Vidi napolje, pa umri!

Trudim se da budu aktuelni, ali i da, kad se pročitaju u budućnosti, odišu sadašnjom atmosferom. Danas sam napisao:

Političari će naći način da se zaštite od korone. Pokriće se ušima. / Počeo sam da radim od kuće i odmah sam sebi dao bolovanje! / Imam respirator iznad šporeta, al’ nemoj da me pitaš kako sam ga nabavio! / O posledicama korona virusa poslednju reč će dati – psihijatri! / Broj respiratora u Srbiji je državna tajna. To kao da se nabavljalo preko GIM? / Gvozdenoj disciplini najviše šteti rđa. / Komandant bolnice na Sajmu je veterinar. On će najbolje znati da podigne imunitet krda! / Kad se korona prenosi na drugoga, da li je potreban notar? Samo pitam? / Pošto se medicinska oprema nabavlja na crno, ja bih sugerisao da se u pomoć pozovu Rodni i Del. / Gledam rezultate. Naša korona je lider u regionu. / Korona! To će uskoro biti virus besnila! / Za policijskog časa, video sam čoveka na ulici. Uzeo sam telefon, okrenuo policiju i uzviknuo: Ecce homo! / Najzad se pažnja poklanja i fizičkim radnicima. Otvaraju se teretane! / Izgleda da ćemo ove godine na more ići preko Jutjuba! / Posle nezapamćene segregacije izvršene nad starcima, srpskim seniorima ne bi mogao da pomogne ni Nelson Mendela.

Petak, 24. april

Šta smo danas imali na pandemijskom meniju?

Za doručak sam pojeo tri pržene kobasice koje su se već pomalo čule, ispržio sam jaja da im ne prođe rok upotrebe, iseckao sam kačkavalj koji niko neće, pojeo sam i jedan paradajz, koji je počeo truli, pola litra prokislog jogurta i zagorelu pitu od jabuka.

Za užinu sam zagriženom viršlom olizao ostatke senfa, uz kiflu od juče, uzeo sam i dva preostala parčeta zagorele pite od jabuka, pojeo sam i dve trule banane, a uzeo sam i nekoliko bombona, oblepljenih dlakama iz džepa. Onda sam seo da vidim vesti, i uz televiziju pojeo i dvesta grama užeglih badema.

Pred ručak sam pojeo parče pozelenelog belog sira, uzeo sam i jednu kocku pihtije, jer je već počela da se oseća, a za ručak sam zaglabao tri tanjira pasulja od juče, i skoro pola kila ubuđalog hleba.

Za dezert sam uzeo suve, skamenjene smokve, a uzeo sam i jedno dvesta grama ucrvljalih suvih šljiva.

Popodnevna užina protekla je u ostacima sutlijaša, koji je ostao u dečjim tanjirima, a uzeo sam i dva parčeta žilavog mesa koje roditelji nisu mogli da savladaju. Usto, pojeo sam i ženinu omiljenu tunjevinu meksikana, jer je bez provere kupljena u otvorenoj konzervi.

Za večeru sam slistio ono što je ostalo od tri četiri puta podgrejanog ručka, pojeo sam i ostatke plesnivog hleba, a uzeo sam i parče pečenja, potpuno očišćenog od mesa. Zalio sam to čajem, da se ne baci, a večeru sam završio mazanjem šerpi sredinom hleba.

Znaš kako, nakupovalo se svega i svačega zbog ove pandemije, a ja neću da dozvolim da se bilo šta baci.

Ali, ako misliš da je to kraj, prevario si se.

Kad sam pročitao ovo što sam napisao i kad sam shvatio šta sam sve sabio u sebe, živ sam se pojeo.

Subota, 25. april

Pre nekoliko godina na televiziji sam gledao neku emisiju o nacionalnom parku Jelouston.

U toj emisiji narator je kao navijen pričao da šume jeloustonske svakih dvadesetak godina zahvati požar.

U tim požarima, koji iz fotelja izgledaju kao velike prirodne katastrofe, izgori sve što ima bogatu biljnu prošlost, a i po godovima se može izbrojati koliko je staro, bolesno i isluženo.

Neprijatno sam se iznenadio kada je onaj narator, Atenborou, ili neki drugi, ko će ga znati, rekao kako se silna vatra pojavljuje u određenim intervalima da očisti jeloustonske šume od stoletnih stabala i tako mlađim biljkama i izdancima omogući nesmetan rast i razvoj.

Danas sam se setio te emisije. Nešto mi se čini da su i ovi koronci izmišljotina prirode, i da su se pojavili da prorede malo ostarelo čovečanstvo, ne bi li se ljudskim izdancima omogućilo da malo prodiše. Samo mi jedna stvar nije jasna! Kako su ona stabla doživela stoletnost, kad ih onaj jeloustonski požar proguta svakih dvadeset godina.

I to me ohrabri, jer, nešto mislim, da u tom čišćenju prirode, ipak, ne strada baš sve što je punoletno.

Nedelja, 26. april

Danas je neradni dan.

U stara, dobra vremena, reći za sebe, umirem od posla, ne dižem glavu, padam s nogu na poslu, danas sam ceo dan sedeo na poslu, na poslu mi ne daju da danem dušom, izgaram na poslu, kuća posao, posao kuća, mnogi rade da bi živeli, a ja živim da bih radio, za razliku od drugih, ja marljivo radim, posvećen sam samo poslu, ja sam radoholičar, danonoćno radim, a pojma nemam kad stižem da radim prekovremeno, na poslu sam pre, a s posla sam posle svih, smatralo se običnom kukumavkom.

