Veštačka inteligencija unapređuje inkluzivnost medija, ali su oni i dalje nepristupačni osobama sa invaliditetom u Srbiji

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

Brojna su međunarodna dokumenta koja nalažu da osobe sa invaliditetom moraju imati ravnopravan pristup medijskom sadržaju. I mada je i Srbija potpisnica nekih, poput Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom ili Direktive Evropske unije o audiovizuelnim medijskim uslugama, u praksi sve to ostaje mrtvo slovo na papiru.

Dok komercijalne televizije svoj sadržaj uopšte ne prilagođavaju osobama oštećenog sluha i vida, pravdavajući se da Zakon o elektronskim medijima propisuje da nisu u obavezi ukoliko nemaju tehničkih ili finansijskih mogućnosti, javni servis to čini tek na nivou statističke greške.

Nije mnogo bolja praksa ni u onlajn medijima. Slepe i slabovide osobe vrlo često nemaju lak pristup sadržaju velikog broja portala i gotovo po pravilu izostaju opisi fotografija, dok audio i video zapisi uglavnom nemaju titlove koji bi omogućili gluvim i nagluvim osobama da ih razumeju.

Gluve i nagluve osobe: „Stavite se u naše cipele, isključite tonˮ

Prevodioce za znakovni jezik u uglu ekrana svih televizija sa nacionalnom frekvencijom vidimo samo kratko – tokom predizborne kampanje. Kada izbori prođu, televizije za njih opet nemaju tehničke i finansijske mogućnosti.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je na ovaj problem ukazivao 2013. i 2019. godine kada je u svojim izveštajima konstatovao da na komercijalnim televizijama nema sadržaja prilagođenih osobama sa invaliditetom, dok ga na javnom servisu ima na minimalnom nivou. U maju ove godine usvojio je „Pravilnik o dostupnosti programskih sadržaja osobama oštećenog sluha, odnosno vidaˮ. Međutim, formulacija „u skladu sa mogućnostimaˮ našla se i u ovom Pravilniku.

Ta formulacija, kaže predsednik Gradske organizacije gluvih Beograda Tibor Ilić, samo je izgovor.

„Savez gluvih i nagluvih Srbije instistirao je da pristupačan program bude obaveza svih elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, ali naš predlog nije usvojen. REM nema predstavnika koji bi zagovarao naša prava, a članovima REM-a je teško da se stave u naše cipele. Evo, iskoristiću priliku da ih pozovem – neka isključe ton na televizorima i pokušaju da prate program samo tri minuta. Možda će tako bolje razumeti naše potrebeˮ, navodi Ilić.

Čini se da televizije nemaju nameru da nešto promene, a kako REM nema način da ih sankcioniše, po svemu sudeći, i u svom narednom izveštaju moći će samo da konstatuje isto stanje. Do tada, Tibor može da prati elektronske medije, kako i sam kaže, onoliko koliko je to moguće. „Pratim vesti u okviru emisije ,Ovo je Srbijaʼ, Drugi dnevnik na Trećem programu i emisije ,Mesto za nasʼ i ,Pristupačan programʼ koje se prevode na srpski znakovni jezikˮ, navodi Ilić.

Javni servis ima i opciju uključivanja titla preko teleteksta, ali samo za Drugi dnevnik i sve domaće serije koje se emituju posle njega vikendom na Prvom programu RTS-a. „Ta opcija ne funkcioniše kako bi trebalo. Slova su često ,ošišanaʼ, tekst kasni, baguje, po 20 sekundi se ne menja na ekranu. Uostalom, neka svako pokuša – neka utiša TV i proba da ga prati putem teletekstaˮ, objašnjava Ilić.

Ističe, ipak, da je javni servis jedina medijska kuća koja želi da učini program pristupačnim, ali u meri u kojoj to dozvoljavaju sredstva. „Ne bi bilo u redu kritikovati ih za nešto za šta se svi ostali ,vadeʼ da nemaju mogućnostiˮ, kaže Ilić i dodaje da su gluve i nagluve osobe predlagale da RTS i RTV dobiju finansijsku podršku države kako bi sve informacije zaista bile dostupne svima.

Osim informativnog, i programe obrazovnog i zabavnog karaktera, ne samo na televiziji već i u onlajn medijima, treba učiniti dostupnim. Pored prevoda na srpski znakovni jezik, to se može učiniti i titlovanjem. Međutim, predsednik Gradske organizacije gluvih Beograda, upozorava – titl nije uvek dovoljan.

