigne kompromis?

Za početak, podsetila bih da su Beograd i Priština potpisali Briselski sporazum 2013. godine. Glavni razlog zašto smo odlučili da potpišemo sporazum je osnivanje Zajednice srpskih opština. U tom trenutku, bili smo sigurni da je to jedini način da se obezbedi mir i bezbednost za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Devet godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, budućnost dijaloga je veoma neizvesna i nepredvidiva jer sadašnja vlast u Prištini odbija da ispuni obaveze koje je preuzela na sebe. Oni odbijaju da razgovaraju o Zajednici srpskih opština i, da budem iskrena, ne znam zašto to čine, osim da opstruišu dijalog. Verujem da se osnivanjem ZSO može održati mir, što je u interesu obe strane, i Beograda i Prištine. Pominjem Srbe na Kosovu ne zato što sam ja iz Srbije, već zato što ti ljudi i dalje žive u nesigurnoj i neizvesnoj sredini. Bilo je dosta napada na Srbe, posebno na povratnike, a bilo je i ugrožavanja naših kulturnih i verskih spomenika. Pre nekoliko godina prošli smo kroz veoma napet period nakon što je Kosovo uvelo poreze na robu koja dolazi iz Srbije. Izgleda da Priština pokušava da izvrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo i Metohiju. I trenutna situacija bi trebalo da bude posmatrana u sličnom kontekstu. Mi u Srbiji smo zainteresovani da održimo mir i stabilnost. Ovo je važno ne samo za Beograd i Prištinu, već za ceo region. To je važno za ceo evropski kontinent. Rat u Ukrajini je primer zašto treba da nađemo mirna rešenja za komplikovane probleme u našem regionu.

Normalizacija odnosa za nas je ispunjavanje Briselskog sporazuma, s ciljem da se poboljša svakodnevni život naših građana. Mi nikada nećemo priznati Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, ali moramo da sarađujemo sa Prištinom, iako je to veoma teško. Očigledno je da ne žele dijalog i kompromis.

Neki posmatrači ističu da bi Zajednica srpskih opština mogla da dovede u privilegovanu poziciju teritorije naseljene Srbima i da stvori drugu Republiku Srpsku na teritoriji Kosova. Kako vi odgovarate na te tvrdnje?

Ne bih to mešala. Kosovo je pristalo da implementira Zajednicu srpskih opština. Paralele sa Republikom Srpskom se prave kako bi se izvršio pritisak na Srbiju i odložila implementacija već dogovorenih koraka.

Da li će se u Briselu 18. avgusta razgovarati o Zajednici srpskih opština?

Ja sam uverena da će biti reči o Zajednici srpskih opština. Nedavno su zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Gabrijel Eskobar i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil pozvali Prištinu da pokrene proceduru za osnivanje Zajednice srpskih opština. I ja se nadam da će Priština konačno odlučiti da to uradi.

Neki posmatrači vide paralele između situacije u Ukrajini i kosovskog pitanja. To je rekao i ruski ambasador u Srbiji i istakao da Zapad možda pokušava da gurne Kosovo da isprovocira Beograd kako bi stvorili probleme Srbiji na isti način kao što je zapad iskoristio Ukrajinu da obuzda Rusiju. Koje paralele i razlike vidite između situacije u Ukrajini i situacije između Kosova i Srbije?

To su dva potpuno odvojena pitanja. Ukrajina je međunarodno priznata zemlja i član UN. Srbija je priznala i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i, kao što verovatno znate, osudili smo i rusku agresiju u UN. S druge strane, Kosovo i Metohija su u sastavu Srbije. Kosovo nije međunarodno priznato. Nije članica Ujedinjenih nacija niti mnogih drugih međunarodnih organizacija. Dakle, evo ključne i sasvim očigledne razlike: dok je Kosovo i Metohija i dalje deo Srbije, Ukrajina je nezavisna država, kakvom je priznaje i sama Ruska Federacija.

Ruski ambasador u Srbiji pomenuo je i mogućnost formiranja ruske vojne baze u Srbiji ako bi Beograd pitao Moskvu. Da li mislite da je to nešto što može da se desi? Da li bi vlasti u Beogradu razmotrile takav zahtev?

Ako je njegova izjava tačna, sigurna sam da nije u skladu sa našom politikom vojne neutralnosti. Srbija je vojno neutralna zemlja, iako nismo politički neutralni. Svi moramo biti veoma pažljivi i odgovorni kada govorimo u javnosti, jer je to važno za održavanje stabilne situacije u regionu.

Srpski poslanik Vladimir Đukanović pisao je o potrebi denacifikacije Kosova i Balkana u celini. Komentar je dobio veliku pažnju u Rusiji i u svetu. Do koje mere mislite da njegova izjava predstavlja stav političara u Srbiji?

Đukanović se već javno izvinio zbog te izjave. Ja, naravno, nisam saglasna sa njegovom izjavom i smatram je veoma neodgovornom, posebno u ovom trenutku. Nisam primetila da je neko saglasan sa tom njegovom izjavom, ni u javnosti ni u medijima.

Tokom svoje karijere u Parlamentu razgovarali ste sa članovima međunarodne zajednice, uključujući diplomate i političare iz EU. Da li osećate odlučnost Evropske unije da pomogne napredovanje u pregovorima između Beograda i Prištine na neutralan način, koji bi služio i srpskim interesima?

Sada nisam tako sigurna. Kada smo potpisali Briselski sporazum, EU je bila garant njegove implementacije. Već sam pomenula Zajednicu srpskih opština i nedostatak napretka u kontekstu Briselskog sporazuma. Tako da nisam siguran da EU ima tako veliki uticaj na Prištinu. Predstavnici EU pokušavaju da održe dijalog, ali situacija postaje sve teža. Ipak, Sjedinjene Države imaju veći uticaj na Prištinu i mogu da iskoriste poluge koje poseduju kako bi obezbedile sprovođenje dogovora o ZSO i drugih delova Briselskog sporazuma. Aktuelna vlada u Prištini je već napomenula da će razmotriti poništavanje čak i ranije potpisanih sporazuma.

