Veštačka inteligencija u službi osoba sa autizmom: U Srbiji još uvek nemoguća misija

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

Osobe sa autizmom jedna su od socijalno najisključivanijih grupa ljudi, navode u svojim izveštajima Evropski parlament i Ujedinjene nacije. Podaci koje zvanično navode organizacije osoba sa invaliditetom pokazuju da u Evropi svaka 68. osoba ima autizam.

„Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije“, navodi se na sajtu Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom.

Potpredsednica Upravnog odbora Saveza Dijana Simić kaže da Savez nije imao priliku da razgovara sa stručnim licima na temu primene veštačke inteligencije (VI) kao podrške osobama s autizmom. Zbog teškog položaja osoba s autizmom, kako kaže Simić, Savez treba da ostane pri okviru svog delovanja, a to je zalaganje za dobijanje novih socijalnih usluga, poboljšanje i implementiranje već postojećih, pružanje podrške udruženjima i roditeljima osoba s autizmom.

Rana detekcija autizma, roboti, virtuelni kafei: Šta sve može da pruži VI?

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jedno od  36  dece u Americi ima jedan od poremećaja iz spektra autizma. S obzirom na to da ovaj poremećaj može da utiče na praktično sve sfere života, rano prepoznavanje može omogućiti kvalitetniji život i lakše prevazilaženje raznih izazova. Jedna od uloga VI u spektru podrške osobama s autizmom je upravo rana detekcija.

Sistemi izučavanja VI često dovode do toga da nalazi istraživanja funkcionišu u laboratoriji, ali ne i u stvarnom životu, navodi profesor na Departmanu informatike i računarstva Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu i gostujući profesor na Visokoj školi SRH u Hajdelbergu i Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Milan Gnjatović.

„Glavni izazov, koji je inherentno prisutan u istraživanjima veštačke inteligencije, predstavlja nedostatak reprezentativnih podataka. Savremeni sistemi veštačke inteligencije zasnivaju se na automatskoj analizi velikih količina podataka i otkrivanju obrazaca koji su prisutni u njima. Asistivna tehnologija koja je obučena na podacima koji nisu reprezentativni za širok spektar manifestacija autizma neće funkcionisati ispravno za svu decu iz ciljne grupe. To bi moglo da dovede do neadekvatnog procenjivanja stanja deteta ili sprovođenja pogrešne intervencije tokom habilitacionog procesa. Osim toga, postoji rizik da bi funkcionalnost ovakvog sistema bila pristrasna i potencijalno diskriminišuća u odnosu na decu koja ispoljavaju oblik autizma koji nije dovoljno zastupljen u podacima“, objašnjava profesor Gnjatović.

Upotreba VI često izaziva zabrinutost zbog zaštite podataka. Poznato je da alati VI funkcionišu po principu obrade već postojećih podataka na internetu, zbog čega je kompanija OpenAI nekoliko puta bila tužena. Bezbednost podataka je izazov i pri upotrebi VI u svrhe podrške osobama s autizmom, prema rečima profesora Gnjatovića.

„Ovakvi sistemi mogu da prikupljaju i analiziraju osetljive privatne podatke o deci i drugim učesnicima u terapiji, na osnovu čega prilagođavaju svoju funkcionalnost specifičnim potrebama deteta ili procenjuju napredak deteta u habilitacionom procesu. Na praktičnom nivou, potrebno je pronaći balans između funkcionalnosti sistema i zaštite privatnosti korisnika“, navodi Gnjatović. Uprkos ovim izazovima, doprinos koji VI može da pruži u nimalo lakoj svakodnevici osoba s autizmom i njihovih roditelja nije zanemarljiv.

„Ne verujem da će veštačka inteligencija unaprediti korpus ljudskog znanja o autizmu, prevashodno zbog metodološkog pristupa na kojem se zasniva. To, ipak, ne znači da ona ne može imati praktičnu upotrebnu vrednost u životima osoba s autizmom i njihovih porodica. Trenutno se uočavaju dva smera razvoja veštačke inteligencije u ovoj oblasti. Prvi smer se odnosi na rano otkrivanje autizma analizom medicinskih signala, na primer slika mozga dobijenih magnetnom rezonancom. Drugi smer istraživanja posvećen je razvoju asistivnih tehnologija za podršku habilitacionom procesu. Primer ovih tehnologija predstavljaju tzv. društveni roboti, koji su dizajnirani tako da stimulišu interakciju s detetom, tokom koje ono unapređuje društvene i komunikacione sposobnosti. Osnovna ideja jeste ta da blagovremeno započinjanje habilitacionog procesa može unaprediti funkcionisanje dece s autizmom i povećati njihove mogućnosti za kasniji samostalan život i zaposlenje. Time bi se unapredio kvalitet života osoba s autizmom i njihovih porodica“, objašnjava Gnjatović.

Komunikacija i druge situacije koje podrazumevaju socijalizaciju i integraciju u društvo često predstavljaju izazov za osobe s autizmom. VI može da ih pripremi za takve situacije, prema rečima redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Nenada Glumbića.

VI je samo pomoć, ne i zamena za stručnjake

Tekstovi koji se bave izumiranjem određenih zanimanja zbog ekspanzije primene VI sve su brojniji. Stalna je debata o tome da li će roboti zameniti ljude, ili su ljudi ipak nezamenjivi. Kada je reč o upotrebi VI u svrhe podrške osobama s autizmom, jedno je sigurno — stručna ljudska lica ne mogu da se zamene licima robota.

