Kako se gradio Beograd na vodama pre 80 godina?

Prema pisanju lista Pravda od 17. februara 1938. godine tada su predložena rešenja za Beograd na rekama. Dodaje se da nisu bili potrebni međuanarodni konkursi, jer “imamo dovoljno spremnih inženjera i arhitekata”.

Tada je odlučeno da carinarnicu u Beogradu treba podići zapadno od Železničke stanice, a pristanište izgraditi na obema obala Save i Dunava. U tekstu se pominje i neophodnost Mosta na Adi, a autor smatra da bi bilo idealno imati četiri mosta preko Save i dva preko Dunava.

Planovi za Adu Ciganliju podrazumevali su i jedan hotel i prostor za restorane, ali i mesta za kupatila, koja još nisu postojala.

Izgleda da je javnost i u tom trenutku razumela da pitanje izgleda Beograda na rekama nije samo za inženjere, pa tako novinar konstatuje da angažovani – sociolozi, kako bi se pokrenulo ono što se danas zove javna rasprava.

“Pitanje beogradskog pristaništa i železničkog čvora, s obzirom na izgrađivanje velikog Beograda, više je sociloško – ekonomsko. I zato je radi njegovog pravilnog rešenja potrebno najpre pitati za mišljenje naše sociologe i ekonomiste”, piše Pravda pre čak 80 godina.  “…pa i njihova mišljenja uzeti pri razmatrahu tehničkih pitanja”.

Dalje se obrazlaže zašto ne treba mešati strane ulagače.

“Stranci ne mogu imati ni dovoljno razumevanja ni osećanja ni volje za naše interese. Po ovoj stvari treba se bojati i Dajanskih darova”, piše novinar lista.

Novine još pišu i o borbama između Jevreja i Arabljana u  Palestini, i šta su njenin uzroci. Pravda piše o uključivanju Engleske u celokupan spor jer je Palestina potpala pod britanski mandat, ali i o cionističkim pitanjima u kojima je, tvrdi list, opet UK imalo veliki upliv.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme od 17. februara 1938. godine donosi tekst o uspesima jugoslovenskih tenisera u Parizu. Izjavu je zapravo dao engleski teniser Hjug, a govorio je o jugoslovenskim najvećim teniskim zvezdama tog perioda – Franjo Punčecu i Josipu Paladi.

“Punčec i Palada? Ne govorite mi o njima”, rekao je Englez, posle meča. “To su za mene crna čudovišta. Nikad ih nisam video da tako dobro igraju“.

Kada je novinar konstatovao da su Jugosloveni osvojili sve, Hjug je odgovorio: “Pobedili su samo u singlu i u dublu. Prosto naprosto, to su prave mašine.”

Punčec i Palada su bili deo reprezentacije koja je do Drugog svetskog rata postigla najvrednije ekipne rezultate. Jugoslavija je sa njima stigla do finala i te 1938. godine, ali i godinu dana kasnije, a oba puta je poražena od Nemačke.

List istog dana piše o sovjetski diplomati beže iz Moskve. Radi se o tadašnjem otpravniku sovjetskog poslanstva u Bukureštu koji je pobegao u Rim i izjavio da se neće vraćati u Moskvu. On je pošto je pobegao rekao da je život u Moksvi bio sve teži i svirepiji. Pridodat je i izveštaj o dvojici pilota koja su pobegla iz Rusije u Južnu Estoniju.

Tu je i tekst o stranim novinarima koji su se našli pred vojnim sudom u Bukureštu, koji je tada bio pod diktaturom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.