Vetroparkovi, budućnost u proizvodnji energije u Srbiji

Ukupni potencijal energije vetra u Srbiji, prema raspoloživim podacima iznosi oko 1.300 megavata instalisane snage, što je približno 15% ukupnog energetskog potencijala u Srbiji. Stručnjaci kažu da bi energija vetra Srbiji mogla da u potpunosti podmiri nedostajuće količine struje u zimskom periodu.

Područje Braničevskog okruga izgleda da je posebno zanimljivo ulagačima iz inostranstva, budući da je poslednjih godina najavljena izgradnja dva vetroparka, jednog u blizini Rama, a drugog u neposrednom okruženju Malog Crnića.

Usvajanjem Zakona o energetici i donošenjem nedostajućih podzakonskih akata, biće otklonjene otklonjene prepreke daljoj izgradnji vetrenjača u Srbiji.

Postavlja se pitanje koliko su skupa ulaganja u zelenu energiju i kakvu korist će obični građani imati od toga.

Srbija je sa otvaranjem prvog “skromnog” vetroparka tek na početku priče o korišćenju energije vetra u proizvodnji struje. U susednoj Rumuniji se u avanturu korišćenja obnovljive energije vetra krenulo pre sedam godina.

Na kraju 2008.godine kapacitet vetroelektrana iznosio je svega 3 megavata, a procenjuje se da će se 2015.godina završiti sa instalisanim kapacitetima od čak 2.977 MW.

Do 2020.godine procena je da bi farme vetrova mogle da doprinesu sa 13 GW na nacionalnom nivou. Što se Srbije tiče, sa do sada izdatim energetskim dozvola za gradnju vetroparkova, raspolagali bi sa 1.300 MW, ali nam toliko zasad nije potrebno jer smo se obavezali prema Evropskoj uniji da do 2020. proizvedemo upola manje.

Šta imamo od ulaganja u vetroparkove?

Jedan vetropark ukupne snage 150 MW bi Republici Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu zaradu od oko 250 miliona EUR. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje. Uzimajući u obzir činjenicu da vetroparkovi najviše struje proizvedu tokom zime, čak 70 odsto, nije teško zaključiti koliki je značaj izgradnje vetroparkova u Srbiji, s obzirom da u tom periodu najviše uvozimo struju i po najvećim cenama. Međutim prema izjavama pojedinih stručnjaka, ukoliko se ispune zahtevi koje nam je postavila Evropska unija u narednih šest godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije.

Boom 93 je tokom septembra posetio najveći vetropark u Evropi koji se nalazi u reonu Dobruže u Rumuniji.

Farma vetrova Fantanele-Kođelak ima integrisani kapacitet od 600 MW. Na prostoru od 1.100 hektara postavljeno je 240 vetrenjača snage 2,5 MW. Ulaganja u ovo postrojenje iznosila su 1,1 milijardu evra od strane ČEZ grupe iz Češke Republike. Izgradnja farme trajala je 4 godine i završena je 2012.

Jan Jires, generalni menadžer “Tomis Team-a” koji upravlja ČEZ-ovom farmom kaže da je (poput Srbije) bilo teškoća sa zakonskom regulativom i da su u početku imali neuređene podzakonske akte. Dolazilo je i do promena legislative tokom izgradnje, ali dodaje da su u celini zadovoljni realizacijom posla. -Kada smo ušli u posao u Rumuniji je bilo svega 14 MW instalisane snage od vetrenjača. Naša investicija je bila najveća i među prvima u Rumuniji. Problem je bio u nedostatku regulative. Postojao je zakonski okvir, ali sa neuređenim detaljima. Regulacija prenosne mreže nije bila definisana, tako da smo, u osnovi, tokom gradnje imali slučajeve da se donose zakoni i uredbe o isporuci energije i načinu na koji će biti uređena mreža”.

Jires kaže da je sistem plaćanja proizvođačima u Evropi jednostavno uređen, ali da u Rumuniji to drugačije funkcioniše.