Pored stručnih lica, roditelji igraju veliku ulogu u životima osoba s autizmom. Iako postoji usluga ličnog pratioca, koju treba da obezbede jedinice lokalne samouprave, u Srbiji tu mogućnost nemaju svi kojima je to potrebno. Usluga lični pratilac deteta u Srbiji, prema podacima Državne revizorske institucije, ne postoji u 33 odsto srpskih gradova i opština. Razlog za to je nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave. Zato ili strada kućni budžet, pa roditelji plaćaju nimalo jeftine usluge ličnog pratioca, ili oni sami, iako nestručni, preuzimaju na sebe kompletnu odgovornost.

Ovakvih i sličnih svakodnevnih izazova roditelja dece s autizmom javnost postaje svesna tek kad ti roditelji istupe u javnost i govore o svojim problemima. Bojan i Taisa Krivokapić, roditelji deteta s autizmom, prepoznali su medije kao prostor za širenje svesti i edukaciju stanovništva o autizmu. Kroz česta medijska gostovanja i sopstveni podkast Neosvetljeni ćošak razgovaraju o roditeljskim iskustvima i pozivaju stručnjake koji slušaocima približavaju svakodnevicu osobe s autizmom.

Krivokapići kažu da bi, kao roditelji, prihvatili korišćenje VI kao podrške detetu, ali pod određenim uslovima.

Marko, probudi se: Srbija je 2017. imala robota iz Novog Sada

Robot Marko razvijen je 2017. na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, u okviru projekta finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

,,Marko ima humanoidni oblik i može da vodi dijalog s ljudima. On razume govorne komande na srpskom jeziku, interpretira ih u datom situacionom kontekstu i primenjuje različite dijaloške strategije. Njegovo lice može da manifestuje osnovna emotivna stanja, poput sreće, iznenađenja, tuge i umora, a njegove oči prate sagovornika tokom interakcije”, objašnjava Milan Gnjatović, jedan od istraživača koji je radio na robotu.

Međutim, projekat je, kako objašnjava Gnjatović, stigao do predviđenog kraja. Prema rečima sagovornika, u junu 2017, na Klinici za dečju habilitaciju i rehabilitaciju u Novom Sadu eksperimentalno je pokazano da deca iz ciljne grupe pozitivno reaguju na robota, ali time je dotaknut tek mali deo problema s kojima se suočavaju deca sa smetnjama u razvoju i njihove porodice.

O tome da li se u Srbiji trenutno sprovode projekti kojima bi se omogućila veća upotreba VI u svrhu podrške osobama s autizmom, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije odgovorilo do završetka ovog teksta.

Za veću primenu VI kao podrške osobama s autizmom potrebna umreženost stručnjaka

VI može da bude od velike pomoći u obrazovanju osoba s autizmom. Primer pozitivne prakse u ovom segmentu života osoba s autizmom može da bude saradnja Instituta za obrazovanje i Univerziteta u Birmingemu i jedne osnovne škole. Zahvaljujući njihovom zajedničkom projektu, deca s autizmom imaju mogućnost da unaprede društvene i komunikativne veštine kroz interakciju sa virtuelnim likovima i objektima.

U polju obrazovanja već postoje naznake da će se VI koristiti i u Srbiji, kao pomoć nastavnom kadru. Na tome radi Fondacija Petlja.

„Razvijamo asistenta zasnovanog na VI koji treba da pomogne nastavnicima kada koriste naše onlajn kurseve u svojoj nastavi. Asistent je koristan u fazi pripreme i planiranja nastave kao što je izrada časa, priprema primera, domaćih/projektnih zadataka, pitanja za proveru znanja. Takođe može pomoći i u forumulisanju dodatnih objašnjenja pojedinih pitanja kojima je, sticajem okolnosti, posvećena veća pažnja. S obzirom na to da je asistent zasnovan na generativnom jezičkom modelu, odgovor nije uvek tačan i nije uvek odgovarajući u raznim aspektima. Pretpostavlja se da će nastavnik umeti da iskoristi ono što mu odgovara i ispravi ili odbaci ono što je netačno i neodgovarajuće. Nastavnik je taj koji konačno oblikuje ono što će komunicirati sa učenicima“, objašnjava direktor za veštačku inteligenciju u Petlji Nebojša Vasiljević.

Kako kaže Vasiljević, Petlja do sada nije imala prilike da se bavi korišćenjem VI kao podrške osobama s autizmom u obrazovanju ili bilo kom drugom segmentu.

„Za svaku primenu tehnologije su značajni stručnjaci iz oblasti primene i određen nivo multidisciplinarnosti koji obuhvata tehnologiju i oblast primene. Čini mi se da je kod pomoći osobama sa autizmom to posebno izraženo jer u takvoj vrsti primene treba da postoji puna kontrola i odgovornost stručne osobe. Mislim da težište treba da bude na metodama pomoći osobama sa autizmom i kakve nove metode omogućava veštačka inteligencija“, dodaje Vasiljević.

Pored multidisciplinarnosti, koja je neophodna da bi se VI u ovoj oblasti koristila u većoj meri, postoji još jedan nezaobilazan i odlučujuć faktor. Ovakvi projekti zahtevaju značajna finansijska sredstva.

Da je multidisciplinarnost veoma bitan faktor u uvođenju većeg korišćenja VI u svrhe podrške osobama s autizmom u bilo kom segmentu života, smatra i prof. dr Nenad Glumbić.

Put do korišćenja VI kao podrške osobama s autizmom nije nimalo jednostavan. Srbija ima stručnjake i iz oblasti VI i iz oblasti autizma, a ti stručnjaci imaju primere iz sveta koji mogu da im posluže kao polazna tačka. Čini se da interesovanje za napredak Srbije u ovoj oblasti postoji u stručnim krugovima, ali potrebni su i finansijska podrška i interesovanje države.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Veštačka inteligencija u službi osoba sa invaliditetom: Novim tehnologijama do efikasnije inkluzije osoba sa invaliditetom” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.