„Važno je istaći da je srpski znakovni jezik prvi jezik gluvih. Titl je, naravno, neophodan široj društvenoj populaciji, ne samo gluvim i nagluvim osobama, već i ljudima koji preferiraju da program prate u tišini. Ipak, gluvim osobama je srpski jezik drugi jezik i titl nije dovoljan da bi informacije bile potpuno razumljive. Ako tekstovi na portalima mnogima deluju pristupačno, gluvim osobama nisu dovoljno jasniˮ, zaključuje Ilić.

Slepe i slabovide osobe: „Čitači ekrana kao prozor u svetˮ

Prigovore na pristupačnost medijskom sadržaju imaju i slepe i slabovide osobe. Programi elektronskih medija se za njih moraju prilagoditi kroz audio deskripciju. Na komercijalnim televizijama, pogađate, toga nema, dok je javni servis uradio samo audio deskripciju nekoliko filmova domaće i strane kinematografije, kao i nekoliko domaćih serija poput „Koreniˮ i „Nečista krvˮ.

Nekada se sadržaj može prilagoditi i pažljivijim izborom reči. Na to nam ukazuje Marija Milanović, diplomirana psihološkinja i master komunikološkinja, koja voli da sluša radio i prati putopise, kvizove i sport. „Umesto da voditelj kviza kaže samo: ,To je tačan odgovorʼ, može da kaže: ,Pod B je tačan odgovorʼ, ili na primer ,Grčka je tačan odgovorʼ. Dakle, vidite, jedna do dve reči ponekad prave razliku između pristupačnosti i nepristupačnosti, a to ne zahteva dodatan novac. Ili na primer, umesto što sportski komentator kaže: ,Rezultat ili vreme do kraja utakmice možete videti na semaforuʼ, potrebno je da izgovori: ,Dva minuta do kraja utakmiceʼ ili nešto slično. To nije mnogo više reči, a slepim i slabovidim osobama mnogo značiˮ, ističe Milanović.

Kako nam objašnjava, i sadržaj štampanih i onlajn medija može im biti dostupan, ali je za to potrebno da samostalno koriste određene alate. „Postoje alati kojima možete brzinski da skenirate tekst koristeći kameru pametnog telefona, neki od njih imaju opciju čitanja sadržaja naglas, ali u velikom broju slučajeva da bi taj tekst vama bio saopšten morate da imate instaliran i čitač ekranaˮ, objašnjava Milanović.

Ova alatka je, prema njenim rečima, prozor u svet za slepe i slabovide osobe jer im olakšava svakodnevni život – kupovinu, rad na kompjuteru, pretragu interneta, korišćenje društvenih mreža, ali i informisanje o dešavanjima u državi i svetu. Međutim, ima jedna začkoljica – da bi čitač ekrana mogao da im čita sadržaj, sajtovi moraju biti prilagođeni za tako nešto. Naša sagovornica ističe da su tekstovi većine onlajn medija dostupni pomoću čitača ekrana.

„To ne znači da bi sajtovi ovih medijskih kuća dobili ocenu pet za pristupačnost, ali imaju onaj najosnovniji vid pristupačnosti koji i ne zavisi toliko od njih već od platforme na kojoj se nalazi njihov sajt. Kada bismo se oslanjali samo na nastojanje medijskih kuća, rezultati bi bili lošiji jer mnogi prilikom kreiranja sadržaja uopšte ni ne razmišljaju o tome da će ih koristiti osobe sa invaliditetom. To je tako kada ste u manjini. Svet se prilagođava većiniˮ, napominje Milanović.

Marija vesti redovno prati – osim na portalima, i putem aplikacija na pametnom telefonu. Pozitivno se iznenadi kada joj čitač ekrana pročita i opis sadržaja fotografija. Upravo se po tome može oceniti kakav je odnos onlajn medija prema potrebama slepih i slabovidih osoba. Prema rečima naše sagovornice, iako postoji opcija ubacivanja alternativnog teksta koji bi služio za opis fotografija, ovu mogućnost koriste samo pojedini mediji.

„Na sreću, sa pojavom veštačke inteligencije opisivanje fotografija sve više napreduje, pa se ova vrsta mogućnosti implementira i u novije verzije čitača ekrana. Takođe, i mnoge aplikacije za podršku slepim i slabovidim osobama poput aplikacije ,Be my eyesʼ su uvele ovu mogućnost. Postoje i aplikacije koje su specijalno kreirane za ovu namenu a koriste veštačku inteligenciju poput aplikacije ,Pixi-botʼ. U ovoj aplikaciji možete da birate i stil opisivanja kao kada bi vam različite osobe opisivale istu fotografiju, pa čak i da birate glas koji ćete koristiti za njen opisˮ, objašnjava Milanović.