“Kada napravite postrojenje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, svaki proizvedeni kilovat koji ode u sistem vam po posebnoj tarifi plaća Agencija za energetiku ili država. Ovde u Rumuniji je situacija nešto drugačija. Energiju prodajemo na tržištu, kao i svaki drugi proizvođač, a podrška je data kroz subvencije. Takođe dobijamo penale ako ne proizvedemo dovoljno energije koju onda moramo da kupimo na otvorenom tržištu”. On objašnjava da je u Rumuniji odlučeno da je bolje davati subvencije povlašćenim proizvođačima, nego povećavati namete za klasične proizvođače koji vrše štetan uticaj na životnu okolinu. “Zelena energija je skupa, ali čista. Međutim, potrebne su veće investicije, a cena proizvodnje je značajno viša, iako nema negativnih efekata na okolinu”.

Razvoj ulaganja u obnovljive izvore energije, izumeđu ostalog i energiju vetra koči ekonomska situacija u Evropi. “U vreme ekonomske krize teško je običnim građanima, tako da je plaćanje 10 odsto više cene za zelenu energiju problematično. Političari su reagovali i počeli da smanjuju izdvajanja za zelenu energiju. Nama nije lako jer smo investitori kojima je neophodan stabilan tok novca, a negativni efekti recesije su usmereni i ka nama”. Jires objašnjava da povraćaj uloženih sredstava zavisi od subvencija koje dobijaju od države.

“Imate povraćaj od regularnog tržišta i povraćaj od subvencija. Potrebno je otprilike 12 godina da povratimo uloženo, a godišnje to iznosi oko 8-9 procenata”.

U početku izgradnje stanovništvo okolnih sela bilo je nepoverljivo, kaže on. “Nisu znali šta da očekuju. Da li će biti zvukova tokom noći, vibracija. Plaćamo lokalne takse za zgrade koje smo podigli. Sa vlasnicima zemljišta na kome se nalaze vetrenjače imamo dugogodišnje ugovore o zakupu. Prethodnih godina sponzorisali smo razne akcije. Podigli smo ambulantu sa celodnevnim dežurstvom u Kođelaku, obnovili školu u Gradini, uložili u razvoj kanalizacije, zaposlili smo ljude iz sela”.

Zanimljivo je da na upravljanju i održavanju vetroelektrana radi svega 20-ak ljudi. “Kad smo došli ljudi su se uglavnom bavili poljoprivredom. Kratkoročno je bilo posla u građevinarstvu tokom 4 godine izgradnje vetrenjača. Sada zapošljavamo 20 ljudi na upravljanju i održavanju vetroparka, uglavnom mehaničara i elektroinženjera. Vrlo je efikasan sistem. Centar za kontrolu se nalazi ovde, a glavni je u Nemačkoj. Dugoročni planovi ČEZ-a u Rumuniji više nisu usmereni ka izgradnji vetroelektrana. “U Rumuniji više nećemo graditi vetroelektrane, sada se okrećemo skladištenju energije. To smatramo vrlo važnim”, azključio je Jires.

Srbija je u novembru dobila prvi vetropark u Kuli koji je izgradila kompanija MK “Fintel Vind”. Reč je o postrojenju koje se sastoji od tri vetrenjače visine 178 metara u čiju izgradnju je uloženo 15 miliona evra. Izvršni direktor MK “Fintel Vind” Ticijano Đovaneti rekao je da je ovaj događaj od ključnog značaja za sektor energetike u celoj Srbiji.

“Nakon nekoliko godina čekanja neophodnih dozvola koje je trajalo sedam godina, uspeli smo da završimo ovaj projekat. Mi se nećemo zaustaviti na ovome, nego ćemo nastaviti sa izgradnjom novih vetrenjača već u narednih nekoliko meseci”. „MK Fintel Wind” je italijansko – srpska kompanija. Partner „MK grupe“ biznismena Miodraga Kostića je kompanija „Sintel energija grup”. Vetrogeneratori u Kuli su najviši u jugoistočnoj Evropi , imaju snagu 9,9 megavata i moći će da proizvedu 27 miliona kilovat sati zelene energije.