Takvi retki pojedinci nailazili bi na podsmeh, a te reči obično su bile uvod u traženje neke privilegije, kao što su veća plata, viši položaj, rad u predstavništvu u inostranstvu, bolji stan, boravak u banji, prevremeni odlazak u penziju i slično sažaljenje.

U ova i ovakva vremena, međutim, govoriti o sebi kao nekom ko po ceo dan crnči postalo je uobičajena stvar kojom se služe svi – od vrha do dna.

S tim što se ovde ne zna gde prestaje vrh i počinje dno, i obrnuto.

Ponedeljak, 27. april

Dr Nestorović je moj izabrani lekar, jer ume dobro da se zeza. Mislim da ga zato često zovu na televiziju.

Kad Željko ne zna šta će sa rejtingom, on pozove urednika: Kako nemaš telefon dra Nestorovića! – zaurla Žeks. – Zar ja moram opet izigravam oksigenija koji ozonira svoju plavu krv, da podrigujem kao da sam izronio iz švepsa, da poklanjam vizire, da sedam u jedini helikopter koji imam, jer su ostali NLO koje posedujem – avioni, i pravim lupinge po Vulinovim objektima da bih dizao rejting. Odmah da ste našli dra!

Urednik pozove voditelja: Ne znaš o čemu ćeš sa drom Nestorovićem! – dere se. – Pa, zezajte se malo.

Voditelj zove organizatora: Da mi je dr Nestorović doveče u sedam nula, nula u studiju. Već ga je apila druga televizija! A kad može? Rezerviši ga odmah.

I tada organizator utanačuje sa drom Nestorovićem. Kad se dr pojavi, gledanost počne da raste. U jednom gostovanju dra Nestorovića, voditelj dobije nekoliko programa, i to: politički, obrazovni, kulturni, sportski i naročito nedostajući – humoristički. Zato je normalno da sada, kad je reč o korona virusu, voditelji zovu dra Nestorovića. On ne samo da će da objasni, nego će i da zabavi. Pa, ne bi ga i naš najveći stručnjak za odnose sa javnošću preko televizije tek tako zvao da zajedno rasteruju paniku sa ovih prostora.

Sad, ono, da sam negde blizu Mocarta, kladio bih se da mnogi od voditelja pojma nemaju šta je dr Nestorović specijalizirao. Ali, znaju da će emisija sa njim da bude ko bombona. I zašto bi onda rizikovali s nekim dosadnim stručnjacima, kad imaju dra koji zna sve zakonitosti šou-programa. Ono nastupa korona, ali i šou mora da ide. Ide šou, a čuje se i neka buka.

Isključujem sebe i televizor. Odlazim po šerpu! I odmećem se u balkon revoluciju.

Utorak, 28. april

Zvao me prijatelj telefonom.

Pita za zdravlje?

Od kako je korona počela da se širi, boljke, jedna po jedna, kao da su rukom odnošene. Pre korone, od bolova u kičmi nisam mogao da sedim duže od nekoliko minuta. A od kad je korona, sedim pred televizorom satima, a bolove u kičmi uopšte ne osećam. Dok je korona bila još u Kini, imao sam pritisak od koga mi se dizala kosa na glavi.

Ali, kako je korona stigla, promenio sam već šest sprava za merenje, a taj konzilijum aparata zauzima jedinstven stav: moj pritisak je sto trideset sa devedeset, a ni dole, ni gore, ni makac. Što se šećera tiče, pre korone bio mi je povišen.

Ali, posle korone, višak šećera imam samo u špajzu, jer sam prilikom prve panike preterao sa robnim rezervama. Ranije, holesterol mi je bio visoko iznad crte.

Sad, ne samo da je ispod crte, nego je i ispod tanke crvene linije, pa sam sam sebi preporučio povećan unos pečenjarskih produkata u organizam. Pre korone bio sam ubeđen da nejasno vidim zato što mi se zapatila katarakta.

Ali, od kad je kotons, jasno vidim o čemu se ovde radi. Što se tiče gluvoće od koje sam pre korone patio da ti ne urlam koliko, sad čujem sve što se dešava u komšiluku, zemlji i u svetu, što je siguran znak da mi se sluh vraća, pa već pomišljam da započnem i pevačku karijeru.

Sreda, 29. april

Televizija nam je jedina veza sa životom.

A na televiziji On, pa On, pa opet On, samo On, i posle njega On, On to smo svi…

I sad, jednog takvog čoveka i brata predsednika Sija, druga predsednika Putina, kućnog prijatelja predsednika Erdogana i pobratima Viktora Orbana optužuju za negovanje nekakvih samodržačkih ideja.

Nisu u pravu.

Naš svedržitelj, svemilostivi, mnogomilostivi, sveblagi, promislitelj, spasitelj, sazdatelj, svesilni, čovekoljubivi, svedobri, dugotrpeljivi, prevečni, svemudri, nad vojskama, utešitelj, tajnovidac, iskupitelj premudri, izbavitelj, najmilostiviji – veliki je borac protiv kulta ličnosti!

Autor je satiričar, dugogodišnji urednik Ježa