Administracija Donalda Trampa je proaktivno pristupila pokušajima da se reše tenzije između Beograda i Prištine. Da li mislite da je administracija Džoa Bajdena zainteresovana da se uključi u dešavanja u regionu?

Smatram da bi SAD mogle imati aktivnu ulogu. Američki izaslanik za istočnu Evropu Gabrijel Eskobar posetio je Sarajevo, Beograd i Prištinu. To je za nas bila veoma važna poseta i ja verujem da bi SAD mogle imati više uticaja na Prištinu nego EU.

Beograd i Priština su prošli kroz nekoliko kriznih situacija u poslednjih nekoliko godina. Da li zamrznuti konflikt između Kosova i Srbije može ostati zamrznut ili će se rasplamsati?

Nalazimo se u veoma teškoj situaciji, pa je čak i u uslovima takozvanog „zamrznutog konflikta“ život Srba svakodnevno ugrožen. Često postaju žrtve napada. U isto vreme imamo stalnu saradnju sa Kforom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaje se sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, uoči nove runde dijaloga sa Prištinom. Taj sastanak je veoma važan za bezbednost Srba na Kosovu. Mi nemamo policiju ili vojsku na Kosovu i Metohiji i jedini način saradnje je sa NATO i sa EU. Nemamo druge mogućnosti.

Verujem da je dijalog jedini način da se uspostavi trajni mir. To možemo učiniti samo uz pomoć EU i Sjedinjenih Država. Sada je glavna prepreka to što Priština nije ispunila dogovore koje su potpisali i nastavljaju da ometaju dijalog. Njihov glavni cilj je da na taj način primoraju Srbiju da prizna nezavisnost, ali to se neće desiti.

Rusija pokazuje snažnu podršku Srbiji, ali međunarodni pritisak na Moskvu je sve jači zbog rata u Ukrajini. Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijama protiv Rusije? Koji su odnosi Srbiji važniji, oni sa Rusijom ili sa EU?

Srbija je geografski deo Evrope. Iako još nismo članica EU, Srbija je zemlja kandidat. EU je naš najveći trgovinski i investicioni partner, a naš glavni spoljno-politički cilj je da postanemo članica EU. Što se tiče sankcija, teško je reći. To će biti odluka za novu vladu. Srbija, kao nezavisna i suverena država, vodi politiku u u skladu sa svojim interesom.

Jedno od velikih pitanja sa kojima se EU suočava jeste kako prebroditi energetsku krizu koju su delimično prouzrokovale sankcije Rusiji. Aleksandar Vučić je nedavno proglasio vanredno stanje zbog situacija sa energijom. Prema Vašem mišljenju, kako Srbija može da se nosi sa mogućim energetskom krizom?

Mi smo mala zemlja i privreda, ali moramo da se nosimo sa istim izazovima kao i druge zemlje. Kao što znate, naša jedina energetska kompanija je prodata Gaspromnjeftu 2008. Moramo da se vodimo najboljim interesima naše zemlje i da nađemo najbolji način da osiguramo snadbevanje. Jedan od načina je izgradnja terminala za tečni prirodni gas u Grčkoj, u Aleksandrupolisu, uz pomoć EU. Naš predsednik Aleksandar Vučić u maju ove godine prisustvovao je svečanom početku izgradnje LNG terminala i podvukao njegov značaj za ceo region Balkana. Dakle, da, situacija sa snabdevanjem energijom se tiče i nas, kao i drugih evropskih zemalja.

Pomenuli ste da je cilj Srbije da uđe u EU. Evropska komisija koju je vodio Žan Klod Junker nadala se da bi Srbija mogla da uđe u EU do 2025. Mislite li da je to još uvek moguće? Da li Srbija može postati članica EU u narednih 5-10 godina?

Svesni smo unutrašnjih izazova sa kojima se EU suočava. EU se suočila sa migrantskom krizom 2015. kasnije je bio Bregzit, pa teroristički napadi i sada je rat u Ukrajini. Logično je da EU mora rešiti unutrašnja pitanja pre proširenja. U Beogradu smo ugostili francusku ministarku za evropska pitanja i ona nam je rekla da proširenje u ovom trenutku nije moguće. Videćemo šta će se desiti krajem ove godine tokom međuvladine konferencije Srbije i EU. Očekujemo otvaranje novog klastera. Sve bi trebalo da bude jasnije posle konferencije. Naš glavni spoljno-politički cilj ostaje članstvo u EU.

Rat u Ukrajini može biti podsećanje za evropske lidere koliko je važno proširenje za mir i stabilnost. Nema stabilne EU bez stabilnog Balkana i obrnuto. Nadam se da će ovi nesrećne okolnosti koje utiču na sve nas doprineti podizanju svesti o neprocenjivoj važnosti mira.

Svesni smo da je situacija oko proširenja u ovom trenutku nepredvidiva, ali se nadam da će lideri EU će shvatiti da je to važno za njihovu stabilnost i našu stabilnost, kao što sam već pomenula. Takođe bih vam savetovala da isto pitanje uputite i predstavnicima EU, pošto naši ciljevi u vezi sa članstvom u Evropskoj uniji ostaju isti.

RTVI, Ruska međunarodna televizija, je međunarodna televizijska mreža u privatnom vlasništvu koja emituje program na ruskom jeziku. RTVI se emituje putem satelita i kabla u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Bliskom Istoku, Aziji i Australiji.