Više od šest godina nakon što se predao, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, Darko Šarić pravosnažno je osuđen na petnaest godina zatvora zbog toga što je kao šef organizovane kriminalne grupe krijumčario 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu.
I iako pravosnažna osuđujuća presuda u jednom od najznačajnijih krivičnih postupaka u poslednjih deset godina predstavlja veliki uspeh za domaće pravosuđe, veliki broj pitanja koji je okruživao ovaj slučaj i dalje je ostao bez odgovora.
Najznačajnije je – Šarićeve veze sa političarima u Srbiji. Prethodnih godina pojavilo se dosta indicija da je prekookeanska akcija krijumčarenja imala političku pozadinu, ali ne i opipljivih dokaza koji bi mogli da se koriste u sudu.
Svakako najviše pažnje privukao je snimak koji je svojevremeno objavio portal Krik, a na kojem se vidi tadašnji ministar policije Ivica Dačić kako u restoranu razgovara sa Rodoljubom Radulovićem, Šarićevom desnom rukom koji je u odsustvu osuđen na 11 godina zatvora.
Audio zapis ovog susreta nikada nije objavljen, zbog čega može samo da se nagađa o čemu su Dačić i Radulović razgovarali.
Zbog kontakta sa Radulovićem, nije se sudilo Dačiću, ali jeste njegovom tadašnjem šefu kabineta Branku Lazareviću, koji se teretio da je odavao službene podatke iz istrage članovima Šarićevog klana.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je tvrdilo da je Lazarević u razgovoru rekao Raduloviću da se „nalaze na merama“, ali je sud našao da ove tvrdnje nisu bile potkrepljene dokazima, kao i da nakon navodnog upozorenja, članovi grupe nisu promenili način komunikacije.
Spekulacije o vezama Šarića i političara na vlasti bile su podgrejane i njegovim nastupima u sudu.
On je jedan deo sudskog postupka koristio da diskredituje bivšeg načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, kojeg je šifrovano zvao „general Papaja“.
Šarićeve tvrdnje da mu je Milović namestio hapšenje, predstavljale su medijsku podlogu za Milovićevu smenu koja je usledila 2014. godine, nedugo pošto je Aleksandar Vučić postao premijer Srbije.
Najzad, tu je i pitanje pranja novca, i da li je ono izvodljivo bez makar znanja ljudi iz vlasti.
Šarić je, podsetimo, prvostepeno osuđen na devet godina zatvora zbog pranja najmanje 20 miliona evra stečenih prodajom kokaina.
Predmet se trenutno nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu.
I dok će priroda Šarićevih veza sa političarima, ukoliko ih je i bilo, ostati nepoznata, ono što je usledilo nakon pokretanja akcije Balkanski ratnik dobro je poznato.
Dok su se policija i tužilaštvo fokusirali na Šarićevu kriminalnu organizaciju, na njenim ruševinama nastala su dva klana – Škaljarski i Kavački.
U sukobima ova dva klana prethodnih godina ubijeno je više desetina lica u Srbiji, Crnoj Gori i zemljama regiona.
Više od sto godina zatvora
Pravosnažna presuda Darku Šariću i njegovim saradnicima usledila je deset godina nakon što je počeo sudski postupak. Prve četiri godine Šariću je suđeno u odsustvu pošto je bio u bekstvu, da bi se, kada se predao, vratilo na početak. Veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu dva puta je osudilo Šarića, najpre na 20, a nakon vraćanja predmeta iz Apelacionog suda, na 15 godina. Pored Šarića i njegov bliski saradnik Goran Soković u odsustvu je osuđen na istu zatvorsku kaznu. Ostalih trinaest članova klana osuđeni su na zatvorske kazne u rasponu od 14 do 9 i po godina zatvora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.