Vest koja je senzacionalno odjeknula u Evropi 1. oktobra pre 80 godina

Prema zvaničnim informacijama iz Berlina, grof Ćano dolazi na poziv nemačke vlade. On će sa vrhom Rajha raspravljati o situaciji nastaloj zaključenjem novog pakta između Rusije i Nemačke. Cilj posete još nije dovoljno jasan međunarodnoj javnosti.

Nemački kancelar Adolf Hitler je za sredu, 4. oktobar, sazvao Rajhstag. Očekivanja od njegovog govora su velika. Smatra se da će taj govor Evropi doneti izvesne nove predloge i događaje, čime će odgovoriti Nevilu Čembrlenu, britanskom premijeru, koji je svoj govor najavio za sutra, 2. oktobra.

Nemačka štampa i dalje neprekidno piše o značaju novog Pakta između Trećeg Rajha i Sovjetske Rusije, prema kome su obe sile rešene da grade uzajamno prijateljski odnos i da ga sprovode u svim oblastima državnog i narodnog  života. Gotovo svi nemački listovi prenose da ne postoji nijedno pitanje između Moskve i Berlina koje bi moglo dovesti o razmimoilaženja.

Vlada u Bukureštu s nestrpljenjem očekuje dolazak turskog ministra spoljnih poslova, koji je nedavno boravio u Moskvi, gde je imao susrete sa Ribentropom i Staljinom, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Otvaranje Beogradskog sajma knjiga je najavljeno za 14. oktobar. Prva beogradska gimnazija je sa ponosom proslavila stogodišnjicu svog otvaranja. Tokom govora se moglo čuti da patrijahalna sredina i dalje ne gleda blagonaklono prema školovanju ženske dece.

List Pravda prenosi da je Estonsko-sovjetski pakt o uzajamnoj pomoći ratifokovan u oba parlamenta.

U Lodnonu se saznalo da je novi rusko-turski crnomorski pakt zagarantovao održanje statusa kvo na Crnom Moru.

U ratom zahvaćenoj Evropi, prema trenutnom bilansu, 22 zemlje su neutralne, sa preko 25 miliona kvadratnih kilometara i 368 miliona stanovnika. U nastavku teksta koji je izašao u listu Pravde se može pročitati da te zemlje imaju strateški značaj.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.