Veza dva detinjstva

 Na prostoru cele bivše Jugoslavije njeno ime je Maja. Nova forma slikovnica „“šest u jedan“ na srpskom jeziku, u prevodu sa francuskog Gordane Barberine i Vladimira D. Jankovića, pojavila se u godini u kojoj se navršava dve decenije od smrti jednog od njenih autora – belgijskog pisca Žilbera Delaea (1923-1997), koji je ovaj serijal stvorio u saradnji sa zemljakom i ilustratorom Marselom Marlijeom (1930-2011).

– Belgijski izdavač je odlučio da obnovi interesovanje za ove već klasične slikovnice, pa se i nama učinilo da bi današnjim mališanima ovakav pristup mogao da bude zanimljiv, dok dobrim roditeljima mislim da uvek nedostaje prigodna knjiga s kojom mogu da provedu zajedničke trenutke sa decom i razgovaraju s njima. Na naslovima o Maji koje je „Laguna“ ranije objavila već je odrasla nova generacija dece i mladih roditelja kojima bi ove slikovnice mogle biti zabavne i korisne. U ovoj novoj formi knjige – sa po šest slikovnica u jednoj, od ukupno 12 priča – samo su tri prethodno objavljene. Ona nudi daleko više za pristupačnu cenu – objašnjava za „Danas“ Zoran Penevski, urednik izdanja i pisac, razloge zbog kojih se „Laguna“ odlučila da objavi ove mini zbirke priča o Maji.

Na pitanje kako tumači svetsku popularnost knjiga o Maji, Penevski odgovara da je „serijal ustanovio jednu vrstu standarda kao ublaženi, pomalo idealizovani svet detinjstva sa ilustracijama ulepšane strane stvarnosti u kome mnogi vide dobar način upoznavanja mališana sa onim što ih čeka, posmatrano sa vedrije strane“.

– Osim toga, svakako da i uvek prisutni dah nostalgije utiče na roditelje da se opredele za nešto poznato i njima blisko. Prva reagovanja su odlična i verovatno treba istaći da slikovnice o Maji predstavljaju i nežni most koji povezuje dva detinjstva – sećanja roditelja i mališana koji ovog trenutka pomoću priča i slika šire granice svojih saznanja – kaže sagovornik „Danasa“.

Serijal je od prve priče „Martina na farmi“, objavljene 1954. u izdanju francusko-belgijske kuće „Kasterman“, osnovane 1780, a od 1934. specijalizovane za stripove i dečije knjige, proglašen za izdavački fenomen u književnosti za decu. Edicija ima 60 naslova, posle Delaeove smrti priče je nastavio da piše Marlijeov sin Žan-Luj Marlije, a poslednja „Martina i misteriozni princ“ objavljena je 2010. godine. Prevedena na 30 svetskih jezika, sa više od 100 miliona prodatih primeraka na listama najprodavanijih bestselera svih vremena, edicija o Maji zauzima 30. mesto, odmah iza serijala Jana Fleminga o DŽejmsu Bondu.

Iako su tokom osamdesetih zapadni kritičari tvrdili da priče o Maji – Martini gube korak s vremenom i da postaju „retrogradna slika buržoaskog univerzuma“, ovaj serijal je zadržao status klasika dečje književnosti, a za njegov 60. rođendan u „Dečijem muzeju“ u Parizu organizovana je izložba o ovoj slavnoj slikovnici, po kojoj su u Evropi i SAD nastale dve video igre. U bivšoj SFRJ uz priče o Maji odrastalo se od šezdesetih godina 20. veka, zahvaljujući izdavačima – zagrebačkoj „Mladosti“, novosadskom „Forumu“, „Mladom pokolenju“ iz Beograda, „Jugoreklami“ iz Ljubljane i sarajevskoj „Kulturi“.