Veze od Ekrema Luke do Zvonka Veselinovića

– Uhapšene su dve osobe, od kojih je za jednom raspisana međunarodna poternica, dok je druga osoba uhapšena zbog pružanja pomoći osobi sa poternice, navela je Baki Kelami, portparolka Kosovske policije za srpske medije.

Keljmendi je u bekstvu otkako je pokrenuta najveća policijska akcija protiv organizovanog kriminala u istoriji BiH pod nazivom Lutka. U središtu ove akcije, koju vodi Državna agencija za istrage i zaštitu – SIPA, nalazi se niz do danas nerasvetljenih teških krivičnih dela. Među predmetima su ubistva Borisa Govedarice, Vlatka Mačara, Ramiza Delalića Ćele, Zorana Goluba Čarlame, Milana Vlaškića, Radeta Magazina, Milorada Todorovića, Radomira Jankovića, Esada Šenderovića i druge brutalne likvidacije, kao i milionske pljačke banaka.

Prema dostupnim informacijama, Naser Keljmendi ima oko 55 godina, rođen je u Peći, živi u Sarajevu, često putuje u Crnu Goru, ima na računu oko 10 miliona evra, a poznat je i po tome što voli žene i skupe automobile. Smatra se da je glavni organizator šverca heroina iz Avganistana u Zapadnu Evropu kopnenim putem. Keljmendi poseduje više stanova i kuća, kao i nekoliko hotela pod nazivom Kaza Grande, jedan od njih je u Sarajevu, a drugi u Ulcinju. Bio je u poslovnim vezama i sa nedavno ubijenim kontroverznim biznismenom iz Dinoše kod Rožaja Antonom Stanajom.

Povezuje se i sa kosovskim političarem i bivšim komandantom OVK Ramušem Haradinajem, kao i sa nizom drugih značajnih ljudi na Balkanu, među njima i sa Fahrudinom Radojčićem, vlasnikom Dnevnog Avaza, ali i Naserom Orićem, bivšim ratnim komandantom Srebrenice.

Orić je navodno po povratku iz Haga 2008. neko vreme živeo i u Keljmendijevom hotelu Kaza Grande na Ilidži u Sarajevu. Takođe, smatra se da nema značajnijeg preduzetnika na Kosovu koji u nekom trenutku nije sarađivao sa Keljmendijem, od Ekrema Luke do Zvonka Veselinovića sa severa Kosova.

Prema podacima srpske policije, Keljmendijeva organizacija ima članove u Sarajevu, Tuzli i Zenici, a njen uticaj proteže se i na Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, Nemačku i SAD.

Policijski izvori smatraju da je Keljmendi glavni finansijer i organizator prometa heroina koji u Peć stiže autobusima iz Carigrada i Albanije, a zatim se preko Rožaja doprema u Novi Pazar, a odatle u Zapadnu Evropu. Očekuje se da Naser Keljmendi bude izručen Bosni i Hercegovini. 

Balkanska ruta

Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC) je 2008. godine u svom izveštaju navela da je „sprega između južnoameričkih kartela i albanske mafije dobila zabrinjavajuće razmere“ i da je prema izveštajima više obaveštajnih agencija, Kosovo distributivni centar u kojem se ukrštaju sve svetske transverzale i putevi droge.

„Ovo predstavlja razlog za brigu, pre svega zbog novih puteva šverca droge i uključivanja kokaina u spektar proizvoda koji nude grupe aktivne duž balkanskog puta droga. Albanska mafija u poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz već čvrstu mrežu u Albaniji i Crnoj Gori“, navedeno je u izveštaju UN za 2007. godinu.

Albanska mafija kontroliše ogroman deo trgovine heroinom u više evropskih država – Švajcarskoj, Grčkoj, Belgiji, Austriji, Švedskoj, Češkoj Republici, Norveškoj i, u poslednje vreme, Velikoj Britaniji.

Zapadnoevropsko tržište heroina, koje sa 40 do 75 odsto kontrolišu Albanci, godišnje donosi prihod od oko sedam milijardi dolara, čime krijumčarenje te vrste narkotika postaje daleko najprofitablinija delatnost na Balkanu, tvrde zapadne obaveštajne službe.

Delalić trebao da likvidira Buhu

Prema pisanju sarajevske štampe, Naser Keljmendi se u okviru akcije Lutka tereti da je naručio ubistvo Ramiza Delalića Ćele i da je za njegovu likvidaciju 2007. platio 200.000 evra. Motiv je bila pripadnost konkurentskoj kriminalnoj grupi. Međutim, u toj priči pominje se i zaštićeni svedok u procesu za ubistvo Zorana Đinđića – Ljubiša Buha, zvani Čume. Svojevremeno su komandant JSO Milorad Ulemek Legija i šef zemunskog kriminalnog klana Dušan Spasojević naručili od Delalića ubistvo Buhe. Delalić je navodno našao Buhu dok se skrivao u Istanbulu, ali je Buha uspeo da mu pobegne i sakrije se u srpskoj ambasadi u Ankari. Mediji tvrde stoga da je Buha imao motiv da se osveti Delaliću. Protiv Delalića je u vreme ubistva vođen proces, zato što je 1. marta 1992. hicem iz puške ubio srpskog svata Nikolu Gardovića na Baš-čaršiji, čime je praktično počeo građanski rat u BiH.