Vesna Pešić: Penzionere su kaznili više nego zatvorenike

Za najavljeno popuštanje restriktivnih pravila kretanja i policijskog časa, međutim, ona ne vidi pravo opravdanje u smanjenju broja obolelih, već smatra da se „predsedniku žuri“ da situaciju na silu stabilizuje, kako bi se planirani izbori održali do jula.

Obraćanja Kriznog štaba, kaže Pešić, gleda samo prvih pet minuta, zbog novih podataka o broju obolelih od virusa.

– Brojke su stalno iste i ne vidim ni rezultat ni razloge, bar po statistici, da se počne sa popuštanjem mera. Predsednik i Krizni štab lansiraju sada neke optimističke priče, da nismo u italijanskom scenariju, da ljudi ozdravljuju, jer mu se očito žuri da izbore održi do kraja juna, tvrdi Pešić.

Kako dodaje, na isti način, planirano, vlast je postupila i krajem februara, sa „odglumljenom šaradom o čuvenom šopingu i Nestorovićem, sa cerekanjem i rakijom“.

– Hteli su da „odlože“ opasnost od virusa da bi za tih 15 dana skupili potpise. To je bilo važno jer su unapred napravili konstrukciju kako će izgledati ta buduća skupština, gde su navodno svi zastupljeni, od kojih neki sami ne bi skupili ni 1.000 potpisa. Kada su potpise i predali, sutradan je proglašeno vanredno stanje. Vučić se plašio da bi duže odlaganje srušilo tu konstrukciju koju su zamislili, navodi Pešić.

– Tog jutra sam ustala i nakupovala namirnica jer sam shvatila da ko zna kad ću više moći da izađem. I stvarno, izašla sam dva ili tri puta za ovih mesec dana da izbacim smeće. Jedino sam u dvorištu zgrade nekoliko puta šetala u krug, kao zatvorenik. Ja sam 1982. bila i u zatvoru, avgust je bio, mi žene smo sedele ceo dan na suncu, u Zabeli imate sat šetnje. A predsednik nam sada propisuje pola sata, penzionere su kaznili više nego zatvorenike, naglašava Pešić, komentarišući potpunu zabranu izlaska penzionerima.

Kako objašnjava, novu meru teško će ko moći da kontroliše, a loše je što je i dalje u periodu kada prodavnice, banke i apoteke ne rade, pa će za snabdevanje penzioneri i dalje morati da se snalaze i računaju na drugoga.

– Ovo je popuštanje prema starijima na kašičicu. Mogli su da dozvole i svaki dan da se izađe, i ko će da mi računa da li sam ostala baš pola sata napolju, treba li da nosimo štoperice i metar? Ali pošto mere donosi Vučić, u njima se vidi ta zla, sitničarska priroda, maltretirajuća, gde on gleda da te ponizi, navodi Pešić.

Ovu, kao i ranije mere, poput onih ranih jutarnjih sati kada su prodavnice otvorene za najstarije sugrađane, a oni primorani da satima čekaju u redovima pribijeni smrzavajući se, Pešić vidi kao drastičnu diskriminaciju, ne samo penzionera, već i radnika u tim trgovinama.

– To je bila jedna vrlo nefer, bezobrazna mera. Međutim, proglašeno je vanredno stanje potpuno neustavno, pogažen je Ustav, skupština, izvršen državni udar, i nema prava ni zakona, niti jedne institucije, teško je govoriti o diskriminaciji, pa diskriminišu sve odreda, jasna je Pešić, koja zaključuje da je zbog očuvanja zdravstvenog i mentalnog stanja penzionera ovakva mera trebalo da bude na snazi od početka vanrednog stanja.

„Danas“ do kućnog praga

Pretplatila sam se na Vaš list koji mi je donosio neki dečko na adresu, što mi je veoma pomoglo. Jer sam ranije svako jutro išla u radnjicu na ćošku da kupim Danas i još šta mi treba. Jedno vreme mi je komšija donosio novine, a onda sam videla reklamu i pretplatila se preko interneta, pa mi Danas stiže na kućnu adresu.