Đovaneti je najavio izgradnju drugog vetroparka u Vršcu.

Ministar energetike Aleksandar Anić izrazio je očekivanje da će Srbija nastaviti da ulaže u razvoj zelene energije. “Očekujemo da će njen udeo sa sadašnjih 21 odsto skočiti na 27 odsto i to je naš plan”, rekao je Antić i dodao da će uskoro biti usvojen set od tri uredbe kojima ce biti definisani novi model ugovora o otkupu elektricne energije iz obnovljivih izvora, što bi trebalo dodatno da privuče investitore. On kaže da će već u aprilu ili martu biti završene dve vetrenjače snage 6,6 megavati pored Vršca, a da će u narednom periodu Srbija dobiti između 160 do 170 novih vetrenjača koje će biti izgrađene najviše u Vojvodini, ali i uz sliv Dunava.

Prema sadašnjim uslovima investitori u vetroparkove u Srbiji imaju zagarantovanog kupca 12 godina, a taj kupac je država; ona se obavezala da će otkupljivati zelenu energiju vetra po ceni od 9,2 evrocenta po kilovat-satu, što je duplo više od one po kojoj EPS inače kupuje struju. Srbija trenutno ima propisan limit od 500 megavati za struju iz vetroparkova, a oni koji su ušli u taj limit biće subvencionisani 12 godina. Zanimljivo je da se taj vremenski period poklapa sa periodom povraćaja novca od ulaganja u izgradnju vetroparkova. On je napomenuo da su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata i dodao da će se u ovoj fazi graditi postrojenja ukupne snage oko 500 megavata. Ministar je naveo da za te projekte ima više investitora koji su već dobili energetske dozvole, napominjujući da je za postrojenja od 102 megavata dodeljen status privremenog povlašćenog izvođača. -Vrlo brzo će biti „zaokruženo tih 500 megavata i očekujemo da će do kraja godine biti usvojne te tri uredbe“, rekao je Antić.

Elektrana na vetar u Malom Crniću i Velikom Gradištu

Kompanija Fintel Energija grupa (Kula) trebalo bi da gradi i vetroelektranu u blizini Rama kod Velikog Gradišta. Postoji dozvola za izgradnju i rad vetroelektrane snage 9,2 megavata. Francuska kompanija IEL priprema investiciju u dva vetroparka u Srbiji. Postrojenja će se nalaziti u Bašaidu kod Kikinde i u Boževcu u opštini Malo Crniće.

Ukupna vrednost investicija je 120 miliona evra, od čega će za postrojenje u Malom Crniću, ukupne instalisane snage 36 MW, biti izdvojeno 48 miliona evra.

Odlukom SO Malo Crniće o izradi detaljnog regulacionog plana odredjeno je oko 500 hektara zemljišta, a lokacija za postavljanje vetrogeneratora nalazi se u Boževcu.

Kako saznaje Boom93, ugovori sa vlasnicima parcela o dugoročnom zakupu zemljišta gde je planirana izgradnja vetrobrana su već potpisani. “Planom je bilo predvidjeno da radovi na izgradnji prvih 12 vetrogeneratora na tim parcelama počnu tokom 2015.godine. Međutim, bilo je promena u opštinskoj odluci, a mnogo toga zavisi i od državnih organa, rekao nam je odbornik u SO Malo Crniće Saša Stević. “Radovi na infrastrukturi, koji su ugovorna obaveza francuske kompanije, a za koje će verovatno biti angažovane lokalne firme“, zaključio je on.

Izbor lokacije napravljen je na osnovu satelitskih snimaka koji su pokazali pogodne ruže vetrova, uz delimična odstupanja kako bi se izbeglo remećenje staništa zaštićenih vrsta ptica i slepih miševa na ovom području. Stević kaže da je prvobitno trebalo da se gradi u Kostolcu, ali da se od toga odustalo zbog blizine dalekovoda. On očekuje da se nastave konkretne aktivnosti na izgradnji.