Veštačkom inteligencijom do inkluzivnijih medija

Veštačka inteligencija može ukloniti barijere i osobama sa invaliditetom olakšati pristup medijima. Osim već pomenutog opisivanja fotografija i drugih multimedijalnih sadržaja namenjenih osobama sa oštećenjem vida, veštačka inteligencija, umesto čoveka, može i da titluje sadržaj za osobe sa oštećenjem sluha. Koristi od ove tehnologije mogu imati i osobe sa mentalnim smetnjama jer bi veštačka inteligencija mogla da pojednostavi kompleksne sadržaje.

WordPress developer i SEO stručnjak Nikola Mišić navodi nam primere alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji pomažu povećanju pristupačnosti sadržaja sajtova za osobe sa invaliditetom.

„Postoji ,Amazon Pollyʼ koji pretvara pisani tekst u prirodan govor i može se integrisati na sajt, kao i ,Google Text-to-Speechʼ koji generiše sintetički glas za čitanje sadržaja naglas. Korisni su takođe i ,Play.htʼ i ,SpeechKitʼ koji omogućavaju medijima da dodaju funkciju ,preslušaj članakʼ direktno na sajt. Vredi spomenuti takođe i alate kao što je ,Otter.aiʼ koji generišu transkripte za podkaste, audio snimke i video sadržajˮ, nabraja Mišić. Kako kaže, pitanje je koliko će ljudi biti spremni da izdvoje novac za ove softvere jer mogu biti veoma skupi.

„Smatram da je ovo talas koji bi svi urednici, administratori i vlasnici sajtova trebalo da uhvate i omoguće inkluzivno digitalno okruženje za sve korisnikeˮ, kaže Mišić. Podseća da u ovoj oblasti u Srbiji nema zakonskih regulativa, pa zato i nisu svi sajtovi dizajnirani i razvijani tako da omoguće ne samo pristup, već i korišćenje i interakciju osobama sa različitim vrstama invaliditeta, oštećenjem sluha, vida, motorike. A jasne smernice i preporuke za izradu takvih sajtova – postoje.

„Ovakvi sajtovi bi trebalo da su lako čitljivi – da osobe sa oštećenjem vida mogu lako da povećaju veličinu fonta, uz jake kontraste teksta i pozadine. Slike bi trebalo da imaju alternativne opise da bi ih korisnici sa oštećenjem vida razumeli. Sajt bi trebalo da omogući i navigaciju tastaturom, ne samo mišem, za osobe sa motoričkim teškoćama ili one koje ne mogu koristiti miš. Takođe, sajt bi trebalo da poseduje naslove i transkripte za video i audio sadržaj, za osobe sa oštećenjem sluha, kao i da nudi mogućnost prilagođavanja boja i kontrasta za osobe sa slabijim vidom ili daltonizmomˮ, objašnjava Mišić.

Problematično i medijsko izveštavanje o OSI

Osim nepristupačnog sadržaja, mediji čine još jednu grešku – osobe sa invaliditetom za njih su najčešće nevidljive, marginalizovane ili prikazane stereotipno. Razlog takvog medijskog pristupa, objašnjava Tibor Ilić, leži u kombinaciji nedovoljno razvijene svesti novinara i društvenog odnosa prema osobama sa invaliditetom. „Potrebno je edukovati novinare, ali i uvesti emisije u kojima se mogu videti i znakovni jezik i gluve osobe. Nije dovoljno da se o nama samo govori – važno je da sami budemo uključeni u kreiranje programa. ,Ništa o nama bez nasʼ – to je princip koji treba da se poštujeˮ, zaključuje Ilić.

Naši sagovornici su saglasni da odnos medija prema njima mora što pre da se promeni. To ne znači, navodi Marija Milanović, da treba prestati sa izveštavanjem o izazovima sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, već da ih medijski treba predstaviti kroz širu sliku kako bi ih ljudi doživeli bliskijima sebi. „Važno je o osobama sa invaliditetom govoriti i njih prikazivati i u okviru nekih drugih emisija i programskih sadržaja, a ne samo onih koji su posebno kreirani za ovaj deo populacije. Značajno je i osobe sa invaliditetom prikazati u nekim drugim ulogama u kojima se u prvi plan ne bi stavljao njihov invaliditetˮ, ističe Milanović.

Često kao da zaboravljamo da su osobe sa invaliditetom deo društva, i da imaju osnovna ljudska prava – pa i pravo na medije.

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Veštačka inteligencija u službi osoba sa invaliditetom: Novim tehnologijama do efikasnije inkluzije osoba sa invaliditetom” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.